Foto: A. H./ATAImages.Vicevi o ugradnji političara u izgradnju auto-puteva stari su decenijama, ali izgleda da ne gube na aktuelnosti.
Ovih predizbornih dana opozicija u Srbiji iznela je navode o tome da su se brojni pojedinci ugradili u izgradnju autoputa Ruma-Šabac, odnosno da je cena podignuta, kako bi višak novca bio podeljen među različitim organizacijama i pojedincima.
Opozicija je navodno došla u posed pisma funkcionera Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandra Papića, koje je uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u kojem se tvrdi da su radovi na putu Ruma-Šabac-Loznica uvećani za 25 miliona evra, od kojih je osam miliona navodno dato SNS-u.
Papić u pismu, kako tvrde predstavnici opozicije, detaljno opisuje kako je cena izgradnje zemljanih radova na putu rasla i kome se novac namenjuje.
„Osnovna vrednost za taj posao i količinu je 50 miliona evra. To su tržišne cene za koje je dogovoreno da se uvećaju na 75 miliona evra, od 25 miliona, 10 miliona za stranku, 15 miliona za Zvonka (Veselinovića), mene i podizvođače“, preneli su oni navode izjave iz pisma.
Iz vladajuće partije osporavaju ove tvrdnje i najavljuju krivične prijave, a tužilaštvo se ne oglašava, pa cela priča ostaje otvorena, ali ne i potvrđena.
„Palo pismo s neba. U tom pismu nema nikakvih optužbi na moj račun, nego koliko vidim na račun nekih drugih funkcionera“, prokomentarisao je Aleksandar Vučić na TV Pink.
Deonica auto-puta od Rume do Šapca koju su svečano otvorili predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i brojni drugi predstavnici vlasti, puštena je u rad 14. oktobra ove godine.
Ovaj projekat obuhvata deonicu auto-puta od Rume do Šapca u dužini od 22 kilometra, zatim most preko reke Save, sa prilaznim konstrukcijama, u dužini od 2,7 kilometara i deonicu od Šapca do Loznice, koja će biti izgrađena kao brza saobraćajnica u dužini od 55 kilometara. Dakle ukupna dužina ovog puta iznosi blizu 80 kilometara.
Vrednost celog ovog projekta je, prema podacima sa sajta Ministarstva građevinarstva, saobraćaj i infrastrukture 467.500.000 evra.
Radovi su otpočeli 5. decembra 2019. godine, a kao izvođač radova izabrana je azerbejdžanska kompanija „Azvirt“.
Ova poslednja afera, bilo da ima osnova ili ne, otvara pitanje na koji način se kontrolišu cene koje se određuju za određene projekte u našoj zemlji i da li je moguće cenu projekta neopravdano podići i dodati milione evra.
Tako nešto je teško utvrditi, jer na cene izgradnje utiče veliki broj faktora, od različitih cena inputa u različitom periodu gradnje, različitog terena, pa i različite kompleksnosti projekta.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), kada se uporede završeni auto-putevi u našoj zemlji sa novcem koji je uložen u te projekte na godišnjem nivou, dobijaju se velike varijacije u proseku koštanja po kilometru.
Tako je 2012. godine prosečna cena po kilometru auto-puta iznosila 1,26 miliona evra, dok je 2015. godine ta cena iznosila 7,49 miliona. Prvi izuzetno veliki skok zabeležen je 2018. godine kada je prosečna cena po kilometru iznosila čak 35,60 miliona evra. Još veća prosečna cena po kilometru auto-puta zabeležena je 2021. godine kada je ona iznosila 50,97 miliona evra.
Prosečna cena kilometra auto-puta u periodu od 2013. i zaključno sa 2022. godinom iznosila je 5,78 miliona evra, dok je prosečna cena po kilometru u poslednjih pet godina, odnosno od 2018. i zaključno sa 2022. godinom 10,50 miliona evra, pokazuju podaci RZS o vrednosti izvedenih građevinskih radova, kada se uporede sa kilometrima završenih auto-puteva.
Međutim, iz RZS-a za Danas donekle objašnjavaju ove varijacije u cenama.
Oni napominju da se samo deo realizovane vrednosti u 2021. godini odnosi na izgradnju deonice auto-puta koja je završena u 2021. godini.
„U vrednost izvedenih građevinskih radova na auto-putevima uračunata je vrednost koja je realizovana na svim auto-putevima koji su se gradili tokom 2021. godine, bez obzira da li su oni završeni u toj godini ili nisu. Dužina završenih auto-puteva odnosi se samo na deonice auto-puta koje su završene u 2021. godini“, navode oni.
Takođe, kako bi stvar bila jasnija, na cenu koštanja kilometra utiču različiti faktori kao što je zemljište, broj tunela, mostovi… pa su varijacije u prosečnim cenama izgrađenih kilometara u određenoj meri očekivane.
To za Danas potvrđuje i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić, koji napominje da je teško porediti cene gradnje autoputeva, jer zavise od mnogo faktora.
„Odstupanja u jednoj godini mogu da se jave zbog nepodudaranja vremena plaćanja sa vremenom izgradnje“, objašnjava on.
