Dok u Evropi i u susednim zemljama kao što je Rumunija, zbog loših iskustava sa gradnjom malih hidroelektrana planiraju da ukinu podsticajne tarife za tako proizvedenu struju i time spreče „navalu“ investitora na male reke, u Srbiji je i dalje aktuelan plan o gradnji preko 800 MHE, čak i u zaštićenim područjima i to po katastru iz 1987.
Biznismeni svih fela grade širom Srbije ova postrojenja i bez dozvola, jer im izgleda niko ništa ne može, iako bi po novom zakonu mogli i da robijaju zbog toga. Slatka je tu para, a nikakav rizik kažu protivnici MHE, pogotovo onih derivacionih, kojim se voda iz planinskih reka i potoka praktično zarobljava u kilometarskim cevima.
Naime, u ovom poslu osim dobre veze, uticaja, pravovremenih informacija i verovatno značajnog mita nije potrebno mnogo – banke odobravaju sredstva, sagrađeno postrojenje je zalog, a „gazda“ posle sedam godina ubire čist profit prodajom struje po veoma povlašćenoj ceni državi, za koju svi građani plaćaju kroz račune za električnu energiju. Međutim, izgleda da će posle pravog narodnog bunta na nekoliko područja, novotarifni bogataši morati najviše energije i para da troše na informacije gde višen nema ljudi spremnih za pobunu ili kako to da spreče, jer je nakon velikog „staroplaninskog ustanka“ i više manjih frontova za odbranu reka, Srbiji spočitano u Briselu da mora da zaustavi sve antiekološke aktivnosti zarad malog sveukupnog dobitka u energetskom doprinosu zemlji.
Najgore od svega je ipak to što su moćnici preko tašna-mašna firmi i za celu priču nebitnih izvođača, ipak uspeli da unište značajno prirodno bogatstvo, da su u opasnosti zaštićene i retke vrste, i da ne prezaju čak ni od devastiranja privatnog vlasništva meštana u priobalju reka, tako da su sve češći fizički sukobi sa privatnim obezbeđenjima investitora. Država, osim Ministarstva za zaštitu životne sredine uglavnom ćuti, a neusaglašeni zakoni I procedure obijaju se o glavu ugroženih meštana, aktivista i zaštitara, ali i investitora. Policija, tvrde aktivisti, ne radi svoj posao čak ni kada je reč o zaštiti privatne svojine, a već su se pojavili brojni mešetari da podmićivanjem unose razdor kod onih koji brane svoje reke i budućnost.
Mnogo nisu pomogli ni apeli eminentnih stručnjaka, pa je tako otvoreno pismo
dekana Šumarskog fakulteta Ratka Ristića, Biološkog fakulteta Željka Tomanovića, Geografskog fakulteta Dejan Filipovića i Rudarsko-geološkog fakulteta Dušana Polomčića, kao i direktora Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Pavla Pavlovića, ostalo bez pravog odgovora nadležnih u državi, čitaj svih onih na vrhu koji svim ovima koordiniraju i profit očekuju. Profesori su izneli javno svoj stav u vezi sa korišćenjem prostora na području Parka prirode „Stara planina“ sa jedinstvenim ekosistemima i biološkom raznovrsnošću sa planiranom gradnjom 58 MHE.
Ipak, jedan od najprozivanijih, ministar energetike Aleksandar Antić je u septembru obećao da neće biti dozvoljena gradnja mini hidroelektrana, ako izazivaju loš uticaj na životnu sredinu, ali je dodao da „svaki projekat treba pojedinačno analizirati, a ne generalizovati stvari“. Šta to znači u praksi možete pročitati u tekstovima dopisnika Danasa na ovim stranama. Nije teško shvatiti – ipak i u ovom poslu postoji više kadija koji mere pravdu kako im odgovara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.