Foto: Pixabay/jotolerU novosadski fabrikama stranih investitora koje je država privukla svojim dobrim uslovima, fali radnika. Mladi očigledno nisu zaiteresovani da rade “u krugu”, pa su neke od njih radnu snagu potražile među starijima, tačnije penzionerima.
Tako je novosadski Aptiv na društvenim mrežama pokrenuo kampanju zapošljavanja penzionera, uz geslo “ako vas rad i dalje ispunjava, ne dozvolite da vas penzija sputava”.
Iz ove kompanije nisu bili raspoloženi da odgovore na naša pitanja, pa smo nazvali broj za penzionere koji u sebi imaju još dovoljno elena da se prijave za rad u fabrici.
Zaista, prijatni menadžer nas je samo upozorio da nije moguće raditi ako ste u invalidskoj penziji, no ako ste u redovnoj prepreka nema. Stepen stručne spreme nije bitan, no potrebna je fizička spremnost za obavljanje posla u stajaćem položaju.
Veliki strani investitori teško govore za domaće medije, o uslovima rada u novosadskim fabrikama pričali smo da Urošem M. koji je radio na nekoliko ovakvih mesta i kompanija, ali je na kraju od fabrike odustao.
Male plata, do 50.000 dinara, prilično dosadan i naporan posao, uz nemogućnost napredovanja, odbija mlade ljude.
“Mislim da će tim fabrikama faliti sve više ljudi. Isušili su sve moguće ljudske resurse. Fabrike u Novom Sadu rade jer dovode ljude iz čitave Vojvodine. Pogledajte radničke linije buseva, od Odžaka do Tovariševa. Kada baš nema ko da radi, dolaze i radnici iz unutrašnjosti Srbije, budu ovde po dve nedelje u smeštajima i rade”, kaže naš sagovornik.
Kako nastavlja, sve se vrti u krugu nezadovoljstva i vijanja “targeta”. Radnici se preopterete dodatnim radom i radnim subotama, pa krenu bolovanja i onda opet fali ljudi.
Dok je radio, počelo je da dolazi dosta ljudi koji su pred penzijom, fali im godina ili dve radnog staža, no deo njih smatra uopšte nije bio za taj posao. Nisu mogli da izdrže toliko stajanja.
“Svestan si koliko je tim starijim ljudima teško, ali teško je i tebi. Kad krenu da te bacaju po smenama, po raznim ispomoćima, ne znaš gde si. Mlađi opet gledaju gde im je bolje, shvate da mogu za više para ili bar iste, da pređu na drugo radno mesto gde neće raditi toliko teške stvari. Misim da u svim tim fabrikama fali ljudi. Kada sam ja počeo da radim uslov je bio da živiš u Novom Sadu, sad je pitanje da li tu ima ikog iz Novog Sada, baš na proizvodnim pozicijama“, dodao je Uroš.
Vladimir Gvozdenović predsednik novosadskog ogranka Saveza samostalnih sindikata kaže za Danas da je tužno da naši mladi odlaze, pa sada moramo da zapošljavamo i penzionere, koji su pošteno odradili svoj radni staž i vreme im je da uživaju.
Stalnim smanjivanjem prava radnika i uz male zarade, smatra da će situacija biti samo gora. Odgovor države da nedostatak radne snage reši uvozom radnika iz inistranstva, ne vidi kao rešenje onoga za šta se predstavljamo (ili bi bar želeli da budemo), „uspešnu socijalnu državu“.
„Mi imamo mlade ljude sa zdravstvenim problemima od napornog rada i stajanja. Neverovatna stvar je da dok u Evropi razmišljaju da skrate radnu nedelju na četiri dana, mi povećavamo radno vreme i promovišemo mantru da je super raditi 16 sati dnevno zbor razvoja i uspeha. Potpuno pogrešna politika, dok naših 400.000 radnika posao obavljaju za minimalnu zaradu od 230 dinara po satu“, kazao je Gvozdenović.
Upoznat je sa situacijom da se iz okolnih mesta dovoze radnici u fabrička postrojenja. U jednom momentu kaže, njihov sidnikat se borio da svaki takav radnik ima svoje mesto u autobusu.
„Pretrpavali su autobuse. I sad zamislite da stojite sat i po do dva dok stignete na posao, stojite 8 sati na poslu i opet stojite kad se vraćate kući. Te firme u svojim matičnim državama više poštuju prava radnika negov kod nas. Ovde se ponašaju kao da smo mi zemlja trećeg sveta. Uskoro ćemo obelodaniti imena tih kompanija koje ne žele da sarađuju sa sindikatima“, rekao je Gvozdenović.
Miloš Turinski iz Infostuda kaže da svi poslodavci trenutno teško dolaze do radnika, te su prinuđeni da podižu plate i poboljšavaju uslove rada. Što je dobro.
„Za sve profile i sve profesije nama je deficit jako veliki, kvalifikovani kadar nam je otišao na Zapad, pa smo sada i mi počeli da uvozimo radnu snagu. Najveća potražnja je i dalje na građevini gde dolaze radnici iz Turske i Kine. Radnici iz Nepala trenutno dolaze da rade poslove higijeničara po hotelima i ustanovama. Kao dostavljači većinom rade Uzbekistanci, vozači su iz Širi Lanke, dok u proizvodnim pogodima rade ljudi iz Bangladeša i Širi Lanke. To je naša nova realnost“, rekao je Turinski.
Milan Kovačević ekonomski analitičar kaže da smo se hvalili privlačeći strana ulaganja sa niskim zaradama i da smo dobili nomadske kompanije. Dolaze gde je niska cena rada, kada poskupi, odlaze na drugo mesto.
“Ovo smo mogli i očekivati, mi smo površno davali prevelike subvencije, a kriterijum je bio jedino koliko radnika zaposliš. Može se desiti da sada oni odu u druge zemlje. Predsednik Vučić tvrdi da mi uvek dajemo najbolje uslove od bilo kog drugog, a kad date takve uslove vi ste samo zato i privukli to preduzeće. Mladi ljudi danas neće da rade pod takvim uslovima, nisu više zaluđeni toliko kao što su bile prethodne generacije, većina njih razmislja da je bolje da ode u inostransvo i tamo zaradi”, izjavio je Kovačević.
Svaku investiciju u koju ulažemo trebali smo preračunati, da li nam se isplati, ali kako tvrdi, mi nemamo računicu ni za Beograd na vodi. Pričalo se samo o kvadratima i napravljena je maketa, ali niko nije bio upoznat koliko će sve to da košta i za šta smo dali 120 hektara najbolje lokacije u zemlji besplatno.
Ljubodrag Savić profesor sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da ozbiljno smanjen prirodni priraštaj i odlasci “trbuhom za kruhom”, uz niske plate i nesiguran posao u Srbiji, doveli su nas u situaciju da nemamo radnika.
Kako kaže, iako položaj radnika u stranim kompanijama nije kakav bi želeli, generalno je ipak bolji nego u privatnom sektoru u Srbiji, gde su uslovi rada nekada prosto neverovatni.
“Upoznao sam radnika na građevini sa Zlatibora koji mi je pokazao svoju radnu listu. U jednom mesecu radio je 306 sati. Pitao sam ga kako je to moguće. Ali ako ostaneš i po dve smene izgleda da jeste. Postoje naravno razlike među kompanijama, ali nije moguće da se desi da tamo radiš po 300 sati mesečno, kao kod domaćeg privatnika.”, dodao je Savić.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
