U Srbiji još ne vidimo dugoročnu strategiju države

Direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan kaže da njen cilj nije da sa tržišta istisne komercijalne banke, već da preduzećima pomogne da unaprede svoje poslovne procese i da se kad god za to postoji potencijal, razviju u velike kompanije, nacionalne šampione.

Imate li u svom portfoliju sada neke od tih kompanija koje mogu da se razviju u nacionalne šampione?

Ko su šampioni? Forma ideale. Radimo sa njima godinama i gušt je gledati kako se ta kompanija razvila. I to ne samo po obimu nego po strukturi i načinu rada. Zatim Nektar, BG Reklam, Belmedik i drugi.

EBRD je akcionar Komercijalne banke. Država je po ugovoru s vama još 2017. morala da krene u privatizaciju, jer ste u suprotnom vi i drugi akcionari imali pravo da tražite isplatu 252 miliona evra. S prodajom se nije krenulo na vreme, a vi ste ipak odlučili da tu opciju ne aktivirate. Zašto?

Oduševljeni smo da izgleda da je sada počela privatizacija Komercijalne banke i očekujemo da će vlada i zvanično doneti odluku uskoro. A o ostalom ne bih jer su u pitanju komercijalni detalji.

Onda o nečemu što nije transakcija. Komercijalna je 2015. i 2016. imala 14 milijardi dinara nenaplativih kredita koje je morala da otpiše, što je iznenadilo javnost – otkud toliki gubici u banci u kojoj EBRD vrši nadzor i ima udeo u vlasništvu. Kako je došlo do tako pogrešne procene?

EBRD ima manjinsko vlasništvo u banci i odgovarajuću zastupljenost u Nadzornom odboru. Ipak, ja bih se uzdržala od detaljnih komentara o korporativnom upravljanju bankom.

Očekujete li da ćete sa profitom izaći iz ove transakcije?

Ne bih htela da komentarišem. Opipljiv je interes potencijalnih kupaca i akcionari bi naravno voleli da dostignu najbolju cenu za svoje deonice.

Pored Komercijalne, država je u poslednje vreme odlučila da privatizuje i mnoge druge firme – prodati su Železara, RTB… Međutim, osim privatizacije tih gubitaša, malo šta je urađeno na polju strukturnih reformi. Kako Srbija u tom pogledu stoji kad se uporedi sa drugim zemljama koje su prošle kroz tranziciju, jer ste vi osim Srbije zaduženi i za Zapadni Balkan?

Restrukturiranje državnih preduzeća u zemljama u tranziciji je uglavnom bilo ili bolno ili neuspešno… I ono što sam ja videla u svim tim zemljama je da je firme jako teško restrukturirati dok je vlada njihov vlasnik. Neke zemlje su rano krenule u privatizaciju, bile razočarane postignutim cenama prilikom prodaje, ali su se na taj način odmah pomakle unapred. Više ta preduzeća barem nisu krvarila o državnom trošku.

Kad se radi o restrukturiranju proizvodnih preduzeća koje je sprovela neka država, ne mogu reći da ima mnogo takvih uspešnih slučajeva. Druga je stvar sa javnim preduzećima kojima je potrebno restrukturiranje. Mi recimo podržavamo Srbija voz u njihovom nastojanju da poboljšaju korporativno upravljanje. Tu bi trebalo da se jače fokusiraju, jer iako oni iz političkih razloga neće ići u privatizaciju, ne možete ih samo ostaviti u ovakom stanju jer se od njih zahteva da obezbede kvalitetne i održive javne usluge.

Pominjete poteškoće u restrukturiranju Srbija voza, a Železnice se ovde još uzimaju i kao najbolji primer restrukturiranja nekog javnog preduzeća. Praktično kao jedini. Kad pogledamo EPS – reforme stoje. Uglavnom svugde stoje.

Ne bih rekla. Pogledajte kako radi EMS i šta je menadžerska ekipa tamo uradila. Moguće da je njima malo lakše jer je prenosna mreža druga industrija. U EPS-u sporije ide proces. I oni su nešto uradili. Sad smo se dogovorili oko akcionog plana za poboljšanje korporativnog upravljanja, koji je vlada usvojila pre par dana. To sve ide sporije nego što bi trebalo, ali ide. Nas uvek brine da ne gubimo vreme, jer s gubljenjem vremena gubiš i vrednost.

Mi smo izgubili dve decenije. Promene su nastupile početkom dvehiljaditih i od tada do danas govorimo o strukturnim reformama, a na terenu sve vreme zaostajemo za regionom. Srbija ima rast BDP-a ispod dva odsto u proseku u proteklih šest-sedam godina – znatno manje od regiona. Šta je to što mi ne radimo, a oni rade?

