Udruženja poljoprivrednika koja nisu bila pozvana na pregovore najavljuju protest 1. novembra

Oni su nezadovoljni odlukom Ministarstva poljoprivrede koje je juče sa šest udruženja potpisalo novi sporazum kojim će se smanjiti subvencije za sertifikovano seme sa 17.000 dinara po hektaru na 10.000 dinara za ovu godinu.

Udruženja koja su najavila protest su Udruženje poljoprivrednika Stig, Brestovački ratari, Složni pidikanci, Udruženje proizvođača mleka Šumdije i Pomoravlja, Udruženje Severni Banat i Kikinda.

Oni su u julu ove godine, takođe potpisali sporazum sa Ministarstvom poljoprivrede, ali o isplati 17.000 dinara za sertifikovano seme koliko je i bilo obećano razgovorom poljoprivrednika nakon protesta 2023. godine u maju i oktobru sa tadašnjom premijerkom Anom Brnabić.

U sporazumu je predviđeno i ubacivanje parcela sa nerešenim vlasništvom u e- agrar, a koje se obrađuju kako bi poljoprivrednici mogli da dobiju subvenciju, zatim uređenje berze i učešće poljoprivrednika u izradi strategije razvoja poljoprivrede za naredh deset godina.

Predsednik udruženjan „Stig“ Nedeljko Savić rekao je danas za Betu da predstavnici tih druženja nisu juče ni pozvani na razgovor u Ministarstvu poljorivrede, povodom nove ponude i da ne razume odluku Ministarstva da potpiše novi, izmenjeni sporazum sa drugom grupom udruženja.

„Neprihvatljivo je da Ministarstvo potpiše novi sporazum nakon što je prvi potpisalo sa nama“, rekao je Savić.

Dodao je da će protesti poljoprivrednika tih udruženja koja nisu pozvana na razgovor biti u mestima gde graviraju ti poljoprivrednici, da će blokada saobraćaja trajati jedan sat i ako Ministarstvo ne preduzme ništa kako bi realizalo sporazum koji je potpisalo sa tom grupom udruženja da će se protesti nastaviti.

Udruženja poljoprivrednika Subotice, Savez udruženja poljoprivrednika Banata, Udruženje poljoprivrednika Aradac, Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, Udruženja građana „Dolovački paori“ i Udruženje Banatska crnica potpisali su juče sporazum sa Ministarstvom poljoprivrede o isplati 10.000 dinara za sertifikovano seme (umesto 17.000 dinara koliko je ranije dogovoreno), ali svima koji su ostvarili pravo na osnovni podsticaj od 18.000 dinara.

Poljoprivrednici tih udruženja su pregovore započeli nakon protesta pre mesec dana, sa zahtevom da im se isplate subvencije, dogovorene prošle godine, sa tadašnjom premijerkom Anom Brnabić.

Tada su tražili ukidanje akcize na dizel, a država je umesto toga samo smanjila taj porez za 50 dinara po litru, što su prihvatili, ali nisu odustali od zahteva da se potpuno ukine u 2025. godini.

Takođe tada je dogovoreno da se uredi robna berza i omogući izdavanje robnih zapisa, formirana je radna grupa koja se sastala nekoliko puta i nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora u decembru prošle godine prestala da radi, iako je ista koalicija pobedila na izborima i produžila kontinuitet vlasti.

Tada su poljoprivrednici tražili i povoljne kredite i rešavanje problema dugova prema Fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje o čemu do danas skoro da nije bilo ni reči.

Juče je usaglašeno da će se, izmenom Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisati regres za 2025. godinu za sertifikovano seme u iznosu do 17.000 dinara po hektaru, što znači da će, ako seme bude jeftinije, da će subvencija biti isplaćena prema računu, a ako bude skuplje da će poljoprivrednik doplatiti razliku.

Sporazumom je predviđeno i da će javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na regres za sertifikovano seme biti raspisan najkasnije do kraja aprila 2025. godine i da će se isplatiti svi uredno podneti zahtevi u roku od 30 dana.

Sporazum predvđa i isplatu osnovnog podsticaja u biljnoj proizvodnji u 2025. godini, u iznosu od 18.000 dinara po hektaru, najkasnije do 1. aprila 2025. godine.

Ta udruženja su tražila potpuno ukidanje akcize na dizel u sledećoj godini, ali sporazumom je određeno da će Ministarstvo poljoprivrede sa predstavnicima Ministarstva finansija razmotriti mogućnost izmene zakona i povećanja iznosa povraćaja akcize.

Jedna od tačaka Sporazuma odnosi se na to da će sastav Radne grupe za koordinaciju aktivnosti unapređenja robno – tržišnog poslovanja poljoprivrednim proizvodima biti ažuriran, te da će u njenom radu aktivno učestvovati i predstavnici Ministarstva poljoprivrede i predstavnici udruženja poljoprivrednika.

Ta udruženja su tražila i povoljne kredite, a sporazumom je predviđeno da se obrate bankama u kojima imaju otvorene račune, „u cilju dogovora oko olakšica u otplati kredita kako bi se omogućio dodatni grejs period ili produženja roka otplate kredita, a na osnovu dopisa koji je Narodna banka Srbije uputila dana 8. marta 2024. godine svim bankama, sa ciljem da ponude ustupke poljoprivrednicima“.

Ministarstvo poljoprivrede se obavezalo i da će kontinuirano razgovarati sa predstavnicima banaka o mogućnosti uvođenja moratorijuma na poljoprivredne kredite po zahtevu poljoprivrednika.

Sporazumom je određeno i da će Radna grupa za utvrđivanje modaliteta za rešavanje problema korišćenja poljoprivrednog zemljišta na kome nisu rešeni imovinsko – pravni odnosi, „u cilju ostvarivanja prava na podsticaje nastaviti sa radom, a Ministarstvo poljoprivrede će nakon završetka javnog poziva za evidentiranje faktičkog obrađivanja poljoprivrednog zemljišta, koji je raspisan ; 15. oktobra 2024. godine, uraditi analizu finansijskih efekata i razmotriti mogućnost izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju“.

Takođe, utvrđeno je i to da će se najkasnije do kraja oktobra 2024. godine isplatiti svi uredno podneti zahtevi na osnovu Uredbe o finansijskoj podršci poljoprivrednim proizvođačima šećerne repe, roda 2023. godine.

U Sporazumu, kako je objavilo Ministarstvo poljoprivrede navedeno je da će „udruženja poljoprivrednika koja su potpisnici Sporazuma svu komunikaciju sa Ministarstvom poljoprivrede u budućnosti nastaviti mirnim putem, bez izlaska na ulice i blokiranja, kao i to da u slučaju poštovanja odredbi ovog sporazuma neće postavljati dodatne zahteve“.

Na niz ustupaka u odnosu na dogovore iz prošle godine poljoprivrednici tih udruženja pristali su, kažu zbog toga što država, iako je kraj godine, nije ispunila obećanja iz prošle godine, a zbog velike suše nemaju novac za jesenju setvu.