U prošloj godini više od 230 miliona ljudi širom sveta bili žrtve sajber prevara: Koje su najveće prednosti i mane elektronskog bankarstva?

Jedna od najčešćih pojava u digitalnom okruženju su takozvane „phishing“ kampanje koje služe za lažno predstavljanje finansijskih institucija ili servisnih provajdera, u cilju krađe ličnih podataka poput korisničkih imena, lozinki ili brojeva kreditnih kartica. U protekloj godini, više od 230 miliona ljudi širom sveta bilo je žrtva različitih vrsta takvih prevara.

Među najčešćim oblicima sajber prevara u poslednje vreme se ističu i lažne ankete na koje stručnjaci posebno skreću pažnju.

„Sofisticirane prevare biznis korisnika, kao i privatnih korisnika moraju se sprečavati podizanjem svesti o ovoj temi. Kontinuirano istraživanje modela sajber prevara i redovna edukacija korisnika su ključ zaštite u digitalnom svetu“, izjavio je rukovodilac FIN-CSIRT i Službe bezbednosti UBS Darko Šehović.

Pored edukacije, direktor IT sektora Yettel Bank Predrag Budimir naglašava važnost uvođenja najsavremenijih biometrijskih rešenja – poput sistema Liveness koji predstavlja video-identifikaciju druge generacije čije je individualne osobine gotovo nemoguće kopirati ili zloupotrebiti.

Direktor integracija sajber bezbednosti u kompaniji Oktacron Andrej Stojić naglasio je značaj namere osnivanja kancelarije za informacionu bezbednost koje je Srbija prepoznala kao ključnu tačku u standardizaciji državnih uprava i finansijskog sektora.

Stojić je dodao da predstoji regulatorno uređenje te oblasti koje podrazumeva usaglašavanje sa standardima Evropske unije.

„Verujem da govorim u ime svih kolega iz bankarskog sektora kada kažem da ulažemo sve svoje napore u cilju sprečavanja napada prevaranata i zaštite naših korisnika. Međutim, naš uspeh ne bi bio moguć da nije podrške i primera koji nam daje Narodna banka Srbije“, dodao je Budimir.

UBS je, inače, usvojilo 17. juna na redovnoj skupštini Izveštaj o poslovanju u 2023. i Plan za 2024. godinu, u kojoj će, prema rečima generalnog sekretara Marine Papadakis, centralna tačka za objedinjavanje biti informacija o ESG strategiji u bankarskom sektoru.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković rekla je tom prilikom da je inflacija u Srbiji svedena na 4,5 odsto godišnje, da je održana relativna stabilnost deviznog kursa, a devizne rezerve prešle su iznos od 25 milijardi evra.

Devizna štednja iznosi 14,9 milijardi evra, a udeo problematičnih stambenih kredita sveden je na 1,6 odsto, rekla je guvernerka i najavila intenzivnu zakonodavnu aktivnost tokom leta.

Deo regulatornih izmena obuhvatiće Zakon o platnim uslugama, sa ciljem da se Srbija priključi regionalnom SEPA sistemu plaćanja i centralnom sistemu ECB. Planirane su i izmene Zakona o bankama i Zakona o deviznom poslovanju.

Guvernerka je pozvala banke na dalju saradnju, navodeći da u Srbiji posluje 20 banaka i da je svaka od njih podjednako važna, bez obzira na vrednost aktive i tržišnu poziciju.