U začaranom krugu kredita i nenaplaćenih lekova

Ali, u ovom slučaju nije izostao samo plan reorganizacije već, očigledno, nije bilo ni dobre volje aktera uključenih u poslovanje Jugoremedije da tu, nekada uspešnu firmu, izvuku iz ogromnih dugova bankama i drugim poveriocima. I sada se svi pitaju kako se stiglo do stečaja? Čini se da su put stečaju „utrli“ isporučeni a nenaplaćeni lekova, zatim bankarski krediti, ali i loš imidž firme nakon neuspele privatizacije.

Kada je u decembra 2012. otvoren stečaj, vrednost imovine Jugoremedije stečajni upravnik procenio je na 22 miliona evra, uz ogradu da nije u obzir uzeta vrednost licenci za lekove. Pred stečajnim većem, gde su se ispitivali razlozi za uvođenje stečaja, navedeno je da dugovi premašuju vrednost fabrike što su radnici i mali akcionari osporavali. A koliko je trajalo papirološko, i svakojako, nadmudrivanje samo pred Privrednim sudom najbolje ilustruje podatak da je u stečajnom predmetu evidentirano 700 podnesaka, zaključaka, rešenja, dopisa i izveštaja. Kamen spoticanja za sve bila je vrednost fabrike, kako za akcionare koji su se za procenu obratili Zavodu za veštačenje Beograd, tako i za poverioca – Hipo banku. Urađena su još tri veštačenja, a procene su se kretale od 11 miliona evra, preko 68 miliona evra, pa do 17 miliona evra, koliko je KPMG procenio fabriku, što je sud prihvatio zahtevajući od poverioca i podnosioca plana reorganizacije (Heta ril estejt iz Beograda) da tome prilagodi plan. Ali ni posle nekoliko odlaganja stečajni poverilac, i ujedno podnosilac plana reorganizacije, nije u zakonom odobrenom roku dostavio dopunjeni plan reorganizacije, pa je bankrot bio neminovan.

– Najveći problem bila je procena vrednosti fabrike i u tome treba tražiti objašnjenje za tako dug stečajni postupak pred sudom. Poražavajuća je činjenica da je radnička klasa izgubila još jednu bitku bitku jer nije uspela da se odupre svim nedaćama, poput nesolidarnosti, korupcije, eksploatacije i dominacije, koje kapitalizam donosi. Radnici su tako, po ko zna koji put, postali ono što kapitalistima jedino i treba, a to je jeftina radna snaga. Bez svojih akcija ostalo je oko 4.000 akcionara, a 400 radnika i bez stalnog posla – ističe Branislav Markuš, bivši zaposleni i član Odbora poverilaca Jugoremedije.

Na vest o bankrotu akcionari i bivši radnici su reagovali razočarano. Za razliku od predstavnika fabričkog menadžmenta iz perioda devedesetih, od kojih niko nije bio spreman da komentariše događaje u vezi sa Jugoremedijom, Zrenjaninci su ogorčeni što se još jedna fabrika našla na spisku propalih. U Zrenjaninskom socijalnom forumu kažu da je bankrotom Jugoremedije okončana decenija radničkog otpora državnoj samovolji.

Problemi sa ovom zrenjaninskom fabrikom počeli su u oktobru 2002. kada je fabriku privatizovala makedonska firma Jaka 80, čiji je vlasnik Jovica Stefanović Nini. Nakon višemesečnog štrajka dela zaposlenih i četiri godine borbe pred sudovima (čak je i Savet za borbu protiv korupcije prosledio Evropskoj uniji Izveštaj o „nakaradnoj“ privatizaciji), država je raskinula kupoprodajni ugovor, konstatujući da vlasnik nije ispunio ugovorene obaveze. Fabrikom su naredne četiri godine rukovodili radnici na čelu sa Zdravkom Deurićem, koji je kasnije sa još nekoliko saradnika, sudski procesuiran zbog sumnje da su prilikom osnivanja privrednog društva Penfarm oštetili Jugoremediju. Ove četiri godine obeležiće investiranje u obnovu proizvodnih pogona, zaduživanje kod banaka i pokušaji da se fabrika tenderski proda. Nijedan od pokušaja nije uspeo, jer nije bilo zainteresovanih. Fabrika je nastavila da se zadužuje, a poslednji veliki kredit kod Hipo banke nagovestio je neslavni kraj ove agonije. U međuvremenu je proizvodne pogone zakupio novosadski Union medik, firma koja je bila zainteresovana da nastavi da tu posluje i koja je četiri godine redovno, sve do 1. novembra, plaćala zakup fabrike.

Šta dalje

Žalbeni rok na odluku Privrednog suda o bankrotu Jugoremedije je osam dana. Da bi se pristupilo naplati potraživanja potrebno je uraditi procenu i veštačenje, nakon čega se pristupa naplati potraživanja poverilaca, kroz prodaju imovine. Nije, međutim, svejedno kako će prodaja biti obavljena – da li kao prodaja privrednog subjekta, ili kao prodaja građevinskog objekta i zemljišta. Najveći poverilac je već tako nešto pokušao ovog proleća ali nije bilo zainteresovanih. Sada se u javnosti spekuliše podacima o nekoliko farmaceutskih kuća zainteresovanih za kupovinu pogona Jugoremedije, među kojima je i švajcarski Medikosvis.