Ubrzan rast privrede, ali suša negativno uticala na rast BDP-a: Šta kaže izveštaj Svetske banke o srpskoj ekonomiji?

Snažan rast BDP-a u prvom i drugom tromesečju od 4,6, odnosno četiri odsto, posledica je oporavka potrošnje privatnog sektora i investicija.

Za ovu godinu prethodno je bio projektovan rast od 3,5 odsto, ali je ta projekcija povećana zahvaljujući neočekivano dobrim rezultatima sektora građevinarstva i usluga u prvoj polovini godine.

I prerađivačka industrija pokazala se otpornom na eksterna kretanja, njena proizvodnja bila je 3,6 odsto veća u prvih sedam meseci u odnosu na isti period prošle godine, zahvaljujući dobrim performansama sektora hrane, duvana i metala, kao i elektronske i automobilske industrije.

Dakle, očekuje se da će ekonomija Srbije ostvariti rast po stopi od oko četiri odsto na srednji rok, i to prvenstveno zahvaljujući potrošnji, ali delom i investicijama.

U tom smislu se javljaju kako pozitivni tako i negativni rizici, naglasili su iz Svetske banke.

Negativni rizici, prema njihovim navodima, odnose se na uticaj klimatskih promena na poljoprivredu i infrastrukturu. Dok sa pozitivne strane, izvoz bi mogao da ostvari povoljniji uticaj na rast, naročito u vezi sa nedavnim ulaganjima privatnog sektora u automobilsku industriju.

Ipak, za sada neto izvoz je ostvario negativan doprinos rastu usled neočekivano niskog povećanja izvoza zbog slabije eksterne tražnje, dok je uvoz ostao na visokom nivou.

Takođe, ukazano je i na problem suše, koja je ovog leta pogodila Srbiju i značajno se negativno odrazila na poljoprivredu. To, prema izveštaju Svetske banke, može dovesti do snižavanja projektovanog BDP-a za ovu godinu.

„Kako bi se smanjila izrazita varijabilnost rezultata u poljoprivredi i sa njom povezanoj prehrambenoj industriji, Srbija mora da usvoji javne politike i investicione mere za ublažavanje negativnog uticaja sve ozbiljnijih klimatskih šokova i podstakne učešće privatnog sektora u sprovođenju tih mera“, savetuju iz Svetske banke.

Direktor kancelarije Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović pojasnio je da je rast BDP-a u poslednjih nekoliko kvartala bio pokrenut investicijama i potrošnjom.

Rast je, prema njegovim rečima, na početku godine bio snažan, ali bio bi i veći da nije bilo loše poljoprivredne sezone.

Međutim, prema njegovim rečima, očekuje se njen oporavak 2025. godine.

„Ove godine se očekuje značajan pad proizvodnje u poljoprivredi, da bude značajno ispod višegodišnjeg proseka. Kada se prave projekcije uzima se višegodišnji prosek, pa ako je prošle godine bila niska, sledeće godine se očekuje rast, to je takva obračunska kategorija“, pojasnio je Šestović.

To se, kako je rekao, odnosi i na narednu godinu.

„Ako je ova godina veoma loša, ako sledeća godina bude bar prosečna, tu će doći do značajnog rasta“, naglasio je on.

Ove godne je, prema njegovim rečima, poljoprivreda podabacila u skoro svim segmentima.

„Došlo je do značajnog pada proizvodnje pšenice, što je naša druga najbitnija kultura. Relativno manji, ali takođe pad beleži i proizvodnja kukuruza, što je naša najveća kultura. I imamo problem sa voćarstvom, ali tu podaci još nisu kompletni“, naveo je Šestović.

Ako se bar neki od tih sektora vrati na svoj prosek, kako je dodao, oni očekuju rast sledeće godine.

Međutim, tu se javlja drugi problem, jer izvoz prehrambene industrije i poljoprivrede u 2025. godini se odnosi na ono šta smo proizveli ove godine.

„Zbog toga će izvoz i sledeće godine da bude na relativno niskom nivou“, procenio je Šestović.

On dodaje i da ono što se desi u poljoprivredi ima uticaj na brojne druge sektore.

Šestović je ukazao da su i uvozne cene hrane visoke, jer su i zemlje kao što su Mađarska, Rumunija imale slične probleme kao i mi, a od kojih mi dosta uvozimo.

On se osvrnuo i na pomenuti uticaj autoindustrije na rast izvoza.

Jedna od pozitivnijih stvari, kako je napomenuo, jeste to što je povećan broj modela koji će se proizvoditi.

Međutim, Šestović je naglasio da su svesni da je taj sektor podložan promenana i da i oni ovih dana čitaju u vestima šta će biti sa Stelantisom.

Ali ako bi se u potpunosti pokrenula planirana proizvodnja u toj fabrici, ona bi, prema procenama, doprinela preko jedan odsto rastu BDP-a.

Podsetio je i da naš automobilski klaster sada ima mnogo više članova.

