U zemljama regiona Mađarska je sa 80,4 odsto stanovništva priključenog na sistem sa prečišćavanjem otpadnih voda sa najmanje sekundarnim tretmanom, ubedljivo na prvom mestu, dok je u Srbiji taj procenat svega 12,9 odsto.
Iza Mađarske je, prema podacima za 2018, Slovenija (68,9 odsto), Bugarska (63,7 odsto), Rumunija (48,1 odsto) i Hrvatska (36,9 odsto), objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Gledano u periodu od osam godina, najveći napredak od 2010. do 2018. ostvarila je Rumunija u kojoj je pre 11 godina bilo malo više od 20 odsto stanovništva priključenog na sistem sa prečišćavanjem otpadnih voda najmanje sekundarnim tretmanom, dok su se pre tri godine približili 50 odsto.
Značajan napredak ostvarile su i Bugarska i Slovenija, dok je Hrvatska stagnirala. Srbija je slabo napredovala, tako je 2010. bila tik ispod 10 odsto, da bi osam godina kasnije stigla do nepunih 13 odsto.
Tretman urbanih otpadnih voda sa najmanje sekundarnim tretmanom, ustvari podrazumeva biološki tretman sa sekundarnim sakupljanjem ili drugim procesima, imajući kao rezultat u biološkoj potrošnji kiseonika otklanjanje za najmanje 70 odsto i hemijskoj potrošnji kiseonika najmanje do 75 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
