Udruženja poljoprivrednika nezadovoljna načinom na koji se sprovodi sistem eAgrar

„Uvođenje eAgrara za trezor, od 16. marta, i istovremeno ukidanje rada Uprave za trezor, koja je ranije radila sve poslove za registraciju poljoprivrednih gazdinstava, obnovu registracija i celokupan posao vezan za isplatu državnih subvencija, u sezoni prolećnih radova i prolećne setve, potpuni je promašaj i fijasko državnih organa. Zbog nespremnosti i neažurnosti nadležnih organa ovogodišnja prolećna setva je skoro nemoguća misija“, naveli su iz tih udruženja.

Ocenili su i da eAgrar sprovode „ljudi nestručni i nespremni za ovaj ogroman revolucionaran posao“, sa katastrom koji je nespreman za komunikaciju sa njima, što dovodi do potpune zbunjenosti savetodavaca, a naročito poljoprivrednika, „koji su totalno neiformisani i sasvim zbunjeni“.

„Mnogi smatraju da država namerno ovo radi da se obračuna sa poljoprivrednicima i umanje im šanse da prežive i bace ih u pasivan status – koji u potpunosti onemogućava zakonsko korišćenje državnih podsticaja, ma koliko su podsticaji mali i u odnosu na evropske farmere minorni, pogotovo ako znamo da su granice prema članicama EU potpuno otvorene“, navedeno je u saopštenju.

Istaknuto je i da su ratari „višestruko stresirani“, prvo nabavkom setvenog i drugog reprodukcionog materijala koji je poskupeo pre svega za srednja i mala poljoprivrednja gazdinstva, dok su istovremeno veliki proizvođači ; velikom nabavkom uspeli da rabatom umanje troškove setve i do 30 odsto.

Dodaje se i da je kvalitetno seme poskupelo 30 do 40 odsto, a kompletna hemija, herbicidi i pesticidi za 20 do 30 odsto.

Podsetili su i da je postojeća cena evro dizela za poljoprivredu veća i da se menja svakog petka, te da jedino veštačko đubrivo nije ove godine poskupelo, jer je prošle godine poskupelo za 300 odsto (UREA).

Zbog svega toga će, kako su istakli, ovogodišnja prolećna setva biti najskuplja do sada, možda i do 30 odsto od prošlogodišnje skupe setve, dok su istovremeno cene žitarica pale za 40 odsto.

Podsećaju da članice EU primaju državne podsticaje po grlu i hektaru od 300 do 600 evra, što je od sedam do deset puta više od poljoprivrednika u Srbiji.

Kao primer, kako je otežano da ratari koriste subvencije po hektaru, navedeno je da su od 2004. godine, kada je uveden registar poljoprivrednih gazdinstava, svi rešenjem iz katastra mogli da upišu svoje parcele i stekli uslov za državne podsticaje, dok od 16. marta ove godine nijedan dokument Uprave za trezor više ne važi.

„Čak i onima koji su od početka roka za obnovu gazdinstava ove godine podneli plan proizvodnje koji je primljem i overen na šalteru i time stekli uslov da dobijanje potvrde o aktivnom statusu – eAgrar ne uvažava te dokumente. ; Oni istovremeno nisu sposobni da obave korespodenciju, odnosno elektronsku komunikaciju sa katastrom koji je oznakom NE onemogućio obnovu registracije parcela koje su od 2004. godine mogle da koriste subvencije. To su parcele uglavnom u vlasništvu korisnika podsticaja“, naveli su iz tri udruženja poljoprivrednika.

Istakli su da fizički dokaz o postojanju i lična karta sa čipom nisu dosad bili dovoljni da se to NE preinači u DA, jer nadležni nisu uneli jedinstveni matični broj građana.