Nezaobilazna ogromna politička tenzija poslednjih četvrt veka na relaciji Hrvatska-Srbija prelivala se na sve sfere, a najveći trag ostavljala je uglavnom na privredi – verovatno jedinom segmentu života dve države koji se mogao konkretno izmeriti.
Pre 20 godina ekonomska saradnja dve države bila je nezamisliva, pre 10 godina u Srbiji je već radilo stotinu hrvatskih firmi, u Srbiji tek poneka hrvatska. Situacija se i sada na tom polju nije bitnije izmenila, u Srbiji radi gotovo 250 hrvatskih firmi, u Hrvatskoj desetak srpskih. Međutim, suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni na srpskoj strani drugu godinu zaredom i rast iste te razmene iz godine u godinu govore da se situacija popravlja.
Ukupna robna razmena između Srbije i Hrvatske prošle godine je, prema podacima Privredne komore Srbije, bila prvi put veća od milijardu evra (1,027 milijardi), za 14,2 odsto veća u odnosu na 2016. godinu. Izvoz u Hrvatsku iznosio je 550,7 miliona evra, za 74,4 miliona evra vredniji od izvoza koji je Hrvatska zabeležila u Srbiju.
Godinu pre, 2016. razmena između dveju zemalja bila je 959 miliona dolara, od čega je izvoz iz Srbije bio 443, a uvoz 516 miliona. Pre toga, Srbija je godinama beležila deficit u razmeni sa Hrvatskom. Najveći razlog tome bila je zatvorenost suseda, i dok su velike hrvatske kompanije, poput Agrokora ili Atlantic grupe ušle u Srbiju tokom dvehiljaditih, srpski biznismeni nisu bili baš dobrodošli u Hrvatskoj.
U senci razgovora predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović i predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom ova dva dana 17 predstavnika srpskog biznisa pokušaće u dogovoru sa hrvatskim kolegama da napravi još jedan korak napred. Tako je pred put najavio predsednik PKS Marko Čadež.
„U Hrvatsku idu vlasnici najvećih sistema u Srbiji u okviru kojih posluje oko 120 kompanija, koje izvoze više od 800 miliona evra roba i zapošljavaju više od 40.000 ljudi u Srbiji“, najavio je Čadež. Među njima i vlasnici MK grupe, Moji brendovi, ComTrada, Alco Group, Industrije mesa Matijević, Nectara, Elixira, Metalca, Zlatiborca. Međutim, „tim Vučić“ slabiji je za jednog jakog srpskog biznismena – Miroslava Miškovića.
Teme za razgovor 30 najvećih srpskih i hrvatskih privrednika biće, kako je rekao, ekonomske barijere, zatvorenost, veliki PDV, izdavanje građevinskih dozvola, birokratija i administracija.
Prema podacima PKS, Srbija je 2017. u Hrvatsku najviše izvozila katode od rafinisanog bakra, ploče i trupce od legura aluminijuma, motorni benzin, jestivo ulje od suncokreta, a najviše je uvozila nerazvrstanu robu i robe na skladištenju, cement portland, laka ulja, delove za sedišta, soju u zrnu. Analiza Komore pokazala je i da šanse za povećanje srpskog izvoza (o čemu bi trebalo da se priča) postoje i u tekstilnoj industriji, industriji plastike, nameštaja, mašinskoj, industriji papira i proizvodnji mlečnih proizvoda.
Osim što Hrvatska ima gotovo duplo veći BDP a Hrvati duplo veću prosečnu platu, ono u čemu nas komšije „šiju“ jeste i njihov najjači adut – turizam koji u obe države beleži uzlet. I dok je Srbiju prošle godine posetilo tri miliona turista, a prihod od ove grane dostigao 1,2 milijarde evra, u Hrvatsku je došlo 15 miliona gostiju koji su ostavili 10 milijardi evra.
S druge strane, kada se radi o direktnim stranim investicijama Srbija (SDI), prema anketi među austrijskim privrednicima, „ide uzlaznom putanjom, a Hrvatska silaznom“. Najrelevantniji izvor o kretanju stranih direktnih investicija je svakako Svetski izveštaj o investicijama koji objavljuje UNCTAD i prema njemu je u Srbiju 2016. ušlo nešto preko dve milijarde dolara ili 1,8 milijardi evra.
To je više od polovine ukupnih SDI koje su ušle u region Jugoistočne Evrope. Strane investicije u Hrvatskoj, iako pre dve godine povećane za 6,5 puta u odnosu na godinu ranije, ipak su znatno zaostajale za Srbijom sa 1,3 milijarde dolara neto SDI. Zaostatak Hrvatske je, prema ovoj analizi, još veći kada se radi o grinfild ulaganjima koja su u slučaju Srbije 2016. iznosila preko dve milijarde dolara, dok je u Hrvatskoj zabeleženo svega 387 miliona dolara ovakvih investicija.
Srbija | Hrvatska | |
BDP | 37,7 mlrd dolara | 51,5 milijardi dolara |
Javni dug | 64,9 odsto BDP-a | 81,9 odsto BDP-a |
Prosečna plata | 400 evra | 805 evra
|
Najveći izvoznici
Najveći hrvatski izvoznici poslednjih godina su kompanije Ina, Pliva, Boxmark leder, Petrokemija i Valamar riviera, Kroacija erlajns, a u Srbiji Fijat, Železara, Tigar tajers, NIS, Tetra pak, a među prvih deset izvoznika su još i RTB Bor, Leoni, Petrohemija, Hemofarm.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.