U većini kompanija u EU nizak nivo digitalizacije

Naime, indeks kojim evropska statistika meri koliko su preduzeća digitalno napredovala svake godine naziva se digitalnim indeksom intenziviteta (DII) i podrazumeva merenje 12 parametara, između ostalog, da više od 50 odsto zaposlenih ima pristup internetu u poslovne svrhe, zapošljavanje IKT stručnjaka, ali i brzi širokopojasni internet.

Osim toga, DII meri i da li kompanija ima veb stranicu, opis robe ili usluga na njoj, cenovnik, plaćanje i slično, ali i da li koriste 3D štampanja, imaju bar jedan odsto prometa onlajn, da li šalju fakture pogodne za automatizovanu obradu.

U poređenju sa 2018, ovaj indeks se popravio, pokazuju podaci Eurostata, ali svega devet odsto velikih kompanija ima jako visok indeks, dok je 42 odsto na visokom nivou.

Svega dva odsto preduzeća srednje veličine je na najvišem nivou kada se meri ovaj indeks, četvrtina ima visok nivo, dok je kod malih preduzeća procenat onih na najvišem stupnju digitalnog razvoja tek 0,4 odsto. Gotovo polovina srednjih (47 odsto) i malih (46 odsto) preduzeća je pokazala nizak nivo digitalnog intenziteta.

Zemlje u kojima su kompanije dostigle najviši nivo digitalnog razvoja su Finska i Danska, koje su obe imale po pet odsto preduzeća koja su digitalizovana u najvećoj mogućoj meri, u Belgiji je to nekih tri odsto.

S druge strane, u Bugarskoj i Rumuniji 66 odsto preduzeća je na veoma niskom nivou kada se radi o digitalizaciji, u Grčkoj je 60 odsto firmi sa veoma niskim nivoom digitalnog intenziteta, slede Letonija (57 odsto) i Mađarska (53 odsto).

Prošle godine, tri od pet malih i srednjih preduzeća (60 odsto) u EU dostigla su makar osnovni nivo digitalnog intenziteta, dok je kod velikih preduzeća to je čak 89 odsto.

Prema jednom od ciljeva, kako ističe u saopštenju Eurostat, ideja EU za digitalnu transformaciju predviđa da najmanje 90 odsto malih i srednjih preduzeća dostignu osnovni nivo digitalnog intenziteta do 2030. godine.