U srpsko tržište ugrađujemo globalne standarde

Iako sigurno nije bilo lako izgraditi distributivnu mrežu, posebno ako se ima u vidu da je kompanija u taj posao ušla početkom 90-ih, kada su ratovi i tenzije više nego otežavali poslovanje čak i statičnim firmama. Ipak, veliki deo zasluga za uspešno trajanje DHL u Srbiji, pripada generalnom direktoru Darku Babiću, koji ovih dana obeležava dve decenije poslovanja kompanije na čijem čelu je od samih početaka. U razgovoru za Danas on otkriva samo deo tajne trajanja na uzburkanom poslovnom terenu.

Vi ste jedan od nekoliko direktora koji su se u Srbiji održali kontinuirano „na vlasti“ – više od dvadeset godina. U čemu je tajna Vaše poslovne dugovečnosti u jednoj zemlji i njenom poslovnom ambijentu koji je bio, a delom je i danas, na trusnom prostoru, koji je devedesetih godina bio poprište velikih ratnih okršaja, a cije se posledice osecaju u privredi i društvu u punoj meri i danas?

– Teško, ali zahvalno pitanje. Poznata je priča o ona tri koverta koja stari direktor, koga su smenili, predaje kao neki testament svom nasledniku. Ako bi analizirali ovih dvadeset godina, a to nije kratak period, kao pet Olimpijskih ciklusa, onda bismo lako konstatovali da ni u jednom od ovih perioda nije bilo lako u Jugoslaviji, onoj velikoj, pa skraćenoj, pa u Srbiji. Biti prvi čovek organizacije kao što je DHL i imati odgovornost za poslovanje koje samo po sebi jeste kompleksno, u smislu zakonskih okvira iz različitih domena u kojima poslujete, pre svega: saobraćaja, telekomunikacija, carine i finansija – svakako je značilo veliki izazov. To sam ponekad osecao kao opterećenje, jer kod nas ne postoji kontinuitet, ni u sistemu, ni u zakonodavstvu, ni na političkoj mapi, niti medu rukovodećim ljudima. Tajna nije u nekakvim marketinškim trouglovima i formulama, mada su i oni važni, već u izdržljivosti i kontinuiranoj adaptibilnosti na okruženje. Kada je u pitanju DHL, onda je dodatni izazov bio to što smo mi domaća kompanija sa 100 odsto stranog kapitala što je ponekad podrazumevalo da uspostavljamo globalne procedure i standarde na tržištu koje je pokazivalo malo razumevanja za to. To razume se, nije bilo lako.

Poznato je da je DHL u vreme sankcija kojima su bile izložene Jugoslavija i Srbija, bio jedina spona sa svetom. Vi radite kao deo globalne kompanije, ali kao domaća firma, koja podleže svim propisima i obavezama kao i sve druge domaće organizacije. Šta vam je u tom teškom periodu davalo legitimitet i snagu da se održite i čak i da ojačate svoju poziciju nakon promena 2000. godine?

– Delimično sam već odgovorio na ovo pitanje. Pored striktnog pridržavanja pozitivnog zakonodavstva, mi smo održavali stalne kontakte sa domaćim institucijama i državnim organima na svim nivoima kao i privrednim asocijacijama i komorama. Sve je to zahtevalo da imamo izoštrena cula i sposobnost predviđanja na bazi egzaktnih podataka i planiranje u skladu sa praksom i propisima DHL-a. DHL u svih 220 zemalja gde posluje, pa i mi ovde, godišnje planove za naredne tri godine donosi i usvaja već sredinom tekuće godine, u kojima se do detalja planiraju svi relevantni potezi, od finansijskih do kadrovskih. Odstupanja u predviđanjima su minimalna.

Mnoge međunarodne firme neko vreme poslovale su ovde, a onda su, pod uticajem konkurencije ili drugih okolnosti, nestajale sa poslovne scene, dok je (barem je takav utisak) DHL u stalnom napretku. Uz to, prisutan je i poznat ne samo kod korisnika – firmi, institucija i fizičkih lica, već i u javnosti uopšte. Ipak, bilo bi dobro da Vaši potencijalni korisnici, detaljnije saznaju šta je u stvari DHL – kada je stvoren, kojim povodom i šta je suština njegovog poslovanja i gde je ključ uspeha?

