U Srbiju šest puta više grinfilda nego u Hrvatsku

Naime, prema indeksu privlačnosti za investicije koji sastavlja „FDI intelidžens“, Srbija je u 2016. privukla 12 puta više grinfild direktnih stranih ulaganja nego što bi se očekivalo za ekonomiju te veličine. Kako je objašnjeno u tekstu, indeksom se meri privlačnost neke zemlje kao destinacije za grinfild direktne strane investicije, gledano prema veličini njenog bruto domaćeg proizvoda. Srbija na ovoj listi ima indeks 12,02 a slede Kambodža sa 11,24 i Makedonija sa 9,18, objavio je londonski ekonomski dnevnik.

Međutim, problem je što u Srbiji niko ne vodi evidenciju o grinfild investicijama. Narodna banka Srbije prati prilive i odlive, između ostalog, po osnovu stranih direktnih investicija, ali ne odvaja grinfild. Inače grinfild ili „na ledini“ investicije podrazumevaju izgradnju novih kapaciteta za razliku od privatizacije, međukompanijskih kredita ili kupovine državnih obveznica. Ove investicije važe kao daleko korisnije i produktivnije nego braunfild investicije.

U tekstu FT navodi se da su strani investitori u 2016. u Srbiji najavili 77 grinfild projekata prema 57 u 2015. od kojih je više od polovine u prerađivačkoj industriji, prvenstveno u proizvodnji elektronskih komponenti i auto delova, kao i nekretnina i tekstila.

Najrelevantniji izvor o kretanju stranih direktnih investicija je svakako Svetski izveštaj o investicijama koji objavljuje UNCTAD i prema njemu je u Srbiju prošle godine ušlo nešto preko dve milijarde dolara ili 1,8 milijardi evra. To je činilo više od polovine ukupnih SDI koje su ušle u region Jugoistočne Evrope koji u ovom slučaju obuhvata BiH, Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru. Zanimljivo je da su SDI u Hrvatsku u prošloj godini povećani za 6,5 puta u odnosu na 2015. ali je ipak znatno zaostajala za Srbijom sa 1,3 milijarde dolara neto SDI. Međutim, tamo gde mnogo zaostaje su grinfild SDI. Naime, UNCTAD takođe beleži najavljena grinfild ulaganja i ona su u 2016. u slučaju Srbije iznosila preko dve milijarde dolara, dok je u Hrvatskoj zabeleženo svega 387 miliona dolara ovakvih investicija. U regionu dominira Rumunija sa više od 4,5 milijarde dolara po tom osnovu, a ove investicije u ceo region Jugoistočne Evrope se procenjuju na 8,3 milijarde dolara.

Nesumnjiv je značajan priliv stranih direktnih investicija i to se prema rečima Ivana Nikolića iz Ekonomskog instituta vidi najbolje po izvozu. Naime, 2008. godine, dakle malo pre krize, godišnji izvoz roba i usluga Srbije iznosio je oko osam milijardi evra, a sada je preko 20.

– Tome su najviše doprinele strane direktne investicije, to nema sumnje. Izvoz čini više od 55 odsto BDP-a i to je više od evropskog proseka. Očigledno je da smo podigli konkurentnost – napominje Nikolić.

Strane direktne investicije su prošle godine dostigle pet odsto BDP-a što je odličan rezultat, ali su ukupne investicije u Srbiji bile ispod evropskog proseka od oko 20 odsto BDP-a.

– Ukupne investicije u Srbiji u 2016. su iznosile 17,8 odsto BDP-a, što je ispod proseka EU koji je na oko 20 odsto BDP-a, ali još više od onog što bi nama trebalo, a što su donedavno imale brzorastuće ekonomije u Centralnoj i Istočnoj Evropi od 23-24 odsto BDP-a – objašnjava on.

Dodaje da je to veliki prostor za državna ulaganja koja su prošle godine iznosila oko 3,3 odsto BDP-a i koja su bila najveća žrtva štednje prethodnih godina, kao i za domaće privatne investicije.

– Po ulaganjima u opreme i mašine smo na nivou Evrope, ali mnogo zaostajemo po ulaganjima u nekretnine, saobraćajnu infrastrukturu i uopšte građevinski sektor. Mi ulažemo 0,9 odsto BDP-a, a prosek EU je na 2,5 do tri odsto BDP-a. Godišnje u Srbiji se napravi 10.000 novih stanova, a pre 20 godina smo pravili po 40.000 do 50.000 – ističe on dodajući da se do viših stopa privrednog rasta može doći samo većim investicijama.

Međutim, koliko god lepo izgledale brojke o stranim direktnim investicijama, nije baš pohvalan razlog njihovog dolaska, a to su niski troškovi radne snage. Kako se navodi u tekstu Fajnenšel tajmsa, troškovi rada u npr. fabrici auto komponenti sa 400 radnika u Srbiji, više su nego upola manji od te stavke kod regionalnih konkurenata, poput Mađarske i Turske.

Ekonomista Mlađen Kovačević smatra da ako investitori dolaze zbog plate od 300 evra, dok za isti taj posao u Slovačkoj ili Mađarskoj se zarađuje i tri puta više, to nije dobra vest.

– Šta će biti sa tim ljudima kada odu u penziju, a primali su plate od 300-400 evra? Imaće penziju od 200 evra, a od toga ne može da se živi. To je socijalni problem u najavi – upozorava Kovačević dodajući da je još gore u situacijama kada država faktički plaća plate zaposlenima kao što je to slučaj sa subvencijama.

On ukazuje i na pitanje koliko strane investicije i izvoz koji generišu te strane kompanije, zaista doprinose našem BDP-u, a koliko BDP-u zemalja iz kojih dolaze.

Pored jeftinog rada, Fajnenšel tajms izdvaja kao prednosti ulaganja u Srbiju i mogućnost izvoza u EU zbog SSP-a, kao i skraćeno vreme za registraciju kompanije i izdavanje građevinske dozvole. Uprkos tome, treba reći da su strane direktne investicije u Srbiju u 2016. godini smanjene u odnosu na 2015. godinu za pedesetak miliona dolara. „U svakom slučaju, ako neko pročita taj izveštaj, neće biti loše za nas“, zaključuje Nikolić.

Kruševac šampion?

Na internet sajtu FDI intelidžensa može se naći i jedna, deluje, malo verovatna vest. U martu su objavili da su u Kruševcu, u drugoj polovini 2016. godine otvorena čak 13.692 radna mesta zahvaljujući stranim investicijama po čemu je isprednjačio u Evropi ispred Londona, Moskve, Sant Petersburga i Bukurešta. Razlog za skepsu je to što je u celoj 2015. godini u celoj Srbiji ukupno otvoreno 10.631 radnih mesta zahvaljujući SDI, prema podacima Ernst i Janga i po tome smo bili drugi u Evropi.