"Subvencija" učešća za stambene kredite: Vučić izvukao iz rukava stari Dinkićev plan 1foto FoNet/TV FoNet

Kao odgovor na bunu studenata zbog pogibije 15 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izvukao je iz rukava staru, mada odavno nekorišćenu kartu – jeftini stanovi.

U skladu sa potrebama, on je izbacio neodoljivu ponudu za mlade. Naime, država će prema ovoj, treba reći potpuno nejasnoj ponudi predsednika, subvencionisati učešće u stambenom kreditu građanima. U sredu uveče on je obećao da će participacija mladog građanina, budućeg stanoposednika za stan od 75.000 evra umesto 15.000 iznositi svega 2.250 evra.

Već koliko sutradan, zbog poruka mladih preko mreža, predsednik je odlučio da „zasladi“ ponudu i spusti participaciju budućeg dužnika na svega 1.000 evra.

Dakle, ono što morate da date je 1.000 evra, sa svim troškovima obrade, to ne može da pređe 1.400 evra, to je sve i stan je vaš“, je, za sada, poslednja ponuda predsednika.

Ovo je računica na primeru stana od 48 kvadrata koji bi koštao 75.000 evra, pošto je prosečna cena kvadrata u Srbiji 1.550 evra.

Iako se smanjilo učešće, rate kredita prema ovom planu ostale bi iste.

U prvoj godini rata ovog stambenog kredita iznosila bi 121 evro, uz subvenciju države od 91 evra. Od druge do kraja šeste godine rata bi bila 200 evra za klijenta, uz subvenciju države od 91 evro, dok bi subvencije presušile od sedme godine i kupac stana bi od sedme do 40. godine otplaćivao ratu od 333 evra.

Iz ovog primera mnogo šta nije jasno, a i sam predsednik je tog mišljenja: „Mnogo toga još ljudima nije sasvim jasno, sve procedure mi moramo tek da završimo“.

Ali za početak, stanove po ceni od 1.550 evra za kvadrat, posebno manji, koji su po pravilu po kvadratu skuplji od velikih stanova, nije lako naći. U Beogradu skoro pa nemoguće, u Novom Sadu možda i ima neke šanse. Prema izveštaju RGZ o stanju na tržištu nepokretnosti za prvo polugodište, prosečna cena kvadrata novogradnje u Beogradu je iznosila 2.453 evra, a u Novom Sadu 1.970 evra. Tek je prosečna cena kvadrata u Nišu na nivou iz ovog primera, 1.490 evra.

subvencija
Foto: Pixabay/Schluesseldienst

Druga zanimljivost je rok otplate kredita koju je predsednik računao, 40 godina. Banke u Srbiji po pravilu odobravaju kredite sa maksimalnim rokom od 30 godina. Eventualno duži rok dolazi u obzir za mlade. Pošto banke traže da poslednja rata bude pre 65. rođendana, to znači da bi zahtev za kredit trebalo podneti do 25. godine. Muka je što je, prema poslednjoj Anketi o radnoj snazi, stopa zaposlenosti u grupi od 15 do 24 godina svega 26 odsto, odnosno zaposleno ih je bilo oko 174.500.

Još veća je muka to što i od onih koji su zaposleni, uglavnom su u tom dobu tek početnici sa kratkim radnim stažom i kratkom kreditnom istorijom što banke ocenjuju prilikom odluke da odobre kredit.

Takođe, nije baš najjasnija ni računica o otplati kredita. Prema onome što je Vučić izjavio klijenti bi platili u prvoj godini oko 1.464 evra (12 rata po 121 evro), zatim u narednih pet godina oko 12.000 evra (60 rata po 200 evra) i onda narednih 34 godine više od 135.000 evra (408 rata po 333 evra). Ukupno bi za stan od 75.000 evra, odnosno kredit od 60.000 evra s obzirom na učešće, klijenti otplatili ovaj subvencionisani stan sa blizu 150.000 evra u narednih 40 godina.

S druge strane, prema računu koji daje finansijski kalkulator Narodne banke Srbije, za isti kredit, na 480 meseci (40 godina) po kamatnoj stopi od pet odsto, koliko iznosi trenutno ograničenje NBS, mesečna rata bi u ovom periodu iznosila 285 evra. Ukupno bi klijent platio 136.762 evra. Za oko 14.000 evra manje nego u subvencionisanoj varijanti predsednika Vučića, što zapravo znači da bi vratio i ono učešće koje je navodno država uplatila za njega.

Što nas vraća u 2006. i 2009. godinu i plan tadašnjeg potpredsednika Vlade Mlađana Dinkića kada je lansirao ideju da država finansira učešće za kupce prvog stana, a onda to učešće klijenti otplaćuju poslednjih pet godina uz kamatnu stopu od 0,1 odsto.

Sličan program je recikliran i 2017. godine kada je Vučić obećavao jeftine stanove.

Ipak, treba reći i da učešće jeste jedna od najvećih prepreka za podizanje stambenih kredita, posebno za mlade koji nemaju baš puno imovine na svoje ime.

Kaća Lazarević, agent za nekretnine ističe da je ideja „lepa i da učešće mnogo znači“.

„Međutim, dok se ne smanje kamatne stope neće mnogo uticati na mlade da uđu u stambeni kredit. Učešće je možda 1.000 evra, ali ostalih 99.000 evra će vraćati 30 godina sa kamatom od pet odsto. Osim toga, treba pogledati ko može da dobije stambeni kredit. Mladi preduzetnici, kojih, hvala Bogu, sve više ima, jako teško od banaka dobijaju stambene kredite i moraju mnogo uslova da ispune“, napominje Lazarević dodajući da je ovo više „dobra reklama“.

Prema njenim rečima, mnogo bi bilo bolje da su cene stanova niže pa da mladi mogu sami da plate učešće i kupe stan.

„Za to mora da se poveća gradnja, mora da se završi legalizacija što bi na tržište izvelo stotne hiljada stanova i na kraju da se reše predmeti u katastru, njih oko 400.000. Kada bi se oni rešili i te nekretnine izašle na tržište, pale bi cene“, ocenila je Lazarević.

Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu i nekadašnji gensek Udruženja banaka ističe prvo da tih stanova od 1.500 evra po kvadratu nema po velikim gradovima, a postavlja i pitanje odakle pare za te subvencije.

„To je još jedan marketinški potez. To što su mladi ustali je rizik za režim. Ne mogu ih potkupiti, ne mogu ih uceniti“, napominje Dugalić dodajući da i ako dođe do primene ovog programa, neće uticati na tržište nekretnina, jer je to „kap u moru“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari