U Srbiji cena soje prepolovljena, a uvoz raste

Poljoprivrednik Dejan Ivanišević iz Kisača, koji je ove godine pod sojom imao deset hektara, prodao je rod po ceni od 45 dinara po kilogramu i, ako ne računa njegov rad i amortizaciju mašina, jedva će pokriti troškove proizvodnje te uljarice.

„Prosečan prinos po hektaru ove godine na mojim njivama je tri tone, a troškovi setve jednog hetara su bili oko 140.000 dinara. Ako ne računam svoj rad i amortizaciju mehanizacije možda ću pokriti troškove“, rekao je Ivanišević.

Na pad cene domaće soje, prema rečima poljoprivrednika, sigurno utiče i nagli skok uvoza. U Srbiju je, prema podacima sa carine, za poslednjih godinu dana, (2022/2023) uvezeno 161.000 tona, 2021/2022 uvezeno je 60.500 tona, a godinu dana ranije samo 2.200 tona. Sličnim tempom pada i izvoz soje, od žetve prošle godine do žetve ove godine izvezeno je samo 4.200 tona, a godinu dana ranije 31.200 tona.

Izvoz sojine sačme, koja je primarni proizvod, odnosno prva prerađevina i trebalo bi da donosi veću zaradu za razliku od soje koja je sirovina, stagnira. Od prošle do ove godine izvezeno je 32.200 tona sojine sačme, samo 1.000 tona više nego 2021/2022 godine.

Ivanišević je rekao da će ove godine od proizvodnje soje imati „nulu“ od zarade, ali se ispostavilo da je to još i dobro jer će na pšenici i kukuruzu imati „minus“.

„Na proizvodnji pšenice sam u minusu za 200 evra po hektaru, slično će biti i sa kukuruzom, pa mi je ta nula od zarade na soji bolja nego minus“, rekao je Ivanišević.

Ipak, kako je rekao, posejaće soju i naredne godine zbog plodoreda, ali neće uzimati tuđu zemlju u zakup.

On je rekao da će pokušati da se i naredne godine bavi poljoprivredom jer je zadužen kreditima, zbog čega će morati da proda deo zemlje.

Ako i dalje nastave da padaju cene poljoprivrednih proizvoda biće, kako je rekao, prisiljen da napusti poljoprivredu.

Poljoprivrednik Nenad Radin iz okoline Sombora rekao je da je imao deset hektara soje i da će mu je zarada 10.000 dinara po hektaru jer ima dobar prinos od 3,5 tona po hektaru.

„Svi koji imaju manji prinos od toga su u gubicima. Pod ovako katastrofalnim uslovima nema smisla raditi“, rekao je Radin.

Dodao je da poljoprivrednici „propadaju i da je ponašanje države katastrofalno“.

„U Ministarstvu poljoprivrede rade nestručni ljudi. Ništa nije kako treba, uveli su e-agrar, a mi duplo više papira trošimo nego ranije, to su silne kopije dokumenata. Osim toga pred službama e-agrara stalno su nepregledni redovi, gubimo vreme u njima kada treba da radimo. Možda je taj e-agrar i dobar, ali ne na ovakav način“, rekao je Radin.