Smanjenje učešća za kredit za kupovinu stanova za mlade, koje je proteklog vikenda najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, moglo bi da utiče na prodaju stanova koji se grade u Surčinu, odnosno na područuju oko Ekspoa, kažu sagovornici Danasa.
Još jedan od mogućih razloga zbog koga se država odlučila na ovaj potez jeste taj što su cene nekretnina, naročito u Beogradu, „nerealno visoke“ uprkos činjenici da prodaja stanova u srpskoj prestonici beleži pad i ima 10.000 praznih stanova, kažu naši sagovornici. Visoke cene, kako navode, drži investicioni lobi, pa bi preusmeravanje mladih u Surčin ugrozilo njihove „skupe stanove“ u ostalim delovima grada.
Tržišna praksa je da kada tražnja za nekom robom pada, pada i njena cena. Slučaj cena nekretnina u Beogradu prkosi tržišnoj praksi, pa cene iz meseca u mesec, kako se može videti iz izveštaja Republičkog geodetskog zavoda, beleže blagi rast.
Zbog „nerealno“ visokih cena mladi u Srbiji ne mogu sebi da priušte nekretninu u Beogradu, čak ni ukoliko se odluče da uzmu kredit. Kupci stana na kredit moraju da uplate učešće koje je najčešće 20 odsto. Recimo, za stan od 100.000 evra mladi treba da daju za učešće 20.000 evra, a oni taj novac najčešće nemaju, na šta je proteklog vikenda ukazao i predsednik Vučić.
Kako bi mladi lakše došli do nekretnine Vučić je najavio da država sa Narodnom bankom Srbije (NBS) priprema garantnu šemu koja će izgledati tako da učešće za mlade iznosi između tri i pet odsto, a da mesečna rata kredita ne prelazi 200 evra.
Iz Vučićevih reči može se protumačiti da bi bankama država bila garant, s obzirom na to da je izajvio da država razmatra kako da „subvencioniše kupovinu stanova“.
„Želimo mlade da sačuvamo u Srbiji, napravićemo program kakav nigde u Evropi ne postoji, kako da reše stambeno pitanje“, rekao je predsednik.
Sagovornici Danasa naveli su da je još jedan od razloga koji je „upalio alarm“ kod države da mora da reaguje na tržištu nekretnina taj što se ovo važno tržište za rast srpskog BDP-a umrtvilo smanjenjem prodaje.
Naseljavanje Surčina i udarac na građevinski monopol
Investicioni savetnik Nikola Seneši smatra da se ova mera države uvodi nakon što je deo struke počeo da govori da investicioni lobi koji gradi velike projekte veštački održava visoke cene.
„Prvi put smo podigli glas i skrenuli pažnju na probleme koji se pre svega odnose na to da su cene nekretnina izuzetno visoke iako postoji nekoliko hiljada neprodatih stanova“, rekao je Seneši za Danas.
Istakao je da su visoke cene glavni razlog zbog kojeg mladi u Srbiji ne mogu da kupe stan, i naveo da su dodatna dva razloga i to što stanovi imaju lošu strukturu i to da su banke vrlo skeptične prema ljudima koji nemaju previše radnog iskustva.
„Ovo je jedna pozitivna mera koja je donekle iznuđena time što su ljudi, koji realno posmatraju stanje na tržištu, počeli da iznose podatke koji govore da tržište ulazi u fazu tržišta kupca i da je neophodno da dođe do smanjenja cena i povećanja broja transakcija. Ova mera je jedan od oblika intervencija države na to da se tržište umrtvilo“, naveo je Seneši.
Prema njegovim rečima, ova mera je dobra i iz razloga što će uticati na popunjavanje stanova u Surčinu oko Ekspoa, a koje je, kako kaže, orijentisano ka mladima.
„Država je na vreme shvatila da ukoliko ne interveniše na tržištu, mladi neće imati mogućnost da kupe stan, a upravo njih država očekuje u Surčinu. U okolini Ekspoa gradi se naselje sa između 1.500 i 2.000 stanova, imaće vrtiće, škole, železničku stanicu, znači sve je namenjeno mladima“, naveo je Seneši.
U ovom slučaju, kako kaže, najvažnije je da mera bude ispraćena do kraja kako bi se razbio monopol u građevinskoj industriji.
