U vrtlogu nelojalne konkurencije i birokratskih procedura

Pluta dodatno opterećuje činjenica da sudski procesi koje je Trašped pokrenuo protiv Pro tima traju godinama. U prilog toj konstataciji govori i podatak da je Tužbu za zaštitu poslovnog imena Tranšped podneo 25. avgusta 2006, a postupak je okončan tek posle četiri godine. Ništa bolja situacija nije ni kad je reč o Krivičnoj prijavi protiv odgovornih lica u preduzeću Tranšped pro tim koja je podneta 19. septembra 2008, a Više javno tužilaštvo koje se izjasnilo „da nije našlo osnova za pokretanje krivičnog postupka“ donelo je tu odluku tek dve i po godine kasnije, odnosno 17. februara 2011. „Shvatili smo, zapravo, da se u Srbiji ne isplati raditi transparentno, pogotovu ako si stranac, jer domaće firme očigledno znaju pravila igre, odnosno znaju koliko je važno lobirati i plaćati kešom. Mi smo sve svoje obaveze prema državi uredno izmirivali trudeći se da poštujemo pravni sistem Srbije, ali smo se suočili sa surovom realnošću da nas taj pravni poredak ne štiti“, tvrdi Plut.

Perfidna igra

Agonija ovog, nekad uspešnog preduzeća počela je u prvoj polovini 2006. kada je osnovana konkurentska firma Tranšped pro tim u koju je, u roku od dva meseca, prešlo oko 200 radnika, ali i oko 3.000 komitenata Tranšpeda. I mada se zvanično u ulozi osnivača pojavljuje Neli Perović, u Tranšpedu su uvereni da iza ovog „zločinačkog udruživanja“ stoji bivši menadžment tog preduzeća s generalnim direktorom Zoranom Đokanovićem na čelu. Prema rečima Zvonka Golubovića, direktora Tranšpeda, problem je što je većina komitenata dovedena u zabludu jer su mislili da je osnivanje Tranšped pro tima posledica organizacionih promena u Tranšpedu i da je reč o istom privrednom subjektu.

– Osim neovlašćenog korišćenja reči Tranšped u poslovnom imenu novoformiranog društva, na spisku nedozvoljenih radnji kojima se služila ova grupa našli su se i raskidanje ugovora o zakupu poslovnih prostorija, zatim neovlašćeno korišćenje carinskih garancija, ali i naplata usluga koje je izvršio Tranšped. Sve to dovelo je u pitanje obavljanje osnovne delatnosti Tranšpeda i zato smo odlučili da podnesemo krivičnu prijavu protiv odgovornih lica u Pro timu zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje – kaže Golubović.

U krivičnoj prijavi koju su podneli radnici Tranšpeda navodi se i to da je organizovana grupa koja je delovala od marta do avgusta 2006, posle čega su njeni članovi zauzeli rukovodeća mesta u novoj firmi Tranšped pro tim, planirala da preuzme sve poslove Tranšpeda. Procenili su da je preuzimanje zaposlenih koji su bili u direktnom kontakti s klijentima, najefikasniji način da dođu do tog cilja. „Vrbovanje zaposlenih bila je perfidna i dobro organizovana aktivnost tadašnjeg rukovodstva Tranšpeda Beograd koja je sprovođena kroz psihološke pritiske, zastrašivanja i dovođenje zaposlenih u zabludu da će većinski akcionar prestati da obavlja delatnost, ili da će čak likvidirati privredno društvo. U pritiscima na zaposlene prednjačili su Dragan Maričić, bivši direktor regiona Beograd i predsednik sindikata, Dragica Vidosavljević, bivši finansijski direktor, Zdravka Marković, bivši direktor regiona Jug, Vojislav Simić, bivši direktor opštih poslova i Vukašin Stanojević, bivši radnik Tranšpeda Beograd“, ističe se, između ostalog, u krivičnoj prijavi.

Posebna „inventivnost“ iskazana je u preuzimanju poslovnog prostora što je bio još jedan od načina da se kod komitenata stvori zabluda da je reč samo o organizacionim promenama. Ova operacija odvijala se tako što su ljudi na rukovodećim položajima u Tranšpedu Beograd otkazivali ugovore o zakupu poslovnog prostora koji su istovremeno, zaposleni koji su već prešli u Pro tim, uzimali u zakup. Tako je Tranšped Beograd ostao bez poslovnih prostorija u Somboru, Subotici, Horgošu, Pančevu, Šapcu, Smederevu, Smederevskoj Palanci, Knjaževcu, Boru, Prahovu, Kragujevcu, Nišu, Leskovcu, Vranju, Preševu, Sremskoj Mitrovici, Rači, Šidu, Kraljevu, Raški, Požegi, Užicu, Prijepolju i Čačku. „Specifičan vid nanošenja štete predstavlja korišćenje carinskih garancija koje je Tranšped dobio od banke. Tako je, recimo, 23. i 24. maja 2006, Tranšped pro tim za potrebe A.D. Energoprojekt-visokogradnja, D.P. Nisal i Lesonit SIK Kopaonik, izvršio uslugu carinjenja robe u carinskoj ispostavi na aerodromu u Nišu koristeći carinsku garanciju Tranšpeda Beograd“, kaže se u krivičnoj prijavi grupe radnika Tranšpeda.

