U subotu protest udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“

„Tražimo da država otpiše odložene poreze i doprinose i direktnim davanjima kroz sektorsku podršku pomogne firmama čiji je prihod pao 90 odsto“, rekla je za Betu zastupnica tog Udruženja Milena Amon.

Država je prošle godine prvim paketom pomoći privredi odložila poreze i doprinose na zarade za tri meseca, a drugim paketom za još jedan mesec i te dažbine treba da se plate u 24 rate, a prva dospeva 10. februara.

Amon je rekla da Udruženje traži i da se minimalne zarade oporezuje samo sa deset odsto, a da razliku do punog poreza poslodavac isplaćuje radnicima kroz povećanu zaradu, tako da bi „minimalac“ bio 45.000 dinara, umesto sadašnjih oko 32.000 dinara.

Među zahtevima su i da se ukinu visoke nadoknade za isticanje firme i eko taksa.

„U zemlji u kojoj se minimalci oporezuju čak 60 odsto, pitanje je kome ovakvo stanje ide u prilog, i zbog čega ne dolazi do preko potrebnih reformi koje bi srpsku ekonomiju podigle na noge već se isključivo promovišu i subvencionišu strane investicije“, rekli su u Udruženju.

Dodali su da su potrebna sistemska i dugoročna rešenja koja će obuhvatiti problem sa kojima se domaća privreda suočava kao što je način obračunavanja eko-takse, previsoki dodatni parafiskalni nameti, visoki porezi i doprinosi na minimalne zarade, akontacija poreza na dobit, i slična potraživanja koja otežavaju razvoj domaćih preduzeća.

Mere donete usled epidemije kovid 19 su, kako su rekli, „domaću privredu, ionako poljuljanu visokim nametima, bacile na kolena, jer je odgovor Vlade Srbije na štetu koju su mere pričinile privatnom sektoru bio u najmanju ruku neadekvatan“ .

Ističu da je na desetine hiljada gradjana u potpunosti ostalo bez prihoda, ali računi i državna potraživanja nisu prestala da pristižu.

Upitali su „zbog čega i kojim pravom Vlada Srbije koju plaćamo našim novcem ne odgovara na pozive da se zajednički i uz pomoć stručnjaka nadje prihvatljivo rešenje“.