– To je, kao što se vidi, složena i razgranata međunarodna logistička organizacija koja obuhvata i najudaljenije krajeve sveta. DHL je od osnivanja do danas doživeo veliki napredak i transformaciju, ali uvek kao pionir u razvoju industrije međunarodnog ekspresnog transporta. Protekle 42 godine, menjali su se akcionari i vlasnici, a od 2003. godine do danas je u kompletnom vlasništvu nemačke pošte, i to je okolnost koja je dobra po kompaniju. DHL prati u stopu sve novine u razvoju globalnih komunikacija i saobraćaja, od avionskog do poštanskog i ulaže ogromna sredstva da unapredi svoje poslovanje u smislu tehnoloških inovacija. Za razliku od mnogih velikih međunarodnih firmi, ne samo u oblasti brze pošte i komunikacija, koje su se pojavljivale i kao zvezde repatice posle izvesnog perioda nestajale, DHL beleži od osnivanja do danas stalni napredak, i to je jedan fenomen u savremenom svetu.

Možete li nam izneti neke podatke o DHL-u kao globalnoj mreži u svetskim i evropskim razmerama, tehničkim i materijalnim kapacitetima, poslovnim i finansijskim rezultatima i ljudskim resursima kojima raspolaže?

– DHL predstavlja verovatnu najveću globalnu operativnu mrežu koja u svom sistemu pokriva više od 120.000 destinacija, sa 6.500 poslovnica i ekspres centara, više od 450 sortiranih centara, skladišta i terminala kao i 240 otpremnih centara. DHL na globalnom nivou zapošljava više od 285.000 ljudi. Ovu mrežu povezuje flota od 420 aviona kao i 76.200 različitih vozila. Sve ovo je u funkciji zadatka da u toku jedne godine prevezemo više od 1,8 milijarde pošiljki.

Kada je DHL počeo da radi u Jugoslaviji i Srbiji i da li je kompanija u Beogradu pokrivala i druge regione i zemlje i u kojoj meri? Kako je danas?

– DHL je počeo sa radom u bivšoj SFRJ 1983. godine, preko zastupnika. Registracija domaće kompanije „DHL International Beograd d.o.o.“, sa 100 odsto stranim kapitalom, usledila je 1991. godine, i pokrivala je tržište tadašnje SFRJ. Od tada je kompanija neprestano prisutna na tržištu, nudeći rešenja koja zadovoljavaju potrebe klijenata. Mnogo puta je DHL bio kritična komunikaciona veza između jugoslovenske privrede i njenih partnera. Kao što sam već rekao, mi smo u jednom dužem periodu pokrivali ne samo Srbiju i Crnu Goru, odnosno Saveznu republiku Jugoslaviju, već i Makedoniju, a pružali smo logističku pomoć u organizaciji i radu i drugim zemljama u regionu. Oblici tog angažovanja su bili različiti od zemlje do zemlje i regiona, dok su svi oni danas samostalni i uspešno posluju. Ostali smo sa Crnom Gorom i ta simbioza je do sada dala izvanredne rezultate.

Koliki su resursi DHL-a kod nas? Koliko je mreža raširena u Beogradu i Srbiji i kakvi su poslovni rezultati?

– U Srbiji danas, DHL zapošljava više od 170 zaposlenih i u mogućnosti je da pruži svoje usluge na celoj teritoriji zemlje pokrivajući preko 1.100 poštanskih kodova. Godišnje, našom i flotom dobavljača predemo četiri miliona kilometara putevima Srbije. Ove godine, ostvarili smo prihod koji je premašio i planove i očekivanja, jer je za oko 15 odsto veći u odnosu na prošlu godinu. Prognoza za sledeću godinu zasniva se na ukupnom sagledavanju situacije, tendencijama kompanije na globalnom nivou i na strukturi klijenata na domaćem tržištu. Na osnovu tih parametara projektovali smo rast od osam odsto. Pri tom, ohrabruju i podaci o korišćenju elektronskih usluga u komunikaciji sa DHL-om u Srbiji: od ukupnog broja klijenata oko 50 odsto koristi e-commmerce (izdaju naloge elektronskim putem), a 70 odsto klijenata koristi usluge interneta, tj. kontroliše svoju pošiljku u svakoj fazi transporta. DHL mreža je dovoljno razvijena u Srbiji i usluge kompanije dostupne su i firmama u unutrašnjosti. Naravno, u zavisnosti od kvaliteta poslovanja firmi, zavisi i opredeljenje koju će kompaniju izabrati za slanje pošiljki, i na taj izbor svakako utiče cena usluga. Međutim, za brojne kompanije i dalje je na prvom mestu pouzdanost i kvalitet usluga. Smatram da mi tu nemamo konkurenciju.

