U Srbiji posluje oko 500 socijalnih preduzeća bez pravnog okvira

Ona je na Forumu socijalnih inovacija navela da su socijalna preduzeća registrovana u različitim pravnim formama, najčešće kao udruženja, ali ima i društava sa ograničenom odgovornošću, zadruga, fondacija, dodajući da je Zakon o socijalnom preduzetništvu predvideo da svi ti entiteti mogu da upišu status socijalnog preduzeća u Agenciji za privredne registre, kako bi mogli da koriste mera podrške, koje će definisati Program razvoja.

Program je, kako je rekla, u završnoj fazi, a cilj je da se napravi dobar i praktičan dokument koji će da odgovori na potrebe zajednice i pomogne njihovom daljem razvoju.

„U ovom programu biće mogućnosti da se dobiju sredstva za nabavku opreme koja je potrebna socijalnim preduzećima, podršku radnom angažovanju i radnom osposobljavanju osetljivih grupa, koje ova preduzeća okupljaju i pomažu, ali i za neke inovativne mere, kao što su socijalne i javne“, rekla je Jovanović.

Ukazala je da treba podstaći državne institcuije i privredu da kupuju više od socijalnih preduzeća, jer je to dobar način da im se pruži podrška, napravi tržište, kao i da im se pomogne da postanu održivi.

„Cilj nam je da se definišu i poreski podsticaji koji će motivisati privredu da izdvaja više za ovaj sektor, da im bude podrška, a da sa druge strane to njima donese određene poreske olakšice u njihovom bilansu“, navela je Jovanović.

Direktor kompanije „Karitas“ iz Šapca Miroljub Nikolić istakao je da je njegova firma pokrenula dva preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju zapošljavanja osoba sa invaliditetom – „Socijalna sinergija“ u Šapcu i „Avlija održivog razvoja“ u Bogatiću.

Preduzeća se bave, kako je rekao, pružanjem usluga socijalne zaštite u zajednici i zapošljavanjem osoba sa invaliditetom, a osim usluge pomoć u kući, pružaju dve usluge socijalne zaštite za osobe sa mentalnim smetnjama – dnevne boravci (70 ljudi) i stanovanje uz podršku (10 ljudi) u Šapcu i Bogatiću.

„Ideja nam je da ljudi koji se osnaže mogu da rade i zato smo pokrenuli ova dva preduzeća, a velika je privilegija videti da ljudi, koji su prvo korisnici usluga socijalne zaštite, postanu punopravni članovi našeg društva, nisu više teret, već ozbiljan resurs koji rade, zarađuju, privređuju i pružaju vrlo kvalitetne usluge i proizvode koji se plasiraju na tržište“, rekao je Nikolić.

U „Socijalnoj sinergiji“ bave se pružanjem usluga vešeraja, hemijskog čišćenja, uslugama održavanja poslovnih prostora i higijenom poslovnog prostora, dok u „Avliji održivog razvoja“ imaju imanje, gde su etno restoran, kuhinja, registrovana destilerija, plasteničku proizvodnja voća i povrća.

„U ovom trenutku, u sve tri firme ima 85 zaposlenih, a od toga je 20 osoba sa invaliditetom i najniža plata iznosi 51.500 dinara, svi su zaposlenim Ugovorom o radu“, rekao je Nikolić.

Podsetio je da ta dva preduzeća posluju od 2000. godine, kao i da su prve oblike toga što sad rade pokrenuli 2001. godine.

Forum Socijalnih inovacija omogućiće uvid u trendove i najnovija dešavanja vezana za socijalnu ekonomiju, socijalne inovacije, impakt investicije, održivi razvoj, međusektorska partnerstva i ekosistem podrške razvoju socijalne ekonomije.

Fokus će biti i na ulozi privatnog sektora u razvoju i rastu preduzeća sa pozitivnim društvenim uticajem kroz pristup povoljnijem finansiranju i biznis partnerstva, odnosno socijalne nabavke.