U Srbiji ima posla za 30.000 IT stručnjaka, ali njih nema

Najveći razlog što domaća tehnološka industrija ne raste još brže je upravo zbog nedostatka kadrova, kaže u razgovoru za Danas Zoja Kukić iz organizacije Startit, koja će 28. septembra organizovati besplatnu konferenciju za sve mlade zainteresovane da pokrenu sopstveni IT biznis.

U Srbiji trenutno gotovo 50 odsto mladih je nezaposleno, a istraživanja pokazuju da bi čak trećina njih pokrenula sopstveni biznis. Posao u IT struci deluje kao idealno rešenje, za sve one koji imaju bar imalo smisla za preduzetništvo, jer su prosečne plate u ovoj struci i do četiri puta veće od republičkog proseka.

– Poslednje istraživanje domaće programerske zajednice iznedrilo je jedan zanimljiv podatak – više od polovine developera nema relevantno fakultetsko obrazovanje i to se uklapa i sa globalnom statistikom. Dodatno se pokazalo da posedovanje relevantne diplome ne utiče ni na platu programera, čiji prosek je, na nivou cele zemlje, 1.225 evra, što jasno govori o manjku ovog kadra na tržištu rada – ističe Kukić.

Ona kaže kako naš obrazovni sistem trenutno nema nivo fleksibilnosti i brzine odgovora na promene, koje zasigurno nastaju ekspanzivnim tehnološkim promenama, te je zadatak Startita da doprinese rešavanju ovog problema kroz dosta brže i konkretnije obrazovne programe, podsticanje razmene znanja i iskustava u zajednici.

Gotovo svaki IT stručnjak bi u Srbiji, smatra ona, našao posao, a vrlo bitno je napomenuti i da veliki broj njih radi za strane poslodavce.

– Ako gledamo na svetskom nivou, u Srbiji se isplati pokrenuti posao okrenut svetskom tržištu pre svega iz ugla planiranja troškova – plate su niže, pa sa njima i većina drugih troškova poslovanja. Zbog toga i veliki broj svetskih kompanija ima svoja odeljenja ovde ili angažuje domaće kompanije da rade na razvoju pojedinih njihovih proizvoda. Ovo posebno važi za IT, gde je vaša „prodavnica“ u svetu, a „proizvodnja“ u Srbiji – napominje Kukić.

IT je zanimljiv, tvrdi ona, zato što može da se napravi ozbiljan biznis bez velikog ulaganja – za softver je potrebna skoro samo osoba koja ga pravi, distribucija i druge stvari sve idu kroz digitalni svet, zato se ljudi u ovoj oblasti možda i lakše odlučuju da se otisnu u preduzetništvo.

– Startapi u ovoj oblasti imaju specifičan put za pronalaženje finansiranja, kroz investicije pojedinaca ili investicionih fondova. Srpski tehnološki startapi su u poslednjih godinu dana pet puta uvećali investicije koje su privlačili, tako da je više od 50 miliona dolara na ovaj način ušlo u zemlju – napominje naša sagovornica, ističući da se radi o novcu koji je bespovratan, tako da vlasnici dele rizik sa osnivačima i preduzetnicima.

Preduzetništvo je bilo gde u svetu izazovno, ističe Kukić, samo kod nas deluje da je teže, pre svega, zbog birokratije i nepodsticajnog pravnog okvira. Na pitanje da li država pomaže IT da se razvija brže i bolje Zoja Kukić kaže da oni ne znaju da postoji, te da mi nemamo zakone koji su savremeni i koji na tržište gledaju globalno.

– IT zavisi sam od sebe, i ljudi u njemu će uspeti, jer postoje tržišta gde se pamet ceni, ali sporije dolazimo do masovnije upotrebe tehnologije u životu i poslovanju (npr. onlajn plaćanja) ukoliko ne napravimo da ono bude dostupno. Ne želimo pritom da budemo cinični, već samo realni. Naravno da država može mnogo da uradi da pomogne razvoj ove domaće industrije, ali većina iz IT zajednice će vam reći da je dobro što se ne meša, jer je toliko ne razume, da bi samo pogoršala situaciju – naglašava Kukić.

Kao pozitivan primer Zoja Kukić izdvaja opštinu Savski venac, koja je za potrebe sprovođenja programa za podršku startapima ustupila Startitu jedno veliko bivše skladište prekoputa Glavne železničke stanice. To je sada, kako kaže, današnji Startit centar kroz čije besplatne programe je samo za poslednjih sedam meseci prošlo 10.000 osoba iz domaćeg IT-a.

Ovog leta odbijen je i predlog Ministarstva prosvete da Informatika postane obavezan predmet, tako da će se o tome raspravljati tek za narednu godinu. To je, smatra naša sagovornica, izazvalo značajne reakcije u IT zajednici.

– Rekla bih da je inicijativa kao takva smislena i potrebna, ali treba uzeti u obzir i to ko bi mogao na dobar način da drži ovaj predmet i da li bi kroz njega učenici zaista postali bliži ovoj oblasti. Znamo i sami da naš sistem često svodi predmete na „bubanje teorije“, primera ima mnogo, npr. trenutni udžbenici uče decu kako da se povežu na internet koristeći dial-up konekciju – napominje Kukić.

Ona kaže da je bitno da se ovaj predmet predstavi smisleno i zabavno, i ističe kako je u Startit centru samo ovog leta više od 250 dece prošlo kroz besplatne kurseve programiranja. Utisci su, tvrdi ona, fenomenalni jer deca više ne žele da gledaju televiziju ili igraju igrice, već da programiraju. To što je Nacionalni prosvetni savet odbio ovaj predlog, ističe ona, samo govori o nerazumevanju značaja informatike u našem društvu, jer se ne tumače ni signali sa tržišta rada, a ni interesovanje za upise na fakultete, gde su i ove godine informatički predmeti najtraženiji.

Besplatna konferencija u Domu omladine

Mladi koji žele da rade i budu uspešni u biznisu imaće priliku da se na konferenciji koju organizuje Startit upoznaju sa osam novih domaćih startapa, koji imaju potencijal da postanu svetski lideri u svojim oblastima. Konferenciju o startap biznis kulturi i preduzetništvu u Srbiji „Znam da možemo“ organizuje Startit, 28. septembra od 18 časova u Domu omladine i potpuno je besplatan. Više informacija o konferenciji i prijavi može da se nađe na sajtu startit.rs/zdm.

Kukuruz, voće i softveri’]

Ukupan izvoz u 2015. godini u IT sektoru dostigao je 678,3 miliona evra, a prošlogodišnji neto izvoz, odnosno razlika vrednosti uvoza i izvoza, dostigla je 317,4 miliona evra, što ga čini trećim najuspešnijim domaćim izvoznim proizvodom, odmah posle kukuruza i smrznutog voća.