Često se kaže da je jedan od barometara privrednog stanja i odnosa sa svetom i funkcionisanje DHL-a. Povećanje prometa je znak određenih kretanja u privredi, uvozu i izvozu. U kojoj meri je to tačno i kakvo je danas stanje?

– Mi smo neka vrsta lakmusa za sva privredna dešavanja i kroz protok pošiljaka u našoj mreži u mogućnosti smo da razumemo tržišne trendove. Postoje određeni ciklusi u protoku pošiljaka, a to su pokazatelji koji nam govore da li će biti ili ne potencijalnih ulaganja, da li ce se na tržištu Srbije pojaviti konsultanti, proizvođači, novi investitori. Posle 2000. godine počeli su da se pojavljuju naši tradicionalni partneri, kao što su Italija i Nemačka, potom su počeli da se javljaju potencijalni ulagači.

Kako gledate na budućnost DHL-a u celini, na globalnom nivou a kako u Srbiji i u regionalnom okruženju? Koji su glavni faktori koji utiču na planiranje i razvoj i kako se oni uklapaju u koncept Vašeg poslovanja?

– Uz sve činjenice o poslovanja i procene kretanja na tržištu, mislim da je najvažnije istaći da da je uspon DHL-a omogućen, pre svega, jednom izuzetnom timu profesionalca. Oni su doprineli svim ovim rezultatima. I sam sam, kao direktor, mogao mnogo toga da učinim, ali bez sposobnih saradnika, to bi bio uspeh na kratke staze. Mi u Beogradu imamo širi i uži tim rukovodilaca. U užem su, da tako kažem veterani, koji zaslužuju da ovde budu pomenuti, i to ne samo zbog njihove sposobnosti i prilježnosti na poslu, već zbog činjenice da su neka vrsta stalne ekipe. Naš tim se ne menja već skoro petnaest godina. Znaci, to su ljudi koji su zajedno sa mnom prošli scile i haribde, savladali mnoge teškoće, obučili se i stekli veliko iskustvo i rutinu, toliku da se sa velikom izvesnošću mogu na njih osloniti i kada sam službeno odsutan, što je često. U širem rukovodećem timu, koji ima oko petnaest članova, uglavnom su mladi ljudi, kvalifikovani i vredni, koji se uče na iskustvima starijih i kroz operativnu praksu DHL-a dinamici kojoj nema premca. U tom pogledu, naša politika je jasna. Osloniti se što više na mlade, na njihovu energiju i sposobnost – to je garancija uspeha u budućnosti.

Lični razvoj

– U toku ovih dvadeset godina, posao je uticao i na moj licni razvoj, kako u iskustvenom tako i u formalnom smislu. Ja sam 2002. godine završio MBA studije na IEDC Poslovnoj školi, a trenutno sam upisan na doktorske studije. Povodom 25. godišnjice rada Poslovne škole Bled (IEDC), najuspešnijim diplomcima dodeljene su nagrade AAA (Alumni Achievement Awards). Medu nagrađenima sam se našao i ja, što mi čini čast. Bio sam gostujući predavač IEDC u Beogradu i autor sam jednog broja publikacija. Osim mene, nagrade su dobili Branko Žibret (Slovenija), Klaus Šuster (Austrija/Slovenija), Krešimir Kvaternik (Hrvatska) i Maja Ibrišimović (BiH) – kaže u razgovoru za Danas Darko Babić, generalni direktor DHL.

Dobri ugovori

Za svog strateškog partnera u Crnoj Gori, 2000. godine DHL je izabrao Poštu Crne Gore. Potpisani su ugovori o razvoju usluge međunarodnog ekspresnog transporta na teritoriji Crne Gore. Saradnja sa Upravom carina Crne Gore i JP Aerodromi Crne Gore, rezultirala je otvaranjem carinskog magacina u okviru aerodroma „Podgorica“. DHL u Crnoj Gori ima više od 400 ugovora sa domaćim i međunarodnim kompanijama i preko 1.000 stalnih klijenata, koji koriste usluge DHL-a i ciji je on partner u ekspresnom transportu pošiljaka.

Stroga pravila i lična kreativnost

Pored dobre organizacije i menadžmenta, promocije i marketinga, tehničke opremljenosti i sredstava, ključna je i selekcija zaposlenih i njihovo permanentno usavršavanje. U DHL-u može da opstane samo onaj ko je posvećen svom poslu, teži sopstvenom usavršavanju i svoje zadovoljstvo projektuje na zadovoljstvo klijenata. Postoje stroga pravila poslovanja, uslovljena prirodom posla, ali ostaje dovoljno prostora za ispoljavanje lične inicijative i kreativnosti svakog pojedinca.