U Srbiji reciklirano više od 90.000 tona otpada

U proteklih pet godina, koliko postoji sistem upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, sakupljanje otpada povećano je šest puta. Od osnivanja preduzeća (2010. godine), sakupljeno je i poslato na reciklažu više od 90.000 tona ambalažnog otpada, od čega su trećinu prikupila komunalna preduzeća. Dokaz da se ekološka svest budi je, između ostalih, i grad Kragujevac, gde do 2010. otpad uopšte nije razvrstavan, a danas se godišnje sakupi i reciklira oko 1.000 tona.

– Sistem upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom objedinjuje više učesnika: kompaniju koja je proizvođač ili uvoznik proizvoda na teritoriju Srbije, potom potrošača, odnosno korisnika tih proizvoda, sakupljače upotrebljene ambalaže i reciklažna postrojenja. U tom lancu svaki od ovih aktera jednako je značajan, ali operater za upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom predstavlja svojevrsnu vezivnu kariku. U Srbiji posluje šest operatera a Sekopak je pionir u tom poslu i pokriva 41 odsto srpske obvezničke privrede – kaže za Biznis Violeta Belanović Kokir, generalna direktorka ove kompanije.

Ova kompanija je u prethodne četiri godine ispunila ciljeve za svih pet vrsta reciklabilnog materijala, a do kraja 2014. trebalo bi, zajedno sa partnerima, da sakupi i pošalje na reciklažu oko 30 odsto ambalaže koja je puštena u promet.

– Očekujemo usvajanje uredbe koja će propisati nove nacionalne ciljeve za period od 2015. do 2019. godine i postaviti standarde našeg poslovanja u budućnosti. Predlog je da procenat ponovnog iskorišćenja ambalažnog otpada postepeno raste – od 38 odsto u 2015, preko 50 procenata u 2017, do 60 odsto 2019. godine. Veoma je važno da ciljevi budu postavljeni u skladu sa iskustvima zemalja Evropske unije, jer će samo na taj način naš sistem opstati. Ukoliko pre ulaska u EU ciljevi ne bi bili ispunjeni, operateri bi zajedno sa privredom snosili odgovornost, međutim ukoliko se ciljevi ne bi ispunili nakon pridruživanja EU, Srbija bi morala da plaća visoke penale – upozorava naša sagovornica dodajući da će naredna godina biti veliki izazov, s obzirom na to da će sadašnji cilj ponovnog iskorišćenja ambalažnog otpada biti povećan sa 30 na 38 procenata.

Da bi se ostvario nacionalni cilj od 60 odsto iskorišćenog ambalažnog otpada u 2019. godini insistiraće se na unapređenju sistema primarne selekcije, sakupljačke komunalne mreže, kao i na promenama Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu. To je jedan od važnih koraka za „čistu budućnost“ Srbije. Neophodno je, dakle, definisati ciljeve kako za privredu tako i za lokalne samouprave, koliko ambalažnog otpada moraju da sakupe i pošalju na reciklažu. Cilj je da se maksimalno iskoriste reciklažni kapaciteti i otvore novi, ali i da se sakuplja svih pet vrsta ambalažnog otpada, a ne samo onaj tržišno profitabilni. Sekopak se, kako navodi naša sagovornica, zalaže pre svega za ulaganje i razvijanje sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom i stimulaciju sakupljačkih preduzeća. Uz to treba raditi na deponijama koje će biti građene prema EU standardima, kako bi se komunalnim otpadom pravilno upravljalo. Time bi se stalo na put nastajanju divljih deponija koje su u Srbiji mnogobrojne i predstavljaju veliki problem. Ništa manje bitan segment je rad sa privredom i proizvođačima koji su veliki zagađivači ukoliko ne posluju društveno odgovorno i u skladu sa zakonom i propisanim nacionalnim ciljevima. Zato je bitno uspostaviti i nadležne službe koje bi brinule o kažnjavanju onih koji ne ispunjavaju obaveze.

Donošenjem zakonske regulative kojom će stanovništvo u Srbiji obavezati da brine o razdvajanju, ali i odlaganju otpada, tek predstoji. Sudeći prema iskustvima razvijenih zemalja primarna selekcija otpada u domaćinstvima uglavnom se podstiče kroz sistem nagrađivanja, poput umanjenja računa koje građani plaćaju, ili kroz kaznenu politiku koja podrazumeva različite vrste i visine kazni u odnosu na težinu prekršaja. Uz opasku da je u ovom trenutku nezahvalno prognozirati kada će ovakva praksa biti primenjena i kod nas, generalna direktorka Sekopaka ističe da je gotovo izvesno da će pridruživanje Evropskoj uniji ubrzati taj proces. Do tada, treba raditi na edukaciji stanovništva i podizanja svesti o potrebi menjanja ekoloških navika. U tom kontekstu treba posmatrati i pilot akciju, koju je Sekopak realizovao u saradnji sa beogradskom Gradskom čistoćom, a reč je o tome da su žiteljima naselja Padina podeljene plave kante namenjene odlaganju reciklabilnog otpada. Po taj otpad će radnici Gradske čistoće dolaziti prema dogovorenom planu. Sekopak podržava i ekološke projekte mladih, pa je na akciju razdvajanja ambalažnog otpada u školi koju su pokrenuli učenici Devete beogradske gimnazije „Mihajlo Petrović Alas“ prošlog meseca odgovorio edukacijom đaka i podelom kutija za primarnu selekciju. Selekcija otpada već je razrađena u nekoliko osnovnih škola pa i predškolskih ustanova, a sada će ova dobra praksa nastaviti da se širi i u učionicama srednjoškolaca.

Korisna iskustva zemalja EU

– Procenjuje se da u ovom trenutku između 60 i 70 odsto ambalaže završava u komunalnom otpadu i tu sliku bi što pre trebalo promeniti. Studije EU su pokazale da bi reciklaža otpada mogla da se povećava pet odsto godišnje, za koliko bi se i procenat deponija smanjivao. Međutim, neke zemlje su upale u zamku jer nisu dovoljno razvijale komunalnu sakupljačku mrežu. Ukoliko budemo učili na iskustvima zemalja EU, za deset godina mogli bismo da ostvarimo ono za šta su nekim državama bile potrebne dve decenije. Sekopak koristi najbolju praksu evropskih zemalja – ističe Violeta Belanović Kokir, generalna direktorka Kompanije Sekopak.

Slovenija najdalje odmakla

Od zemalja bivše Jugoslavije u sakupljanju i odvajanju ambalažnog otpada najdalje je otišla Slovenija, gde svako domaćinstvo, već nekoliko godina unazad, razvrstava otpad. U Hrvatskoj je zastupljen drugačiji, depozitni sistem koji podrazumeva da građani, uz određenu naknadu, vraćaju ambalažu tamo gde su proizvod kupili. Makedonija i Bosna i Hercegovina su posle nas usvojile šemu sakupljanja i reciklaže ambalaže, u Republici Srpskoj je na snazi zakon poput našeg, ali i dalje nema operatera koji bi poslovao u skladu sa propisanim odredbama. Crna Gora još nije usvojila zakon, i u toj državi funkcioniše jednostavan sistem primarne selekcije otpada.