U slučaju Poledice, tužilaštvo i policija instrument politike 1Foto: FoNet/ MGSI

Topao doček uz suze i smeh, uključujući i selfi sa ministarkom, koje su kolege iz Ministarstva građevine priredile državnom sekretaru Miodragu Poledici nakon što je u sredu iza podneva pušten iz pritvora, ne znači da su on i to ministarstvo rešili problem koji imaju sa pravosuđem.

Naime, Poledici je određena i mera kojom mu se zabranjuje komunikacija sa određenim licima, svedocima u predmetu, a i istraga je nastavljena.

Ukoliko se ispostavi tačna tvrdnja ministarke Zorane Mihajlović da je ona, a ne Poledica meta, o čemu se i u stručnim krugovima uveliko govori, razloga za opuštanje nema jer se ne zna kada će prestati potreba da se ministarka targetira.

Do tada će njeni najbliži saradnici pre nego ona, biti na tankom ledu.

Prema rečima advokata Dušana Slijepčevića, člana Saveta za borbu protiv korupcije, čitava procedura oko hapšenja pa potom puštanja Poledice usmerena je na otvaranje postupka smene ministarke.

– Ona se očigledno zamerila nekim krutim SPS-ovcima i radikalima ali je moguće i još drastičnije određenim krugovima u SNS-u. Ne mogu da komentarišem sam predmet u kome se pojavljuje Poledica, jer je „živ slučaj“, ali podsećam da kod nas ljudi na vlasti nikada ne odgovaraju, to se dogodi tek kada odu sa funkcija pa je ovo hapšenje očigledno neka vrsta poruke. Ali, takođe je i ministarka njima poslala poruku, onim „začikavanjem“ nakon izlaska Poledice iz pritvora, što jeste bilo neobično ali se meni dopalo – kaže za Danas Slijepčević i naglašava da se kod nas pravo transformisalo u politiku.

Advokat Borivoje Borović podseća i da je tom slučaju prethodilo agresivno ponašanje radikala prema ministarki u Skupštini Srbije, što je nagoveštaj da se radi o jednom prljavom scenariju u kome su ljudi iz vlasti iskoristili poslanike SRS-a da bi nasrnuli na Mihajlovićevu.

– U tom kontekstu se posmatra i ovo hapšenje. Ne ulazim u to da li je neopravdano ili je reč o ljudima koji su učinili krivično delo, ali je sigurno da mu sudija za prethodni postupak ne bi progledao kroz prste već bi odredio pritvor da postoje bilo kakvi osnovi sumnje da je izvršio krivično delo. S druge strane, možda je akcija bila usmerena na to da se opravdano pohapse i državni sekretar i ljudi oko njega, ali je pred izbore neko promenio i tu odluku. Moguć je i drugi scenario, da je sve to igranka napravljena da se zamajava javnost ali i da se istovremeno uplaše ministri pred ove izbore – kaže Borović.

On naglašava da niko ne može da ima jasan stav o tome šta može da se očekuje u daljem toku.

– Tužilaštva u Srbiji su stražarnice dnevne politike. Svakodnevno na tužioce može da se utiče i da oni menjaju svoje odluke, pošto je pravosuđe u potpunom kolapsu. Niko zdravim razumom ne može da oceni da li je zakon o krivičnom postupku primenjen ili nije. To jednostavno zavisi od političke volje koja nema svoj kvalitet već iz dana u dan menja svoje stavove – napominje Borović.

Simptomatično u ovom slučaju je i to što za razliku od uobičajene prakse, tužilaštvo ovoga puta u svojim saopštenjima nije dalo preciznu informaciju o tome šta se desilo, koliko je novca zloupotrebljeno, ko je profitirao već je dalo samo uopštenu kvalifikaciju da je došlo do zloupotrebe položaja.

– To ukazuje da je moguć i treći scenario, slučaj kada u policiji neko pokrene postupak a da prethodno nije imao saglasnost nekoga iz vrha vlasti, kao što se desilo sa Jovanjicom, a potom stigne naredba da se povuče. Jer, svaki predmet se, nesporno, kontroliše iz vrha pre svega izvršne vlasti. Ni jedan predmet takve sadržine ne može bez toga. Pošto često u policiji, ili čak jednom delu tužilaštva, ljudi postupaju po principu autocenzure, pa ne pokreću postupke, a onda im se učini da je ovo zgodan trenutak da se otvori jedan predmet kojim će da se dodvore vrhu vlasti, da se proslave. A signal da je takav trenutak došao bio je ono što su radikali priredili u Skupštini. To nije bio običan incident, kao što se Šešelj nije slučajno pojavio u Jutkinom predmetu – kaže Borović i dodaje da ljudi koji se u Srbiji bave pravosuđem a delimično i politikom ne mogu imati jasan stav o nekom predmetu jer o tim sudskim predmetima ne odlučuju ni policija ni tužilaštvo već ljudi iz izvršne vlasti.

I za advokata Božu Prelevića neobično je to što je ministarka odmah izjavila kako je ona meta, kao što nije uobičajeno ni da se ljudi uhapšeni zbog ozbiljnog krivičnog dela odmah potom puštaju iz pritvora.

– Nisam stekao utisak da je ministarka glupa, mislim da nije i ako ona kaže da je meta, ja moram da joj verujem. U tom slučaju, ovde je reč o unutarstranačkom obračunu. Mislim da nije pametno uvlačiti sud i tužilaštvo u takve obračune, ali već je sada verovatno i da će tu biti mnogo poteza koji nemaju svoju pravnu već političku logiku. Inače, ja verujem Zorani, jer ona nikad ranije nije to rekla, ali i zato što to niko nije demantovao. A ako njoj verujem, onda ne bih imao ništa lepo da kažem o toj vlasti koja svoje unutarpartijske stvari radi koristeći silu. Može samo da se postavi pitanje šta će da radi sa ovima koji nisu u stranci – zaključuje Prelević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari