U Srbiji 69 odsto kompanija očekuje da će negativne posledice pandemije trajati do godinu dana

Među anketiranima privrednicima, čak 97 odsto je navelo da vanredno stanje utiče umereno ili vrlo negativno na njihovo poslovanje, a najveći izazovi sa kojima se suočavaju jesu problemi sa naplatom i likvidnošću (kod dve trećine ispitanika), pad tražnje (45 odsto), ali i problemi sa redovnom isplatom zarada (32 odsto), organizacijom rada i redovnim izmirivanjem obaveza ka državi, navedeno je u saopštenju.

„Oči cele privrede uprte su u sutrašnje predstavljanje mera podrške i čak 89 odsto njih smatra da je najvažnije da dođe do smanjenja ili odlaganja naplate poreza i doprinosa na zarade, jer je to ključna mera koja pomaže privredi da preživi“, kazala je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Kako je dodala, polovina privrednika „bi oberučke prihvatila i najavu države da će garantovati plasman povoljnih kredita za likvidnost“.

Podsetila je i da je NALED na samom početku krize definisao set od 10 ključnih mera za oporavak privrede, sa posebnim akcentom na mala preduzeća i preduzetnike, uz napomenu da to udruženje pozdravlja usvajanje mera podrške koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Prema njenim rečima, podaci ankete pokazuju da 63 odsto privatnog sektora očekuje da će im se prihodi značajno smanjiti usled COVID-19 krize i to za više od 50 odsto.

„To su pre svega preduzeća u sektoru turizma i ugostiteljstva, saobraćaja i transporta, zaštite životne sredine, ali i poljoprivrede. Ostatak privatnog sektora očekuje umereno smanjenje prihoda – do 20 odsto  prihoda, što se pre svega odnosi na sektore poput zdravstvene i farmaceutske industrije, IT sektora, banaka i advokatskih kancelarija“, kazala je ona.

Dodala je kako se pokazalo da organizacije očekuju da će na mere vanrednog stanja morati da reaguju smanjenjem broja radnika i obima proizvodnje.

„Ispitanici procenjuju da će morati da otpuste oko 1.100 radnika (u proseku 30 po preduzeću) ili 18 odsto radne snage ukoliko ne bude mera podrške. Trećina bi morala da pribegne toj meri, a oko petine bi zaposlene poslalo na neplaćeno odsustvo. U tom smislu ključna je podrška države da se spreči veći rast nezaposlenosti“, istakla je Jovanović.

Anketa je pokazala i da bi 50 odsto ptrivrednika probalo da prebrodi krizu smanjenjem troškova (radnika i proizvodnje) u slučaju nepostojanja podrške države, druga opcija bi bila korišćenje viškova iz prethodnog perioda, a na trećem zaduživanje kod banaka.

Iz NALED-a podsećju da u paketu podrške nikako ne bi trebalo zaboraviti lokalne samouprave koje se takođe suočavaju sa problemom likvidnosti te je neophodno uspostaviti fond za gradove i opštine najviše pogođene pandemijom.

Takođe, NALED je predložio i da se omogući da paušalci u prvoj godini poslovanja budu oslobođeni poreza i doprinosa na zarade, što je posebno važno u cilju podsticanja samozapošljavanja svih onih ljudi koji su zbog krize ostali bez posla.

Uz ostale mere predložene u NALED-ovoj inicijativi, potrebno je razmotriti i mogućnost ukidanja PDV-a na donacije, posebno u hrani i lekovima i medicinskim sredstvima.