U novu godinu bez smene direktora

Ukoliko ne odluči da sazove vanrednu sednicu Vlade sutra pred sam doček 2017. (što ne bi bilo prvi put) Vučićevo obećanje će drugu godinu zaredom ostati ništa više do „ludom radovanje“. Jer istu tu smenu direktora preduzeća koja ne posluju kako treba premijer je, gotovo istim rečima i opet poslednje nedelje oktobra, najavio i 2015. Međutim, ni tada, kao ni sada od toga nije bilo ništa. Na jučerašnjoj sednici, na kojoj se između ostalog raspravljalo o razvoju IT sektora, o smeni direktora nije bilo reči.

„Biće smenjeni gotovo svi, veoma brzo, do Nove godine“, rekao je Vučić u Vladi Srbije. Tada je rekao da je bio dovoljno jasan, da se zna na koga misli, podvukavši kako je ljut zbog svega što se dešava oko Azotare koja je prošlu godinu završila u minusu od 1,6 milijardi, MSK koja je zabeležila minus od 2,2 milijarde, ali i Srbijagasa. U međuvremenu, država je za RTB Bor smislila rešenje da izabere profesionalni menadžment, što aktuelnog direktora Blagoja Spaskovskog ostavlja na tom mestu do aprila naredne godine. Država je smislila i rešenje za Petrohemiju, još jednog gubitaša i to takvo – što će gotovo polovinu duga Petrohemije NIS-u platiti država, tj. poreski obveznici, dok bi o sudbini drugog dela duga na preporuku Vlade, trebalo da odluči NIS (u kom država opet ima polovinu). Još jedan direktor ostaje netaknut – Dušan Bajatović kao da je zacementiran za direktorsku fotelju Srbijagasa.

Profesor Ekonomskog fakulteta LJubodrag Savić kaže za Danas da se ne postavlja pitanje da li će Vučić da smeni direktore ili ne, već da je akcenat na tome kako se ti direktori biraju.

– Pitanje je da li su ti ljudi dovoljno stručni, neki sigurno jesu, ali većina nije. Zašto, zato što se biraju partijski ljudi, a kao takvi oni nemaju ekonomsku samostalnost i kredibilitet da donose odluke – kaže Savić.

Država bi trebalo, napominje naš sagovornik, kao što se to radi u modernom svetu da zacrta ciljeve, a onda na funkcije direktora javnih preduzeća postavi najsposobnije ljude i dobro ih plati.

– Osnov svega je da država postavlja ciljeve a da preduzećima upravljaju samostalno direktori koji koriste svoje znanje i umeće. Država bi trebalo samo da kontroliše prolazno vreme. Onda bi se direktori birali na konkursima, a za mnoge bi upravljanje velikim sistemima bio izazov – napominje Savić.

U takvoj situaciji, smatra on, država ne bi mogla da traži od preduzeća, odnosno direktora, da nekog prime, otpuste, da prebace neki novac ili traže nešto za potrebe stranke. Savić kaže kako su javna preduzeća poslednja uporišta partija na vlasti, i da to nije karakteristika samo ove, već i prethodnih vlada u Srbiji.

Da je problem u tome što se direktori javnih preduzeća biraju ne po stručnoj već po partijskoj liniji smatra i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović.

– Funkcija direktora JP dobija se po političkoj pripadnosti, retko kada su to sposobni menadžeri. Bilo je najava da će tako biti, sada se najavljuje da će RTB Bor dobiti profesionalni menadžment – kaže Mihajlović. On ističe kako iste priče slušamo odavno, i od prethodnih i od ove vlasti, te da se stalno prave prividi, da se neke firme predstavljaju kao mnogo bolje nego što ustvari jesu.

– Tim pitanjem bi trebalo mnogo ozbiljnije da se pozabavimo ukoliko želimo da spasimo neka preduzeća. Neka od tih preduzeća su monopolisti, pogledajte samo kakva je situacija u komunalnim preduzećima, većina postavljenih direktora su po političkoj pripadnosti – ističe Mihajlović. Privatizacija, smatra on, svakako nije najbolje rešenje za takva preduzeća, i zato je država dužna da na sebe preuzme ulogu nekog ko će da uvede red.