Proces digitalizacije Republički geodetski zavod dočekao je sa 150.000 nerešenih predmeta, a danas, 17 godina kasnije, na odluku čeka 500.000 fascikli.
Pitanje je i kako će svi ti stari slučajevi biti razrešeni, jer od početka naredne godine, dokumenta će moći da se predaju samo u elektronskoj formi i preko notara.
Način na koji će biti razrešeni predmeti iz fioka, još nije utvrđen.
Za sada nema odgovora na pitanje gde je otišlo 36 miliona evra iz kredita Svetske banke, koji je 2003. podignut radi modernizacije RGZ-a, kao i brojnih donacija koje su se, kao podrška naporima da se srede zemljišne knjige, u međuvremenu slile iz Evropske unije, Norveške, Holandije.
Trenutno, u toku je i povlačenje novog kredita od 20 miliona evra kojim bi proces digitalizacije trebalo da se okonča.
Građani, međutim, negoduju jer su im do sada uvedene promene otežale pristup dokumentima, pa je nekad za vađenje običnog posedovnog lista i kada je „čista“ situacija sa dokumentacijom, potrebno i do godinu dana.
To potvrđuju i predstavnici sindikata RGZ. Oni kažu da su od svih para koje su došle u RGZ, tek prošle godine videli prve efekte u vidu nove opreme.
Ističu i da je najveći deo novca otišao privatnim softverskim firmama, nekima i za projekte koji nisu mogli da se primene.
U sindikatima kažu i da je ne mali iznos raspoređen probranim medijima za promociju programa digitalizacije.
Da nešto ne funkcioniše u RGZ-u ukazuju ne samo sindikati koji su prošle godine u dva navrata organizovali višednevne štrajkove, nego je i nalaz Upravne inspekcije, sačinjen na stotinak strana, potvrdio njihove navode o kršenju Zakona o radu kao i regulative koja se odnosi na radne procedure.
– Na rukovodećim mestima u organizacionim jedinicama širom Srbije, često se nalaze po dva izvršioca, jedan po rešenju drugi dolazi po nalogu. Raspoređivanje na osnovu naloga inače je postala praksa a osnova upravljanja RGZ-om je strahovlada. Na ključnim pozicijama retko se nalaze stručni ljudi, uglavnom su oni koji čak ni uslove za to radno mesto ne ispunjavaju. Uz sve to, proces digitalizacije, uvođenja eŠaltera i prelazak na onlajn procedure, već pet godina radi se uz konsultacije sa Naledom, a ne sa stručnjacima RGZ-a, koji imaju pregled naših specifičnih baza premera i upisa. Zato je katastar danas mnogo manje tačan nego ranije, tim pre što su preko firme Vekom nabavljeni satelitski snimci, uvedeni 2015. kao dokument – digitalna slika, koja je neprecizna i često se razlikuje od stanja u bazama formiranim premerom i upisom svojine. Ti snimci plaćeni su milion evra, a sada se najavljuju novi, po ceni od četiri miliona – kaže za Danas predstavnik UGS Nezavisnost u RGZ Nebojša Pejčinović i dodaje da brojni problemi na koje su ukazivali otvorenim pismom i predsedniku, premijerki i pre dva dana ministarki Zorani Mihajlović nisu bez osnova jer je RGZ jedina institucija koja je prošle godine imala pad na Dauning biznis listi svetske banke.
On kaže i da je za stranke dolazak na šalter sada komplikovaniji nego ranije, jer se prvo zakazuje termin preko kol centra a onda sa dokumentacijom i plaćenim taksama dolazi u RGZ.
Ali, dokument koji traže ne mogu da dobiju odmah, kao što je to bilo ranije, jer prednost imaju zahtevi pristigli od notara, posrednika za nekretnine, geodeta ili drugih profesionalnih korisnika.
Oni imaju direktan pristup ePisarnici i jedini efekat je to što su smanjene gužve.
Ali, još nije utvrđen status validnog dokumenta, jer „papir“ vlasnički list na primer, overava profesionalni korisnik svojim elektronskim potpisom, ali ne i potpisom RGZ od koga je dobijen podatak.
Te procedure nisu zakonski usaglašene, a za potpun prelazak na taj sistem nije utvrđena ni tarifa, pa profesionalni korisnici nemaju nikakvog interesa da preuzimaju poslove iz nadležnosti RGZ, kažu u sindikatu.
Ističu da nedoumica ima i oko eŠaltera, on bi trebalo da zaživi početkom 2021. ali je nedavno iz RGZ saopšteno da će već posle ukidanja vanrednog stanja, sedam meseci pre roka, ta institucija „zaboraviti“ na klasične šaltere.
Pre dva dana je, međutim, objavljeno da se zbog „pomame za nekretninama“ posle vanrednog stanja otvaraju svi šalteri i još 16 novih u nekoliko gradskih opština.
U RGZ-u negiraju optužbe i građana i sindikata.
Maja Radović, portparolka te institucije, objašnjava za Danas da je „tokom vanrednog stanja bio znatno smanjen obim tržišta nepokretnosti“ ali da je nakon ukidanja ograničenja došlo do oporavka, pa samim tim i do povećane tražnje za uslugama katastra, i da su novi šalteri otvoreni kako bi se izbegle gužve.
Ona tvrdi i da su zaposleni u RGZ-u raspoređeni na radna mesta u skladu sa sistematizacijom koja se nalazi na sajtu te institucije ali priznaje da u zavisnosti od obima posla oni mogu biti upućeni i radnim nalogom „kako bi se povećala efikasnost rada službi“, jer je „Katastar na prvom mestu servis građana“.
Negira i tvrdnju da je sada broj predmeta u Katastru uvećan.
– To nije tačno. Broj od 150.000 nerešenih predmeta je paušalna ocena ranijih rukovodstava RGZ-a o kojoj su govorili pre pola decenije. U to vreme rukovodioci RGZ-a na raspolaganju su imali takve sisteme da nisu bili u stanju ni da precizno utvrde broj zaposlenih. Danas, sve podatke o rešavanju predmeta i statistici možete pratiti na sajtu RGZ-a – kaže Radović.
Ona negira da je ijedan medij plaćen da bi promovisao proces digitalizacije i objašnjava da je jedini kredit koji koristi RGZ, kredit Svetske banke za projekat „Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji“. Upućuje i na sajt RGZ gde su evidentirane sve javne nabavke.
– Digitalizacija katastra jeste jedna od komponenti projekta. Sve nabavke koje se sprovode na projektu objavljuju se na sajtu RGZ-a. Netačna je i tvrdnja sindikata da elektronski dokument nije prihvatljiv u službenoj komunikaciji, jer je korišćenje elektronskih (digitalnih) dokumenata predviđeno Zakonom o postupku upisa u Katastar nepokretnosti i vodova – naglašava ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.