„Država ispred sebe može da ima meru kakvu god hoće, ali sve je uzaludno ako ne uspe da izađe na kraj sa monopolima u građevinskoj industriji koji se teško razbijaju blagim merama. Mislim da i Ministarstvo finansija i NBS znaju da to urade kako treba, ali moraju da vode računa zato što je bankarski i građevinski lobi jak“, istakao je Seneši.
Navodi da ukoliko se mladi budi usmeravali ka Surčinu, da će u tom slučaju jako trpeti investitori koji već imaju izgrađene jako skupe stanove i ne mogu da budu dostupni mladima, a to su, kako kaže, stanovi u Mirijevu, Paliluli, Borči, Višnjičkoj banji.
„To su delovi grada gde postoji gomila neprodatih stanova i čak i sa tom merom teško da će tamo doći do značajnijeg povećanja prodaje“, rekao je Seneši.
Smatra da će ova mera trajati sve dok se tržište ne stabilizuje i dok cene nekretnina ne budu počele da padaju, ali i dok se ne prodaju stanovi koji budu bili izgrađeni u sklopu Ekspoa.
Seneši je izrazio nadu da ova pomoć države u vezi sa kupovinom stanova neće proći kao ona u Vojvode Stepe.
Podseća da je država pre sedam ili osam godina započela socijalni projekat, ili projekat stanovanja za srednju klasu, gde je trebalo ljudi masovno da kupuju jeftine stanove, a završio je kao ekskluzivni privatni projekat gde je cena sve samo ne prihvatljiva za mlade.
„Kako će ova mera pomoći ukoliko se većina stanova kupuje kešom?“
Profesor na Ekonomskom faklutetu u Kragujevcu Veroljub Dugalić kaže da je moguće da će neko da se odluči za kupovinu stana posle ove odluke, ali sumnja da će to dovesti do ekspanzije tražnje.
„Ne razumem kako bi to moglo da utiče na rast kupovina stanova, posebno imajući u vidu to da izuzetno mali broj ljudi kupuje stan na kredit u odnosu na one koji kupuju u kešu“, rekao je Dugalić.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u prvom polugodištu 2024. godine samo osam odsto svih nepokretnosti je plaćeno iz kreditnih sredstava, što je za jedan procentni poen više u poređenju sa prvim polugodištem 2023. godine.
Iz kredita se najčešće plaćaju stanovi. U prvom polugodištu 2024. godine 20 odsto stanova u Srbiji je plaćeno kreditnim sredstvima, što je za dva procentna poena više u poređenju sa prvim polugodištem 2023. godine.
Što znači da je 80 odsto kupljenih stanova u Srbiji u prvom polugodištu plaćeno kešom.
NBS: Radimo na programu, mera učešća od 10 odsto i dalje važi
NBS rekla je za Danas da u potpunosti podržava napore koje Predsednik i Vlada Srbije ulažu kako bi se kreirali povoljniji uslovi mladim ljudima za rešavanje stambenog pitanja.
„S tim u vezi, i u Narodnoj banci Srbije su u toku intenzivne aktivnosti koje podrazumevaju analizu i kvantifikaciju potencijalnih modaliteta programa podrške mladima, a na osnovu kojih će, u saradnji sa ostalim nadležnim državnim organima, biti definisane odgovarajuće kreditne šeme za stambene kredite“, rekli su iz NBS.
Oni su za Danas podsetili da je prvi put Narodna banka Srbije reagovala na ovom polju u junu 2020. godine snižavanjem učešća potrebnog za odobravanje stambenih kredita kupcima prvog stana, sa 20 odsto na 10 odsto.
„To zapravo znači da obavezno učešće i sada može biti smanjeno na 10 odsto zahtevanog iznosa kredita ovoj kategoriji građana“, naveli su iz NBS.
Međutim, dodaju, kako učešće u ovom iznosu i dalje može predstavljati nesavladivu prepreku za pojedine mlade građane koji nameravaju da svoje stambeno pitanje reše putem stambenog kredita, Narodna banka Srbije dodaje da podržava inicijativu Predsednika i pažljivo odmerava način na koji je opravdano omogućiti dodatnu relaksaciju uslova za stambeno kreditiranje.
Ukazuju i da očekuju da će početak primene novog zakona kojim se trajno i sistemski ograničavaju kamatne stope na stambene i ostale kredite stanovništvu, kao i dodatni podsticaji koji će biti kreirani u narednom periodu u saradnji Narodne banke Srbije i Vlade Srbije, doprineti daljem rastu stambenih kredita, a time i ekonomske aktivnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.