Ključni igrač

Na spisku od 13 osoba (devetoro ljudi sa tog spiska nalazilo se na rukovodećim mestima preduzeća Tranšped Beograd) protiv kojih je Okružnom javnom tužilaštvu podneta krivična prijava za krivično delo zločinačko udruživanje i zloupotrebu službenog položaja, našlo se i ime Neli Perović, kojoj je, reklo bi se, poverena ključna uloga u tom „poduhvatu“. Ona je najpre 10. marta 2006. osnovala kompaniju Tinoleks LLC sa sedištem u Vajomingu (SAD), a ubrzo potom, preciznije 10. marta, „protivno dobrim poslovnim običajima i poslovnom moralu“ osniva privredno društvo koje je u Registar privrednih subjekata upisano pod imenom Tranšped pro tim. Nešto više od mesec dana od osnivanja (3. maja 2006) Neli Perović koja je u novoformiranom preduzeću obavljala i funkciju direktora, donosi odluku da za direktora Tranšped pro tima imenuje Zorana Đokanovića, dotadašnjeg generalnog direktora preduzeća Tranšped Beograd. Zanimljivo je, takođe, da je trinaest meseci posle osnivanja D.O.O. za međunarodni transport i špediciju Tranšped pro tim, Neli Perović prenela svoj udeo u tom društvu na svoju kompaniju Tinoleks uvećavajući tako osnivački kapital za 106.800 evra. Iako je u Agenciji za privredne registre kao osnivač i jedini vlasnik Pro tima upisan Tinoleks, odnosno kompanija Neli Perović, nezvanično saznajemo da njen udeo u Pro timu iznosi 10 odsto, dok su ostali vlasnici Zoran Đukanović sa udelom od 26 odsto, Rade Milić (26 odsto), Vukan Vujačić (25 odsto), Vladan Stojković (10 odsto) i Dragan Maričić (tri odsto). Znači firma je otvorena za 500 evra

Iako je po nalogu Trgovinskog suda u Beogradu Agencija za privredne registre, u oktobru 2010, izbrisala reč Tranšped iz imena preduzeća Pro tim, činjenica je da je Tranšped Beograd, u periodu od 2006. do 2009. godine pretrpeo štetu koja se meri stotinama miliona dinara, ne računajući indirektnu štetu koju je teško izmeriti. U Tužbi za naknadu štete upućenoj Privrednom sudu u Beogradu navodi se, između ostalog, da je Tranšped Beograd osim što je izgubio većinu komitenata, bio prinuđen da zatvori veliki broj svojih poslovnica što je rezultiralo drastičnim padom prometa, dok se gubitak (na mesečnom nivou) izražava cifrom od oko 25 miliona dinara. Advokat preduzeća Tranšped Beograd Vladimir Gavrilović potvrdio je u izjavi za Danas da postupak po Tužbi za naknadu štete (iznos potraživanja premašuje 331 milion dinara) kojom je obuhvaćen period od 2006 do 2009, još nije okončan. „Ukoliko Tranšped ne bude adekvatno obeštećen pravdu ćemo potražiti pred Međunarodnim sudom u Strazburu, ali napominjem da još nisu iscrpljeni svi pravni lekovi koje naš pravosudni sistem nudi“, ističe Gavrilović.

Pitanja bez odgovora

U Tranšpedu su osim na neažurne pravosudne organe, kivni i na Upravu carina koja ni do danas nije pružila valjan odgovor na pitanje zašto je zatvorena ispostava Carinarnice Beograd koja je radila na lokalitetu Tranšpeda u Vrčinu, i za koju su, kako tvrde, postojali svi tehnički i prostorni uslovi. „Početkom 2010. godine podneli smo zahtev Upravi carina – Carinarnici Beograd, kao i direktoru Uprave carina da se razmotri mogućnost i opravdanost ponovnog otvaranja carinske ispostave u Vrčinu. Stručna ekipa izašla je na lice mesta (čak je u međuvremenu instalirana i teretna vaga nosivosti 60 tona), ali do sada nismo dobili adekvatan odgovor“, kažu u Tranšpedu.

