foto EPA-EFE/LYNN BO BONe postoji nijedan dan da, u Novom Pazaru, po nekoliko ulica ili delova grada nema vodu za piće.
To se događa najavljeno i nenajavljeno „zbog neodložnih i neplaniranih radova“, kada česme ostaju suve od jednog do osam sati dnevno.
U višim delovima grada problem je veći.
Problem je posebno bio izražen u dva ovogodišnja najtoplija meseca, u julu i avgustu. U JKP „Vodovod i kanalizacija“ objašnjavaju da su rekonstrukcija vodovodne mreže i povećana potrošnja razlozi za česte prekide u vodosnabdevanju.
To preduzeće rekonstrukciju kompletne mreže počelo je od centralnih gradskih ulica, pa kad ceo posao bude završen „neće biti problema najmanje 20 godina“.
– Rekonstrukcija obuhvata zamenu starih novim vodovodnim cevima većeg obima, zatim, menjanje svih priključaka, ventila i svega što se nalazi na toj liniji. Renoviramo kompletnu mrežu, a u toku radova često dolazi do kidanja cevi i to nam mnogo usporava radove – nedavno je objašnjavao novinarima direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ Gradimir Nedeljković.
Naglasio je da je dodatni problem „nedostatak katastra podzemnih voda, je nepoznato „gde se nalaze instalacije, gde priključci, a gde je mreža. Izvodimo radove za novu mrežu, a bukvalno ne znamo gde se nalazi stara, samo pretpostavljamo, zbog čega dolazi do oscilacija una trasi”.
Uverava da se “kvalitet vode ne dovodi u pitanje, bez obzira na učestala isključenja” i da trajanje isključenja “koja su svakodnevna, a nisu plansa ali su očekivana”, zavisi od veličine kvara ili radova na rekonstrukciji.
Od dotrajalosti vodovodne mreže i gubicima vode, nekada i preko 50 odsto od ukupne količine, priča se decenijama. Taj problema se rešavao i rešava sredstvima Vlade Srbije i inostranih donataro.
Pre više od deceniju u rešavanje vodosnabdevanja uključila se i Vlada Luksemburga, koja je sa više od 1, 28 miliona evra, finansirala izgradnju vodozahvata, novih filterskih i rekonstrukciju starih filterskih postrojenja. Kada su svi poslovi završeni gradske vlasti su saopštile da je “problema vodosnabdevanja Novog Pazara rešen za narednih pedeset godina”.
Niko tada nije ni pretpostavljao da će doći do ekspanzije izgradnje višespratnih stambeno-poslovnih objekata. Po principu stari-za novo nestaju delovi grada. Na lokacijama gde je nekada živelo desetak domaćinstava sada ih ima od pet do deset puta više, a komunalna infrastruktura ostaje u istom obimu.
Broj novoizgrađenih višespratnica je u domenu procena, jer tačan broj ne može da se dobije ni u gradskim nadležnim službama. Sigurno je da ih ima više od dve stotine. Primera radi, samo za poslednjih deset godina, nove višespratnice su promenile izgled centra grada, gde je na oko dva kvadratna kilometra podignuto je više od 60 stambeno-poslovnih zgrada.
Intezivna izgradnja višespratnica u Novom Pazaru počela je 2017.godine u svim delovima grada i od tada svaka naredna godina je “rekordnija” u odnosu na prethodnu i svaka je “građevinski i investiciono istorijska”.
U gradskom Odeljenju za urbanizam kažu da su za osam ovogodišnjih meseci izdali 14 , a za celu prošlu 25 građevinskih dozvola, ali da je “ova godina 30-40% investiciono i po kvadraturi veća od prošle godine”. Samo ostaje neproširena mreža komunalne infrastrukture.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
