U prvoj fazi ulaganje u domaćinstva, u drugoj prerada

Radi se o 175 miliona evra bespovratnih sredstava iz IPARD-a, koje bi Srbija zajedno sa 50 miliona evra koliko bi iz našeg budžeta za iste namene trebalo da bude izdvojeno, trebalo da potroši do 2020. godine. Kako je još početkom godine najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, ove godine Srbija bi trebalo iz IPARD-a da povuče nekih 40 do 45 miliona evra.

U Upravi za agrarna plaćanja za Danas kažu da će se u prvoj fazi IPARD realizovati kroz dve mere, jedna su investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava koja je namenjena fizičkim i pravnim licima i koja je završena 27. marta (Mera 1), i druga koja se odnosi na investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva, koja je namenjena pravnim licima (Mera 3). Poljoprivrednici, preduzetnici i pravna lica će moći da uz povraćaj sredstava nabave mehanizaciju i opremu i ulože u proširenje, adaptaciju ili izgradnju svojih kapaciteta.

„Za ovu godinu planirano je pet javnih poziva u okviru obe mere. Poziv za prvu je završen, a raspisan je i prvi javni poziv za Meru 3, namenjen pravnim licima, preduzetnicima i zemljoradničkim zadrugama za razvoj prerađivačkog sektora. Rok za podnošenje zahteva po ovom pozivu traje do 28. maja i sredstva će biti namenjena nabavci opreme“, ističu u Upravi za agrarna plaćanja.

U letnjem periodu slede, kako ističu, još dva javna poziva u okviru obe mere koji će obuhvatiti izgradnju objekata, kupovinu nove opreme i mehanizacije uključujući traktore i izgradnju objekata i kupovinu nove opreme.

U Upravi za agrarna plaćanja kažu da je na prvi javni poziv za nabavku poljoprivredne mehanizacije i opreme u okviru Mere 1 pristiglo 84 zahteva, dok je za nabavku novog traktora bilo 394 zainteresovanih.

„Broj zahteva je u granicama očekivanog. Naime, iskustva svih zemalja u sprovođenju IPARD programa pokazuju da je apsorpcija sredstava u početku mala dok sistem ne profunkcioniše na pravi način. Treba imati u vidu da IPARD pravila, ipak, predstavljaju novinu za naše poljoprivrednike u pogledu forme, načina i postupka ostvarivanja prava na podsticaje“, ističu u Upravi za agrarna plaćanja i napominju da očekuju da će u narednim pozivima, već tokom juna, biti još više zahteva za podsticaje.

Ko može da se prijavi

Za sredstva iz IPARD-a mogu da se prijave mali i srednji preduzetnici, odnosno poljoprivrednici koji rade u sektoru mleka, mesa, voća i povrća, ali i ostalih useva. Novac će moći da se troši na opremu, mehanizaciju, traktore, objekte za skladištenje.

Visina podsticaja je od 60 do 80 odsto, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mladi poljoprivrednik, da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području i da li se investicija odnosi na upravljanje otpadom i otpadnim vodama. Iznosi podsticaja koje korisnik može da ostvari u sektorima voća, povrća i sektoru ostalih useva mogu biti od 5.000 do 700.000 evra, a za sektore mleka i mesa od 5.000 do milion evra.

Panel o finansiranju investicija

Ministarstvo poljoprivrede u saradnji sa Komercijalnom bankom sutra u Kongresnom centru Novosadskog sajma organizuje panel „Finansiranje IPARD investicija – izazovi“. Najavljeno je učešće pomoćnika ministra poljoprivrede Zorana Janjatovića i Slobodana Živanovića, predstavnika Komercijalne banke, kao i poljoprivrednika, predstavnika Zadružnog saveza i poljoprivrednih udruženja…