U Srbiji najviše zasada pod šljivom, a najbolje rodile jabuke

Prvo istraživanje o voćnjacima u Srbiji, tokom kog je ispitano više od 15.000 gazdinstava koji uzgajaju voće na najmanje jednoj petini hektara, pokazalo je da su šljive zasađene na više od 72.000 hektara. Na drugoj i trećoj poziciji po zastupljenosti zasada su maline i jabuke sa po 14 odsto, slede višnje sa 10 odsto. Većina ovog voća uzgaja se u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji, gotovo 70 odsto malina i 40 odsto jabuka je upravo iz ovog kraja naše zemlje.

Voća je, prema ovom istraživanju, posađeno na više od 183.600 hektara, a površina na kojoj je rodilo prošle godine bila je nešto manja od 176.000 hektara. Osim tri pomenute voćke, u Srbiji se prošle godine uzgajalo podjednako kupina, trešanja, krušaka, kajsija i breskvi (tri odsto).

Iako je najviše hektara prošle godine bilo pod šljivom, jabuke su bolje rodile, ali u poređenju sa ranijim godinama obe voćke su podbacile. Jabuka je prošle godine rodilo više od 378.000 tona, šljiva 330.000 tona, a malina nešto više od 109.000 tona. Međutim, četiri godine pre toga 2013. u Srbiji je proizvodnja jabuka prelazila pola miliona tona, dok je iste godine rodilo više od 600.000 tona šljiva, gotovo duplo više nego prošle sezone.

Prema analizi koju je uradio agroekonomski analitičar Vojislav Stanković, prošle godine u odnosu na 2013. podbacile su i kruška, višnja, dunja, breskva, orasi, dok su skok doživeli kajsije, trešnje i lešnici. Kajsija je te 2013. u Srbiji proizvedeno nešto manje od 30.000 tona, prošle godine ih je bilo više od 41.000 tona. Veliki rast u proizvodnji ostvarilo je bobičasto voće, kupine i pre svega maline, kojih je prošle godine rodilo za 30.000 tona više nego 2013. godine.

– Imamo apsolutnu prednost u svim aspektima u odnosu na ostale zemlje sveta kada je u pitanju malina i zato treba da radimo na tome, neophodno je da se reši i taj odnos između hladnjačara i malinara – ističe Stanković za Danas.

On napominje da je u Srbiji zapuštena i šljiva i dunja i kruška i da više ne smemo da dozvolimo da se jabuka „nepolirana izvozi u gajbicama“, a ne lepo očišćenja u kartonskim kutijama. Stanković smatra da proizvodnju moramo da povećamo, a da je jedan od najvećih problema infrastruktura, jer smo tu „najtanji“.

U Srbiji, kako kaže, postoje izvanredne mogućnosti za uspevanje gotovo svih voćnih vrsta, a tome pogoduju, između ostalog i povoljni klimatski uslovi. Proizvodnja voća kod nas, napominje Stanković, nije još usklađena sa prirodnim potencijalima kojima raspolažemo, a budući razvoj treba usmeriti na još intenzivniju proizvodnju voća visokih prinosa i vrhunskog kvaliteta plodova.

– Poslednjih godina zahvaljujući većim investicijama povećane su površine pod gotovo svim vrstama voća što je doprinelo da učešće voćarske proizvodnje u bruto vrednosti poljoprivrede dostigne vrednost od 15 odsto, a istovremeno izvoz je premašio vrednost od 800 miliona dolara i tako rangirao voćarstvo na prvo mesto među svim izvoznim delatnostima poljoprivrede – naglašava Stanković.

Procene su, kako kaže, da bi nastavkom investiranja u održivi rast i osavremenjavanje proizvodnje voćarstvo Srbije moglo da za deset godina prebaci vrednost izvoza od dve milijarde dolara.

Bademi na svega 24 hektara

U Srbiji je prošle godine je pod zasadom bilo i više od 3.900 hektara lešnika, 3.350 hektara oraha, 1.900 hektara dunje, i znatno manje, gotovo zanemarljivo je bilo zasada pod borovnicama (344 ha) i bademima koji su bili zasađeni na svega 23 hektara. Istraživanje RZS, pokazalo je da je najviše zasađenih stabala jabuka, krušaka, breskvi, nektarina i kajsija mlađe od četiri godine, ali i da najbolji rod beleže stabla starija od pet, a mlađa od 14 godina.