U prodavnicama sve manje proizvoda na koje penzioneri mogu da dobiju popust, a akcija tek što je počela

Prijava za penzionerske kartice počela je 15. marta, ali Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje te kartice nije uspeo da dostavi svima do 1. oktobra kada je počela njihova primena, a delu penzionera one nisu stigle ni do danas.

Predsednik Sindikata penzionera „Nezavisnost“ Miloš Grabundžija, kaže da je masovnija isporuka krenula pre nekoliko dana, te da je još uvek u toku, ali nije poznato kakav efekat će imati njihova primena.

„Penzionerima su počele da pristižu kartice. Ipak, trgovinski lanci imaju sve manje proizvoda na koje se može ostvariti popust. Da li će se to menjati, videćemo nakon sastanka sa nadležnima. Sugerisaćemo da se popusti usmere tako da važe za sve artikle, ili za hranu, lekove i sredstva za higijenu“, kaže naš sagovornik.

Osim na kašnjenje u isporuci kartica, najveći broj primedbi najstarijih građana odnosio se na vrste popusta, i mesta na kojima će oni biti omogućeni, ali i na nejasnoću na koji način će im nove kartice ustupiti benefite, kada su određena sniženja imali i ranije.

Predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije Jovan Tamburić, mišljenja je da je čitav sistem osmišljen tako da se uzimaju svi podaci vezani za troškove penzionera, odnosno, radi prikupljanja informacija o tome, gde, šta i koliko kupuju.

Takođe, s obzirom na to da su za projekat „Penzionerske kartice“ zaposleni novi ljudi u PIO fondu, i izdvojen novac za njihovu izradu, Tamburić sugeriše da je nejasno kakve benefite penzionerima one donose, kada su već imali popuste.

„Prodajni lanci već imaju svoje lojaliti sisteme i popuste koji su namenjeni penzionerima, određenim danima u sedmici ili mesecu posle prijema penzija. Popusti sa novom karticom neće biti veći. Trgovinski lanci neće zbog „pameti“ predsednika više izdvojiti za podršku penzionerima“, sugeriše naš sagovornik.

Stoga, smatra da kartice, kao ni jednokratna pomoć države od 20.000 dinara koju će primiti u novembru, neće podići standard najstarijih građana, uz opasku da je pametnije bilo uložiti ta sredstva za pomoć najugroženijima.

„Životni standard penzionera će biti bolji, ali ako Vučić bude organizovao izbore svaki mesec, i ako najstariji na svakih mesec dana budu dobijali po 200 evra. Onda će se promeniti. Inače, sve pogodnosti i podsticaji su prevara birača, posebno onih koji imaju niže penzije. Naime, za penzije koje ne dosežu do najniže, država dodaje iznos na uštrb ostalih penzionera. Tako, umesto što se daje jednokratna pomoć svim penzionerima, pametnije bi bilo da su se sredstva iskoristila za podizanje najnižih penzija“, pojašnjava Tamburić.

Osvrćući se na to da korisnik Penzionerske kartice može ostvariti ukupan broj bodova na mesečnom nivou do visine prosečne penzije, a na osnovu bodova određene pogodnosti (popust, poklon i drugo), Tamburić ističe da nije jasno ko će to da plati – trgovinski lanci, ili država.

„Oni će se obračunavati na potrošnji samo do prosečne penzije, što je sada 37.800 dinara. Nejasno je odakle im ekonomski interes da prate koliko penzioneri troše, i vode evidenciju o bodovima. Takođe, ko će dati novac za nagrade i bodove, ako je trgovac već dao popust penzioneru. Ako je to PIO, onda je pitanje zašto se taj novac ne koristi da se pomogne penzionerima sa najnižim primanjima. Oko 300.000 penzionera prima najniže penzije, a oko 142.000 poljoprivrednih penzionera prima 16.200 dinara, a njih preko 25.000 ima manju penziju od 10.000 dinara, a to niko ne gleda“, predočava Tamburić.

Sa tim da će planirani podsticaji za penzionere biti kratkog daha saglasan je i ekonomista Danilo Šuković, jer, kako kaže, nadležni prećutkuju koliko su porasle cene ključnih proizvoda koje troši milion građana koji imaju primanja oko 35.000 dinara.

„Pomoć države, penzionerski popusti i povećanje penzija biće osetni na kratak rok, ali uzimajući u obzir inflaciju i poskupljenje proizvoda koji koriste najsiromašniji, od čega najviše penzionera, onda je to kap u moru. Srbija mora nešto da uradi da penzionere spase bede, počev od rada na socijalnim penzijama i liniji siromaštva. Ostalo je samo zamazivanje očiju građana. Ministar Siniša Mali konstantno govori o dvocifrenim povećanjima penzija, a nikada o realnom povećanju i kupovnoj moći. Nikada se ne iznesu podaci šta je nominalno a šta realno, da bi se dobila stvarna slika“, napominje ovaj ekonomista.

Uz osvrt na konkretne popuste koje omogućava penzionerska kartica, Danasov sagovornik ističe da su oni mizerni, odnosno, da par dinara sniženja na postojeće cene ne znači gotovo ništa.

„Sve i da penzionerima treba dosta goriva, ili da često putuju, sniženja od jedan-dva dinara ne znače nikome. Ni hiljadu dinara više nije značajno, jer za taj iznos ne može da se kupi kilogram mesa. Stoga, sve navedeno je jeftina propaganda“, sugeriše Šuković.

Na pitanja Danasa, do zaključenja ovog teksta, nisu odgovorili iz PIO fonda, niti iz Ministarstva finansija.