U raljama rentijerskog kapitalizma

Oni su se usredsredili na najveće izazove – jačanje globalne saradnje i obnavljanje osećaja zajedništva usred raskolničkih pitanja poput Brgzita, ili predsednikovanje Donalda Trampa Sjedinjenim Američkim Državama. Neizostavna su bila i pitanja: kako oživeti ekonomski rast, reformisati kapitalizam i pripremiti se za Četvrtu industrijsku revoluciju. U diskusijama je dominiralo i pitanje nejednakosti, s obzirom na to da sve izraženija nejednakost podstiče osećaj razočaranosti izazvan globalizacijom. Ohrabruju, međutim, konstatacije koje su se mogle čuti na ovom skupu, da oživljava globalna ekonomska aktivnost, dok deflatorni strahovi popuštaju. Tome u prilog idu i procene Međunarodnog monetarnog fonda o povećanju globalnog rasta na 3,4 odsto u ovoj, odnosno na 3,6 odsto – u 2018. „Prvi put posle niza godina ne smanjujemo predviđanja o ekonomskom rastu,“ kazala je izvršna direktorka MMF-a Kristin Lagard.

No, porast populizma širom sveta stvara drugačiju sliku. To se pripisuje ne samo najvećem jazu u bogatstvu zabeleženom posle 1930, već i mišljenju radničke i srednje klase da vladajuće elite ne predstavljaju njihove zastupnike. „Populizam je tema broj jedan za učesnike na tržištu“, rekao je Rej Dalio, osnivač američke firme za upravljanje investicijama Bridžvoter asosiejtis. Na samitu se mogla čuti i konstatacija da učinak tržišnog kapitalizma otkriva ozbiljne slabosti i krhkost. Između ostalog, veoma je izražen problem neravnomerno raspoređenih prihoda o čemu najbolje svedoči podatak da najsiromašnijih 50 odsto stanovništva u razvijenim i u zemljama u razvoju, raspolaže sa manje od 10 odsto ukupnog bogatstva. Kratkoročno, očekuje se da će u Aziji, Latinskoj i Severnoj Americi jaz između bogatih i siromašnih biti uvećan za dodatnih 18 odsto. Procenjuje se, takođe, da manje od 10 odsto javnih kompanija prihoduje 80 odsto ukupnih korporativnih profita, a stučnjaci veruju da bi nivo koncentracije poslovanja mogao biti povećan.

– Ovi pokazatelji ukazuju na to da možemo govoriti o tzv. rentijerskom kapitalizmu u kome privilegovani koji poseduju veliku imovinu, dobijaju sve veći deo bogatstva dok se plate radnika smanjuju. Ova verzija kapitalizma stvorila je ogromnu grupu ljudi, tzv. prekarijat, čiji su rad i život nepredvidljivi i nesigurni. Na delu su, dakle, snage koje razbijaju socijalnu koheziju – tvrdi Gaj Stending, profesor Škole orijentalnih i afričkih studija na londonskom Unuverzitetu.

Prema oceni Majkla Sendla, profesora sa Univerziteta Harvard, običan posao više nije ni cenjen, ni prepoznat. „Uvrežena je mediokritetska arogantnost u kojoj pobednici na tržištu svoju sreću pripisuju napornom radu i talentu, a sa podcenjivanjem gledaju na one manje srećne. Meritokratija ne predstavlja alternativu nejednakosti. Čak i savršena meritokratija bi na neki nači produbila probleme socijalnog poštovanja i zajednice“, tvrdi Sendl. DŽonatan Heid, profesor na Univerzitetu NJujork, mišljenja je da je korupcija glavni izvor nepoštenja u ekonomiji i da hrani bes građana. „Svaka diskusija o reformi kapitalizma, ili odgovor na populizam, mora ostvariti napredak u solidarnosti i pravednosti“, rekao je Heid. Prepoznajući da lideri moraju da učine više kako bi odgovorili na zabrinutost ljudi koji osećaju da ih je moderni svet zaboravio, premijerka Velike Britanije Tereza Mej poručila je: „Moramo da povedemo ljude na putovanje“.

U Davosu je postavljeno i pitanje: šta se može uraditi povodom nejednakosti i drugih duboko ukorenjenih problema u tržišnom kapitalizmu? Prvi korak je sveobuhvatnije merenje ekonomskog učinka, povrh kriterijuma ukupnog bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika. U tom kontekstu je ukazano na Indeks inkluzivnog razvoja (IDI), koji države rangira prema učinku u kategorijama „rast i razvoj“, „uključenost“ i „međugeneracijska pravičnost i održivost“. Taj indeks obuhvata mere zapošljavanja, zatim produktivnost radne snage, stope siromaštva, prihod, Ginijev koeficijenat bogatstva, kao i odnos javnog duga i BDP-a. Uključena je i prosečna stopa emitovanja zagađivača u odnosu na BDP. U diskusijama je navedeno kako među rešenjima za nejednakost prednjače obezbeđivanje adekvatnog obrazovanja i razvoj veština, dostupnost osnovnih usluga i digitalne infrastrukture, gajenje etike u poslovanju i politici.

Jedan od zaključaka skupa u Davosu mogao bi da glasi da je uprkos populističkom usporavanju u delovima sveta usmerenom protiv globalizacije i slobodne trgovine, najbolje sredstvo za borbu protiv siromaštva i promociju rasta – upravo trgovina. „No, trgovina treba da bude inkluzivnija, transparentnija i zasnovana na vrednostima“, ocenila je Sesilija Malmstrom, komesar za trgovinu u Evropskoj komisiji. Procenjeno je da bi podizanje carinskih barijera između Vašingtona i Pekinga smanjilo bruto domaću proizvod Kine za trećinu, a BDP SAD za polovinu. U Davosu je ocenjeno da trgovina nije igra u kojoj je samo jedan dobija. Ima se, međutim, utisak da se lideri nisu dovoljno potrudili da objasne sve benefite otvorene trgovine i globalizacije.

Oštar odgovor populista

Prema oceni učesnika Svetskog ekomomskog forumu u Davosu zabrinjava podatak da su plate većine radnika u Evropi ostale na nivou od pre globalne finansijske krize iz 2008, dok se stopa nezaposlenosti mladih u Evropskoj uniji kreće oko 20 odsto. Ništa manje nije alaemantan ni podatak da su u SAD, u prethodnih četrdesetak godina, plate izvršnih direktora porasle za 1.000 odsto, a radnika samo 11 odsto. Imajući to u vidu ne čudi što se tržišni kapitalizam našao pod snažnom paljbom populista u SAD i Velikoj Britaniji, koji su već izvojevali pobedu na izborima, ali i u drugim industrijalizovanim državama.