Foto: Branko VuckovicRadnicima fabrike Zastava oružje danas je, nakon višednevnog zakašnjenja, isplaćen preostali deo aprilske zarade, čime su im plate za prošli mesec podeljene u celosti.
Oružarski Sindikat se, krajem prošle sedmice, zbog kašnjanja aprilskih zarada. bio obratio javnosti i nadležnima u Vladi Srbije, zahtevajući da reaguju na, kako tvrde, sve nezavidniju proizvodno – poslovnu situaciju u toj fabrici i konačno preduzmu odgovarajuće mere.
Ovo tom pre što, aprilsko kašnjenje isplate mesečnih zarada u celosti, nije i prvo u ovoj godini. Naprotiv, kragujevačkim oružarima plate su, po prvi put u minulih pola decenije, po nekoliko dana kasnile i u januaru i februaru ove godine, što znači da neredovna isplata zarada nije ekskluzivno uzrokovana epidemijom COVID 19, kako je obrazložen zastoj u podeli aprilske plate.
Istovremeno, radnicima Zastave oružje doprinosi za penzijsko – invalidsko osiguranje, tvrde naši izvori u toj fabrici, nisu uplaćeni u poslednjih šest meseci. S druge strane, kontinuitet proizvodnog procesa ugrožen je nedostatkom repromaterijala, čelika, pre svega, ali i drugih materijala i delova, kao i opreme. Valjevski Krušik i Zastava oružje i dalje su najveći dužnici čačanskoj Fabrici reznog alata (FRA), zbog čega su zaposlenima u tom preduzeću svojevremeno zarade kasnile mesecima. Istovremeno, sve glasnije se govori i o kadrovskom urušavanju kragujevačke fabrike.
U poslednjem obraćanju nadležnima, oružarski Sindikat iznova podseća da već godinama Vladi Srbije i Ministarstvu odbrane ukazuje na pogubne posledice upravljanja fabrikom “od strane Nadzornog odbora koji postavlja Vlada Republike Srbije”, i da je samo od 2017. godine napravljen gubitak u poslovanju od “više desetina miliona dolara, dok se istovremeno obaveze fabrike stalno uvećavaju.”
– Nedomaćinsko upravljanje, stalno mešanje predsednika Nadzornog odbora (pukovnika Ivice Marjanovića – prim. Z.R.) u poslove rukovođenja pod obrazloženjem vršenja nadzora, do sada nezabeležen način kadrovanja, prebacivanje radnika iz proizvodnje, olako puštanje najkvalitetnijeg inženjerskog kadra, promašene investicije iz kredita odobrenog od države, uz stalne pritiske i napade na Sindikat i njegovog predsednika, samo su deo uzroka zbog čega se fabrika nalazi u jednoj od najtežih situacija do sada, tvrde u sindikalnoj organizaciji jedine domaće farike pešadijskog naoružanja, te lovačko-sportskog i oružja za ličnu odbranu.
Na primedbe Sindikata, iz Ministarstva odbrane su, tvrde sindikalci, stizali odgovori da su navodi sindikalne organizacije “neutemeljeni”, da je situacija pod kontrolom i da „Sindikat ne treba da se meša u poslovanje“.
U takvim okolnostima, konstatuju u rukovodstvu oružarskog Sindikata, kada nadležni neće da uvaže egzaktne činjenice o načinu poslovanja koji fabriku gura u dubiozu, država kao većinski vlasnik “mora da prihvati i odgovornost za stanje u fabrici.”
– Odlaganje rešavanja problema može imati velike posledice, imajući u vidu i značaj koji fabrika ima kao isključivo izvozno orijentisano preduzeće, poručuje Sindikat Zastave oružja, uz napomenu da je i u izvoznim poslovima Zastavinim oružarima “potrebna podrška države”, kako bi se sačuvala tradicionalna inostrana tržišta kragujevačke fabrike oružja, čiji su proizvodi “među najprepoznatljivijim srpskim brendovima na svetu.”
Naš list je, inače, u više navrata u poslednjih godini i kusur dana upozoravao da je u grupaciji Odrambena industrija Srbija, Zastava oružje, uz valjevski Krušik, najverovatnije u najnezavidnijoj poslovno – finasijskoj situaciji, čiji poreski i ostali dugovi su premašili 17 milijardi dinara, a gubici dostili već rečenih “više desetina miliona dolara”.
Država, koja je većinski vlasnik svih domaćih vojnih fabrika,ništa nije preduzela niti preduzima da pomogne svom najstarijem industrijskom preduzeću i najznačajijoj vojnoj fabrici da prevaziđe proizvodno – poslovnu agoniju. Naprotiv, Zastava oružje je, koliko je javnosti poznato, jedina domaća vojna fabrika u kojoj država, uprkos odgovarajućoj odluci Vlade Srbije, još nije započela konverziju poreskih dugova (nastalih delom i kao posledica oporavka vojnih fabrika od posledica NATO bombardovanja i gubitka tržišta, usled izolacije zemlje i afera privatnih trgovaca oružjem, Slobodana Tešića, na primer) u državni ulog u kapitalu preduzeća.
Ima indicija da i Zastava u poslednje vreme oružje prodaje bez naplate avansa, što je neuobičajena praksa u oružarskom biznosu, i primenjuje se jedino ako kupac ima ozbiljne bankarske garancije. Zastava je svojevremeno oružje, bez naplate avansa, ali uz bankarske garancije, prodavala pojedinom partnerima u SAD-u.
Monopol privilegovanih trgovaca
Pojedini poznavaoci oružarskog biznisa tvrde da je domaća vojna industrija, posebno proizvođači oružja i municije, u sve nezavidnijoj situaciji, jer je tržište, pre svega ono na Bliskom istoku, stalo još početkom prošle godine. Trgovci oružjem, koji nisu tako bliski državnom i vrhu Srpske napredne stranke, tvrde, pak, da je nedostatak tržišta izgleda problem samo za srpsku vojnu industriju, pošto je, ističu, bugarski Arsenal, na primer, unapred rasprodao svu proizvodnju oružja i municije za celu ovu godinu.
– Veliki problem naše vojne industrije je i monopol koji je nad plasmanom njenih proizvoda uspostavila grupa privilegovanih trgovaca oružjem, bliskih državnom vrhu, koji su valjevski Krušik doveli u više nego nezavidnu situaciju, kažu naši sagovornici.
Ćutanje direktora Petkovića
Naš list je u više navrata pokušavao da čuje šta o situaciji u Zastavi oružju ima da kaže njen generalni direktor Mladen Petković. Svi naši pozivi i poruke direktoru Petkoviću, od kraja 2018., kada je došao na čelo kragujevačke fabrike, do ovih dana, ostajali su bez ikakvog odgovora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