To je stvar političke volje. Prioriteta. Možete se fokusirati kako da privučete strani kapital i bar se u poslednje dve, tri godine na tom planu dosta uradilo u Srbiji. Ali, domaća preduzeća sa kojima EBRD dosta radi najviše traže da imaju jednake uslove za poslovanje. Ne zanimaju ih toliko subvencije ili neka posebna pažnja kakva je potrebna za privlačenje stranog kapitala, već samo dosadni „level playing field“. I tu se nešto pomaklo, ali to je oblast gde moraš napadati naveliko da bi poboljšao uslove za poslovanje.

U Srbiji su javna preduzeća često zavodi za zapošljavanje. To je deo nasleđa. Jedan EPS ili Vodovod i kanalizacija žive na tarifama. Tu se gleda od koga dobijaš subvencije, ko će odrediti tarife, gleda se ekonomski rast – hoće li država pustiti da javna preduzeća krvare, pa će s vremena na vreme da ih dokapitalizuje ili će povećati tarife? Obe stvari su političke odluke. Ali bitno je da se radi dosledno na period od više godina, ako je moguće na period duži od jednog mandata iste ili druge vlade. Jer drugačije neće ići.

I jel vidite da se ovde pravi sistem za duže od jedne vlade?

Još ne vidimo dugoročnu strategiju koja bi se dosledno sprovodila. Vidimo da ima nekoliko prioriteta koje visoko cenim: strana ulaganja, bankarski sektor, fiskalna stabilizacija. Zbog prošlogodišnje privatizacije RTB više nije u vašim novinama kao državna firma koja opet krvari i koja opet ne ulaže dovoljno u rudnik. Ali, na drugim javnim preduzećima se manje radilo.

Drugo, iako obrazovanje nije naša oblast, čujemo od preduzeća iz privatnog sektora koliko im fali dobar obrazovni sistem. Pored uvođenja dualnog obrazovnog sistema u stručnim školama, ne vidim koliko tu ima strategije i prioritizacije. Treba ubrzati tempo. Hteli bismo do kraja naših života da vidimo da je privredni rast u Srbiji došao do pet, šest odsto godišnje. I to u proseku.

Zašto da firma izabere EBRD, a ne neku komercijalnu banku?

EBRD snažno veruje da se radna mesta stvaraju u privatnom sektoru i da je on motor razvoja. Zovemo se banka, ali ne dajemo samo kredite. Nama je bitno korporativno upravljanje, energetska i efikasnost u upravljanju resursima, može li firma da obezbedi praksu za studente. Uvek moramo uraditi još nešto dodatno da poboljšamo poslovanje klijenta. Ovo je banka sa dodatnom vrednošću.

A zašto EBRD u Srbiji? Ja sam ovde osam meseci i videla sam da je na početku, 2005. i 2006. banka uložila preko 500 miliona evra ovde, ali da je od toga više od 70 odsto išlo u finansiranje javnog sektora. Sada 70 odsto ulažemo u privatni sektor. U Srbiji rade i Evropska investiciona banka, Svetska banka, KfW, sada i Azijska banka za investicije u infrastrukturu (AIIB) može da ulaže, a imamo i dobro razvijen sektor komercijalnih banaka.

Zašto onda EBRD? Zato što banke sa kojima sarađujemo guramo da rade više nego što bi inače – da finansiraju energetsku efikasnost u stambenim objektima ili da budu otvorene prema ženama preduzetnicama, da dodaju neku vrednost. Zaista bih htela, to mi je san, da dok sam ovde oživimo tržište kapitala. Pre nedelju dana smo učestvovali u izdavanju dinarskih obveznica Erste banke na šta sam jako ponosna.

Drugo, zbog lokalnih preduzeća koja se šire i regionalno. Puno smo radili sa velikim firmama – MK grupom, Nektarom itd. Sada smo počeli da radimo sa preduzećima srednje veličine od kojih hoćemo da napravimo šampione ne samo u Srbiji već i na regionalnom nivou.

Godišnji sastanak EBRD u Sarajevu

Ove godine EBRD će po prvi put svoj najvažniji događaj, godišnji sastanak i biznis forum, održati u Sarajevu 8. i 9. maja. Program foruma pokriće teme kao što su migracije, turizam, digitalizacija i megatrendove koji oblikuju našu budućnost, a biće diskusije i o regionalnim temama sa fokusom na prilike za investiranje na Zapadnom Balkanu.