„Kada je Fijat počinjao sa radom u Srbiji, bilo je svega dvadesetak kompanija snabdevača i slično, a sada ih ima oko 100“, naglasio je Šestović.

Tržište rada, siromaštvo, inflacija…

Nastavak privrednog rasta, prema procenama Svetske banke, doprineće izlasku sve većeg broja građana Srbije iz siromaštva.

Međutim, kako su napomenuli, preostali siromašni građani sve više su koncentrisani u kategorijama penzionera, dugoročno nezaposlenih i onih koji su u potpunosti izvan radne snage. Shodno tome, ciljana socijalna pomoć ili drugi neposredni kanali postaće neophodni za nastavak smanjenja stope siromaštva.

Pokazatelji tržišta rada, prema ovom izveštaju, blago su se poboljšali tokom prve polovine ove godine.

Stopa nezaposlenosti dostigla je 8,2 odsto u drugom tromesečju, a stopa zaposlenosti nastavila je da raste dostigavši rekordno visoku vrednost od 51,4 odsto, premda je neformalna zaposlenost, kako su dodali, minimalno smanjena.

Zarade su porasle za nominalnih 14,7 odsto, odnosno realnih 9,2 odsto u prvoj polovini ove godine u poređenju sa istim periodom 2023.

Takođe, oni procenjuju da je stopa siromaštva smanjena sa 7,5 odsto u 2021. na 6,9 odsto u 2022. godini.

„Nivo siromaštva najverovatnije je ostao isti i u 2023, budući da je rast privatne potrošnje bio skroman, i to pod uticajem visoke stope inflacije i postepenog ukidanja državnih programa podrške koji su bili pokretači snažnog oporavka zabeleženog u 2021. nakon pandemije kovida“, pojasnili su iz Svetske banke.

Što se tiče inflacije, ona je nastavila postepeno da opada tokom prve polovine 2024, prvenstveno kao posledica značajnog usporavanja rasta cena hrane.

Međutim, indeks ukupne inflacije pomerio se neznatno naviše u julu, najverovatnije kao posledica suše. Narodna banka Srbije (NBS) zadržala je referentnu kamatnu stopu na nivou od 6,5 odsto od jula 2023. do juna 2024, kada ju je po prvi put snizila.

Prema očekivanjima, inflacija će postepeno opadati i ostati u okviru raspona koji cilja NBS.

Šestović je upozorio i da su cene hrane počele da se povećavaju i da je to usporilo slabljenje inflacije.

Pad inflacije u Srbiji, kako je ukazao, sporiji je od ostalih zemalja i dodao je da samo nekoliko zemalja Evrope trenutno ima veću inflaciju od nas.

On je naveo da će inflacija ipak ostati u projekcijama Narodne banke Srbije (NBS), ali verovatno bliže višim graničnim vrednostima.

U izveštaju se navodi i da su budžetski prihodi značajno premašili planirane iznose u prvoj polovini 2024, uz povećanje od nominalnih 14,1 odsto, prvenstveno zahvaljujući neočekivano visokoj stopi naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, poreza na dodatu vrednost (PDV) i akciza.

Tokom istog perioda, rashodi su povećani za nominalnih 15,2 odsto. Usled toga, konsolidovani fiskalni suficit bio je niži nego u istom periodu 2023, mada je ipak dostigao 0,4 odsto godišnjeg BDP-a.

Posle neprekidnog petnaestomesečnog pada, od februara 2023. do maja 2024, javni dug povećan je značajno u junu 2024. za 2,1 procentnih poena, na 52,6 odsto BDP-a.

Takođe, očekuje se da će tokom 2024. deficit tekućeg računa porasti na 4,1 odsto BDP-a.

Već tokom prve polovine godine ovaj deficit se više nego udvostručio u poređenju sa istim periodom 2023. Deficit trgovinskog bilansa i dalje raste, baš kao i deficit primarnog dohotka.

Istovremeno, neto transferi zabeležili su minimalan pad, iako i dalje ostvaruju značajan suficit.

Neto strane direktne investicije (SDI) nastavljaju da beleže značajne pozitivne rezultate, pri čemu njihov nivo u evrima ostaje uglavnom nepromenjen (dve milijarde evra u prvoj polovini godine).

Devizne rezerve porasle su na rekordnih 27,5 milijardi evra zaključno sa junom.

Ukupna masa kredita smanjena je za 1,2 odsto do juna 2024. Međutim, krediti odobreni privatnim preduzećima i domaćinstvima povećani su za 7,3 odnosno 4,8 odsto.

Bruto nenaplativi krediti smanjeni su na 2,9 odsto u junu 2024.

Trenutno se, prema njihovim navodima, predviđa viši nivo fiskalnog deficita nego ranije, pošto je država odlučila da faktički obustavi primenu fiskalnih pravila do 2029. u kontekstu obimne planirane javne potrošnje radi izgradnje infrastrukture.