Naš sagovornik dodaje da su, osim toga, cene inputa jako skočile poslednjih godina, mada su se, kako dodaje, sada donekle vratile.
„Poskupela je i cena rada i materijala. Tu je i pitanje vrste puteva, da li na njemu ima mostova, tunela… Sve to može da utiče na cenu, a naravno, jedan od faktora može biti korupcija. Moguće je da su svi ovi faktori uticali na veću cenu gradnje autoputeva poslednjih godina“, navodi Arsić.
Građevinski inženjer Danijel Dašić za Danas podseća da se priča o isplativosti izgradnje auto-puteva prvi put pojavila nakon odlaska tadašnjeg ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Velimira Ilića iz Vlade Srbije početkom 2018. godine.
Tada, se kako dodaje, došlo do saznanja da postoji pri ministarstvu građevine Radna grupa za prikupljanje i proučavanje svih podataka u vezi sa realizacijom Projekta izgradnje auto-puta E-80 na koridoru 10.
„U izveštaju od 27. decembra 2016. godine ta ministarska radna grupa je utvrdila brojne nepravilnosti i osnovane sumnje o izvršenim krivičnim delima. Novac je izvlačen iz sistema na razne načine, od isplate avansa izvođaču, što je bio grči „Aktor“, u iznosu od 7,1 milion evra, preko pomeranja rokova završetka za čak 900 dana, do isplate vrednosti radova u iznosu od 55,25 odsto za izvedenih 35 odsto“, kaže Dašić.
On ukazuje da je ukupan iznos štete u tom projektu bio 24,1 milion evra, po krivičnoj prijavi koja je podneta od strane Velimira Ilića.
Dašić naglašva da taj izveštaj više nije moguće naći na sajtu ministarstva niti Vlade i da nema nikakvih aktivnosti nadležnih organa po tom pitanju već punih pet godina.
Drugi primer, kako dodaje, je izgradnja auto-puta Niš-Merdare.
„Najavljeno je finansiranje iz budžeta Srbije 2016. godine i tadašnji predsednik Vlade izlazi sa cenom od 600-700 miliona evra, koja odgovara proceni studije izvodljivosti, finansirane od strane Evropske unije (EU). Međutim, već na proleće 2017. godine Zorana Mihajlović najavljuje da će koštati 800 miliona evra, zatim 2020. godine, ona je potpisala sa EIB ugovor o zajmu, gde je vrednost radova procenjena na 820 miliona evra. Posle sastanka u Beloj Kući 2021. i dogovora sa Američkom razvojnom agencijom, Siniša Mali izlazi sa cenom od 1,1 milijarde evra ili preko 14 miliona evra po kilometru. Nakon toga, EU je izrazila svoje čuđenje zbog ugovora sa amerikancima i finansiranja projekta koji se već finansira iz fondova EU. Predsednik Aleksandar Vučić prilikom “svečanog” otvaranja 2023. dela puta, najavio je cenu od preko 1,4 milijarde evra“, podseća naš sagovornik.
Kolike su cene po kilometru atuo-puta u zemljama u okruženju?
Dašić navodi i neke primere cena sličnih puteva u regionu koji su rađeni u periodu od 2015. do 2020. godine.
Pa je prema njegovim informacijama, auto-put Priština-Skoplje u dužini od 65,5 kilometara koštao 700 miliona evra, odnosno 10,5 miliona evra po kilometru.
Zatim auto-put Priština-Tirana od 77 kilometara koštao je 820 miliona evra, sa istom cenom po kilometru od 10,5 miliona.
Dašić navodi da je auto-put u Makedoniji od 28 kilometara plaćen 218 miliona evra, odnosno 7,7 miliona po kilometru.
Naš sagovornik ističe i da evropski prosek, prema podacima iz 2020. godine, ide od pet do 10 miliona evra po kilometru.
„Svuda u svetu se u auto-puteve ugrađuju kvalitetni materijali, a izgleda samo kod nas u Srbiji nekvalitetni političari“, kaže Dašić.
Koliko su nas koštali prethodi auto-putevi?
Prema podacima koji su javno dostupni na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, deonica auto-puta Pojate – Preljina, koja je sastavni deo Moravskog koridora, ukupne dužine od 110 kilometara, prema ovim podacima, ukupno je trebalo dakošta 745 miliona evra. To znači da je cena po jednom kilometru ovog auto-puta iznosila 6,77 miliona evra.
Zatim, kilometar deonice auto-puta „Miloš Veliki“ od Preljine do Požege košta nešto manje od 17 miliona dolara, jer je za ukupno 31 kilometar ovog puta predviđena suma od 523.530.000 dolara.
Po istim ovim podacima, predviđena ulaganja u deonicu auto-puta Požega–Boljare, koji povezuje Srbiju i Crnu Goru, odnosno Beograd i južni Jadran, a, kako se navodi, u širem kontekstu povezaće Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i Italiju iznosila su čak 1,83 milijarde evra, dok je ukupna planirana dužina tog puta 107 kilometara. Što znači da bi nas kilometar ovog auto-puta, prema ovoj računici, koštao više od 17 miliona evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
