U planu 20 turbina snage 60 megavata

Izrada studije opravdanosti za izgradnju vetroparka u Kostolcu je u toku i završetak se očekuje u oktobru. Pred „Elektroprivredom Srbije“ je, nakon toga, još čitav niz aktivnosti. Predrag Đorđević, glavni rukovodilac projekta u Sektoru EPS-a za ključne investicione projekte, kaže da su te aktivnosti deo stvaranja tehničkih uslova za izgradnju vetroparka. Nakon dokazivanja opravdanosti izgradnje i izrade generalnog projekta sledi izrada tenderske dokumentacije za nabavku opreme i radova. Srbija ima značajnu proizvodnju električne energije iz hidropotencijala, ali ostali vidovi obnovljivih izvora energije su veoma slabo zastupljeni. Zbog toga je upotreba obnovljivih izvora energije za EPS u daljoj proizvodnji značajan iskorak u proizvodnji električne energije.

Naš sagovornik kaže da su rezultati prethodne studije opravdanosti pokazali da je na ovom prostoru moguće izgraditi vetropark od 20 turbina ukupne instalisane snage od 50 do 60 megavata. Radni vek vetroparka projektovan je na 20 do 25 godina, a karakteristike terena ukazuju na veoma povoljan odabir lokacije. Zemljištem, koje je svojina Republike Srbije, upravlja EPS, odnosno ogranak „TE-KO Kostolac“, pa ne postoji problem vlasništva. Prema prethodnoj studiji opravdanosti sa generalnim projektom izgradnje vetroparka u Kostolcu, ukupna potencijalna površina vetroparka je oko 50 kvadratnih kilometara. Parcijalne površine konkretnih lokacija vetroparka znatno su manje. Kreću se u granicama od 1,5 kvadratnih kilometra (na prostoru spoljnih odlagališta Drmna i Petke), pa do 10 kvadratnih kilometara (Požarevačka greda na prostoru bivših kopova „Ćirikovac“ i „Klenovnik“).

Na pitanje šta je sve do sada urađeno, Đorđević kaže da su to izbor lokaliteta i pozicioniranje vetroturbina. Na lokaciji je urađen višegodišnji proces istražnih radova i detaljnih proračuna na osnovu kojih se radi najefikasnije konfigurisanje vetroelektrane. Potencijalni lokaliteti za izgradnju vetroparka u kostolačkom basenu su napušteni rudarski objekti i spoljna odlagališta jalovine, koja su formirana prilikom otvaranja površinskih kopova „Ćirikovac“ (1967) i „Drmno“ (1979), kao i prostori zatvorenih površinskih kopova „Ćirikovac“ (2010) i „Klenovnik“ (2009).

Novac obezbeđuju Nemci?

Što se tiče finansiranja, zbog značaja koji izgradnja vetroelektrana ima u pogledu iskorišćenja obnovljivih izvora energije za proizvodnju električne energije, projekat je svrstan na listu projekata koji se razvijaju u okviru pregovora o razvojnoj saradnji između vlada Srbije i Nemačke održanih u periodu od 2011. do 2015. godine. Do konačnog utvrđivanja načina finansiranja, ima još dosta posla, naglašava Đorđević.