Na pitanje zašto je carinska ispostava u Vrčinu zatvorena i da li postoji mogućnost ponovnog otvaranja, iz Uprave carina stigao je odgovor da „navedena ispostava nikada nije ni postojala, odnosno nikada nije bila sistematizovana Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu finansija-Upravi carina“. Inače, odluku o sedištu Uprave carina, početku i prestanku rada carinarnica i carinskih ispostava donosi Vlada Srbije. Iz objašnjenju koje smo naknadno dobili od Jovice Prtine, zaposlenog u Tranšpedu, saznali smo da na lokaciji u Vrčinu postoji carinski magacin koji je ranije sistemski pripadao carinarnici Luke Beograd. S tom carinarnicom postojala je direktna, link veza što je omogućavalo carinjenje robe na licu mesta. Umesto toga, sada roba smeštena u tom magacinu Tranšpeda mora da prevali komplikovan put do Luke Beograd kako bi bila ocarinjena.

Uprkos brojnim preprekama sa kojima se već u startu suočio, vlasnik Novolajna i Tranšpeda nastavio je da ulaže u dalji razvoj segmenta špediterske delatnosti. Reč je o logističkom centru u Vrčinu za čiju je izgradnju dozvolu dobio u maju 2008. Procedura koja je prethodila dobijanju dozvole trajala je gotovo dve godine, a u pribavljanje neophodne dokumentacije, računajući i projektnu, Tranšped je uložio oko milion evra. Ali tu nije kraj mukama ovog investitora koji je krajem maja 2010. podneo prijavu za početak gradnje radi dobijanja dozvole za početak izvođenja radova na novom objekta. Nadležni u Sekretarijatu gradske uprave grada Beograda obavestili su, u julu 2010, predstavnike Tranšpeda da bi trebalo da dopune dokumentaciju. „Naloženo nam je da usaglasimo glavni arhitektonski projekat upravne zgrade s Rešenjem o odobrenju za izgradnju. Reč je, inače, o tehničkoj grešci koju je napravila nadležna služba u Grockoj, a postupak ispravljanja te greške traje već godinu dana. Žalba je, posle slanja na rešavanje u Sekretarijat za urbanizam u Beogradu i Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja ponovo vraćena u Opštinu Grocka, a Tranšped trpi veliku štetu zbog kašnjenja izgradnje“, naglašavaju u tom preduzeću u kojem je pre privatizacije radilo 450 radnika, a sada ih je tek desetak.

Dušan Plut: Razmišljamo o strateškom partneru

Uprkos tome što smo u izgradnju logističkog centra u Vrčinu već uložili oko milion evra i što raspolažemo kapitalom koji garantuje uspešnu realizaciju, razmišljamo da odustanemo od tog projekta. Ipak, pre nego što se odlučimo za taj korak pokušaćemo da nađemo nekog pouzdanog strateškog partnera. Ali, s obzirom na dosadašnje iskustvo čini mi se da će lakše ići ako partner bude iz Srbije. U svakom slučaju, uveren sam da je ovo dobar projekat koji bi mogao da bude realizovan za nekoliko godina – izjavio je za Danas Dušan Plut, vlasnik Tranšpeda Beograd.

U Pro timu bez komentara

U preduzeću Pro tim niko nije bio spreman da komentariše optužbe izrečene na njihov račun. „Ne želimo da dajemo bilo kakve izjave u vezi s tim slučajem jer ne želimo da na bilo koji način utičemo na rad pravosudnih organa koji dobro rade svoj posao, niti na ishod sudskih sporova koji su protiv nas pokrenuti“, kažu za Danas u preduzeću Pro tim.

Pokrenuti i (ne)rešeni sporovi

* Tužba za zaštitu poslovnog imena protiv preduzeća Tranšped pro tim podneta je 25. avgusta 2006. godine – postupak okončan posle gotovo četiri godine.

* Krivična prijava protiv odgovornih lica u Pro timu, podneta 19. septembra 2008. godine – Više javno tužilaštvo u Beogradu izjasnilo se 17. februara 2011. da nije našlo osnova za pokretanje i vođenje krivičnog postupka po službenoj dužnosti.

* Po Tužbi za naknadu štete ni posle dve i po godine još nije doneta prvostepena presuda (u pripremi nova tužba za naknadu štete za period i elemente koji nisu bili obuhvaćeni prethodnom tužbom).

* Prijava za privredni prestup zbog upotrebe naziva „Tranšped“ podneta 21. januara 2009. godine – Rešenje o odbacivanju Prijave doneto 6. maja 2011. godine.

* Zahtev za sprovođenje istrage protiv odgovornih lica iz preduzeća Pro tim podnet 1. marta 2011. godine – nema informacije da li će biti pokrenuta istraga.