privatna arhivaŽetva uljarica u srednjem Banatu privodi se kraju, a ovogodišnji prinosi soje i suncokreta su ispod proseka. Otkupnom cenom poljoprivredni proizvođači nisu zadovoljni.
Žetva soje u srednjem Banatu privodi se kraju, a prinosi se razlikuju u zavisnosti od toga da li su kombajni bili u njivama pre ili posle prošlonedeljne kiše.
„Na njivama gde smo soju skidali pre nego što je pala kiša, prinos je bio oko 1.200 kilograma po hektaru. Posle kiše, samo 900 kilograma. Slično je i kod ostalih. I kvalitet soje posle kiše je mnogo lošiji, zrno puca, osipa se. Sojom smo ove godine posejali 40 hektara. Zbog loše godine, razmislićemo da li ćemo soju sejati i dogodine, ali, s druge strane, pitanje je šta se uopšte isplati“, kaže Vojin Trkulja, direktor poljoprivrednog preduzeća “Branko Gleđa” iz Banatskog Višnjićeva.
Soja se u srednjem Banatu seje relativno malo, zbog, kako kaže Trkulja, uvreženog mišljenja da ta biljka u ovom delu ne uspeva. Seju je poljoprivrednici u Krajišniku, Šurjanu, Sečnju.
Soja se seje jer je, kad joj vremenski uslovi pogoduju, vrlo isplativa kultura.
Setva je relativno jeftina, ne traži previše ulaganja i nema puno posla oko nje, odlična je kao predusev. Kad dobro rodi, donese i dobru zaradu.
Kolika će biti konačna cena soje još se ne zna, trenutno je oko 90 dinara za kilogram.
Ne zna se ni kolika će biti konačna cena suncokreta. Žetva suncokreta u srednjem Banatu je završena a prinosi su veoma različiti, u zavisnosti od vremenskih prilika.
U delovima atara gde je bilo kiše, prinosi su solidni. Tamo gde je bilo grada i gde kiše nije bilo u vreme kada je bilo potrebno, prinosi su katastrofalni.
U Hetinu, selu u opštini Žitište, prinos suncokreta je solidan i kreće se od dve tone po hektaru, mada ima parcela gde je i tri tone, što je bolje nego u većem delu Banata i Vojvodine.
Razlog je sigurno u više padavina koje je Hetin proletos dobio u odnosu na druge.
„Godinama unazad imali smo manje kiše nego okolna sela. Takvim uslovima morali smo da prilagodimo način rada i razmišljanja, kao i rokove za obavljanje agrotehnike. To se u ovoj katastrofalnoj godini pokazalo kao svojevrsna komparativna prednost“, kaže Goran Kovačević, poljoprivrednik iz Hetina.
U ataru Zrenjanina prinosi suncokreta kreću se oko 1,75 tona po hektaru. Ima njiva na kojima je prinos i duplo manji, kao na primer na njivama kod Mihajlova, gde je tukao grad.
Ni kvalitet nije zadovoljavajući, tako da je ova godina za one koji su sejali suncokret jako loša.
Cena suncokreta je posebna priča.
Akontativno je za kilogram suncokreta plaćano 60 dinara sa PDV-om.O konačnoj ceni niko ništa ne govori. Priča se da otkupljivači neće platiti dogovorenu cenu već će platiti 69 dinara sa PDV-om, a da će razliku do obećanih 73 dinara doplatiti država.
„Kako i na koji način će se to sprovesti, niko ne zna. Ni 73 dinara ne pokriva troškove u ovakvoj godini, to je sve jako malo“, kaže poljoprivredni proizvođač iz Zrenjanina Bojan Jovanović.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
