Na mestu gde je dan ranije desetine radnika uposlenih na gradilištu Beograda na vodi protestovalo zbog neisplaćenih zarada juče tokom dana nije bilo nijednog.
Nije ih, doduše, bilo ni na gradilištu nekoliko stotina metara dalje, gde su do sada radili, na delu gde se grade zgrade Metropoliten i Simfonija. Iza paravana koji ograđuju deo gde se gradi Simfonija je oko podneva desetak radnika, kran i jedan bager. Dvojica mlađih, u zelenim prslucima, maskirnim pantalonama i pohabanim radničkim cipelama izlazi kroz jedan od prolaza. Na pitanje da li rade tu i odakle su klimaju glavom odrečno. Isti odgovor dobili smo i na pitanje da li znaju engleski. Odlaze ka prodavnici u jednoj od retkih završenih i useljenih zgrada u Beogradu na vodi.
Ispred nje još jedan radnik, sa kesom u ruci nekoga čeka.
“Radim ovde preko puta”, pokazuje na Simfoniju. Zna, kaže, da je bio protest i zna da su to turski radnici.
“Pričaju ovde da im je gazda valjda pobegao, ne znam baš”, dodaje.
On radi za našu firmu i za sada dobija platu redovno.
“Ima dosta stranaca, osim tih Turaka ima tamo” i pokazuje u pravcu Kule – “dosta i Indijaca”.
Što se ide dalje od Železničkog mosta ka Gazeli, gradilišta su bučnija, radnika je više. Na jednom, u podnožju Kule na kojoj takođe ima nekoliko radnika sve vrvi od zelenih prsluka. U rupi je sigurno stotinak radnika. Mašine rade punom parom, kamioni ulaze, izlaze, utovara se šut, namešta armatura. Prolaze kamioni raznih firmi Milenium tima, Štrabaga, mešalice Lafarža. Ali turskih radnika nema.
Kada je malo dalje jedan u zelenom prsluku krenuo da ulazi na gradilište ispod Kule upitali smo ga gde radi i odakle je. Klimao je glavom da ne razume. Pitanje na engleskom je razumeo još manje.
“Aaaa..Galerija, Galerija”, nasmejao se i okrenuo na drugu stranu pokazujući rukom gde da idemo. “Desno”, dodao je na dobrom srpskom.
Pokušaj da objasnimo da nam ne treba Galerija nije urodio plodom. Užurbano odlazeći ponovio je još nekoliko puta “Galerija, Galerija desno”.
U potrazi za turskim radnicima koji su štrajkovali, vratili smo se Železničkom mostu, ka Simfoniji gde je na ulazu sada nekoliko starijih radnika.
“Da, ovde su radili ti što su protestovali. Ali ih danas nema, nisu bili ni juče. Sada nam nedostaju radnici jer njih je sigurno više od 100”, kaže nam jedan od njih.
On je na tom gradilištu duže od godinu i po dana, a turski radnici su tu duže od njega.
“To su radnici ove firme Roberts konstrakšn, mislim da je to neka australijska firma i sada im nije isplatila plate poslednja tri meseca. Zato su se pobunili”, kaže on.
S druge strane zgrade na kojoj na vrhu piše Metropoliten i koja gleda baš na autobusku stanicu svuda su oznake “Roberts” – na kontejnerima, prslucima, ogradi. Dve grupe od po četiri radnika su u dvorištu. Većina naslonjena na lopate čeka kamion da uđe ne bi li nešto utovarili.
Neki se dovikuju u zgradi na srpskom, ali je radnika malo. Iz daljine se vidi da su zidovi u jednom delu gotovi do četvrtog, na drugom delu zgrade do šestog sprata. Ima još dosta da se radi.
“Fale, fale radnici. Ne znam gde su i da li će se vratiti”, kaže nam jedan od njih. Nemaju vremena za priču.
Na pitanje da li zna gde su smešteni turski radnici koji nisu primili plate kaže “po privatnim kućama i hotelima” i upućuje nas na park ispred Ekonomskog fakulteta. Međutim, tamo ih nema, kao ni u parku kod Autobuske stanice. Ni ispred zgrade Geozavoda gde su u ponedeljak sa transparentima poručili da neće da rade dok im se ne isplate zaostale plate.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
