U Srbiju se vraćaju brige iz devedesetih: Rekordna inflacija, neizvesno kretanje cena do kraja godine

Kada se na to doda galopirajući skok goriva, što dalje dodatno generiše rast cena, strepnje građana, i bez dramatičnih upozorenja koja dolaze od državnog vrha, više su nego opravdane. Pri tom, iako se uzroci znaju, teško je ili nemoguće prognozirati koliko će dugo ta grupa faktora uticati na svetsku i našu ekonomiju.

– Inflacija do kraja godine zavisiće od kretanja cene energenata, oni su na domaćem tržištu ograničeni, struja i gas za potrošače su daleko ispod troškova proizvodnje, a to ne može dugo da se zadrži. Ako u svetu ostanu visoke cene, moraćemo i mi da ih podignemo. Koliko, to je pitanje, zavisi i od toga da li će doći do smirivanja rata, do pada cena gasa, ali bi čak i minimalno povećanje kod nas uticalo na rast inflacije – kaže profesor Milojko Arsić.

Dodaje da je najočiglednije poskupljenje hrane jer smo mi integrisani sa svetskim tržištem, pa iako smo izvoznici i imamo viškove osnovnih prehrambenih proizvoda, cene u Srbiji nisu niže nego u zemljama koje uvoze. Mnogo zavisi i od toga kakva će biti ovogodišnja sezona, zatim od Ukrajine i Rusije, da li će izvoziti hranu jer su značajni igrači na globalnom tržištu, a podseća da cene energenata utiču i na troškove proizvodnje i na cene đubriva. Moguće je i da će ponuda osnovnih namirnica biti niska, što u ovom trenutku ne može preciznije da se predvidi.

Arsić kaže da bi ipak do kraja godine trebalo očekivati neki umereni rast inflacije, nešto više nego do sada, mada ne mnogo jer će u drugom polugodištu rast da se poredi sa višim nivoom cena koje su krenule da se dižu od prošle jeseni.

– Na obuzdavanje inflacije uticaće i povećanje referentne kamatne stope, iako je Narodna banka kasnila sa tom merom nekoliko meseci, verovatno zbog izbora posle kojih je tek pokrenula taj mehanizam. Sve evropske banke, osim Evropske centralne banke sa tim su krenule mnogo ranije. Narodna banka bi trebalo da nastavi sa tom politikom, ona smiruje inflaciju. Ali, to ima svoju cenu, smanjiće se kreditna aktivnost, usporiti privreda – objašnjava Arsić.

Profesor i bivši guverner Narodne banke, Dejan Šoškić kaže da će do kraja godine, ako ne dođe do neke promene u političkom kursu Zapada prema ukrajinskoj krizi i ako se taj rat nastavi, Evropa zabeležiti niže stope rasta, u nekim zemljama je moguća recesija dok će se inflatorni pritisci nastaviti.

– Inflacija će u Evropi biti na višem nivou nego prošle godine, to će se posledično preliti i kod nas, kao i na druge zemlje koje se oslanjaju na evrozonu. Pri tom, centralna banka kasni najmanje pola ako ne i celu godinu sa podizanjem referentne kamate. NJen stav da to treba podići načelno je ispravan, trebalo je još i ranije. Međutim, ne treba verovati da je to dovoljno jer ovo nije samo inflacija tražnje, ovo je dobrim delom inflacija ponude na šta monetarna politika ne može uticati. Ekonomska politika države bi mogla da ima uticaj ako se okrene podsticajima proizvodnji roba i usluga čije cene najviše rastu na tržištu. Ali, rekao bih da je ključni aspekt obuzdavanja problema na strani inflacije ponude u političkom domenu, zavisi od toga da li je moguće naći političko rešenje za dotok roba sa ruskog i ukrajinskog na svetsko tržište – ističe Šoškić.

Da hiperinflacija od koje strahuje većina građana Srbije neće da se ponovi, tvrdi profesorka Ekonomskog fakulteta Danica Popović i objašnjava da je ona iz devedesetih bila izazvana ili ratovima ili posleratnim okolnostima, haosom u čitavom sistemu.

– Ono čega ljudi treba da se plaše jeste jedna sasvim neodgovorna Vlada koja je uspela da proizvede inflaciju od skoro 12 odsto iako je zamrzla cene energenata i nekih namirnica. Amerika, gde su cene energenata porasle 40 odsto, ima ukupnu inflaciju od osam procenata. Postavlja se pitanje šta se to ovde dešava. A dešava se to da centralna banka ne radi ništa, iako inflacija ne može da se smiri ako se ne podigne referentna kamatna stopa – kaže Popović.

Podseća da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio rast cena od 20 odsto do kraja godine, ali ona sumnja da će to na kraju da dostigne 30 odsto. Uz to, kaže, ide i 100 evra za omladinu, razna povećanja i davanja, što je sve podstaklo inflaciju na koju su se samo nadovezali rat u Ukrajini i cene energenata. Pravi uzrok ona vidi upravo u neselektivnom „bacanju para kroz prozor“, od toga je najveći deo propao a sada se svi borimo sa poskupljenjima i najteže će da ih prežive ljudi sa nižim fiksiranim platama.

Prema rečima člana Fiskalnog saveta Bojana Dimitrijevića, inflacija koja prelazi deset odsto morala bi da zabrine svakog, a to što Narodna banka nagoveštava smirivanje u drugoj polovini godine, tek treba da vidimo.

– Svi globalni faktori su se poređali tako da inflacija raste svuda, u SAD, u zemljama Evrope dostiže neke rekordne standarde u odnosu na njihovo iskustvo, a to za sada nije mnogo velika razlika u odnosu na nas. A uzroci su i na strani ponude i na strani tražnje. Na strani ponude to su cene energenata, pokidani lanci snabdevanja, sankcije čije posledice su svuda bez obzira što ih mi nismo uveli. S druge strane, mislim da je NBS ipak reagovala podizanjem kamatnih stopa i restrikcijama u monetarnoj politici pa bi to u drugoj polovini godine trebalo da da neke rezultate. Ali, i dalje je velika neizvesnost kako će se kretati cene nafte, gasa, struje i hrane na svetskom tržištu. Praktično, niko ništa ne zna – ističe Dimitrijević i dodaje da se za sada niko ne usuđuje da prognozira stagflaciju, odnosno istovremeni rast inflacije i pad proizvodnje, ali ukazuje da većina ipak koriguje naniže stope ranije predviđenog rasta.

Račun opet građanima

– Mi smo držanjem kursa evra, ograničavanjem cena energenata i nekih prehrambenih proizvoda uticali da inflacija bude niža. U Evropi je cena energenata u proseku porasla za oko 40 odsto, kod nas svega za oko pet, šest odsto. A na istom tržištu kupujemo energente. Druga strana toga su dugovi javnih prediuzeća koji su nastali u prethodnih sedam, osam meseci u EPS-u i Srbijagasu. To je cena smirivanja i to će platiti građani. U Evropi teret nose potrošači a kod nas je država donela odluku da preuzme te dugove i prevali ih na teret šire kategorije stanovništva, na poreske obveznike – kaže Milojko Arsić.