Udruženje građana zaduženih u švajcarskim francima pozvalo partije da ih podrže

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ni luk i jeli ni luk miridali… I sta sad?!

2. Najbolje da se obrate Djilasu,on ce im sigurno pomoci.

   1. Pomocice im sigurno na taj nacin sto ce oterati ovo ludilo sa vlasti ove bolesne, i koji ce uciniti da u Srbiji konacno pocnu da rade NEZAVISNE, PROFESIONALNE INSTITUCIJE koje je AV uzurpirao.

   2. Botu jedan, samo po komandi pišeš nešto protiv a da uopšte ne znaš šta je u pitanju. Nit brige, nit pameti, samo sendvič i sokić. Prijatno

3. I ja sam jedna od njih.imam kredit u švjcerskim francima.

4. Krediti indeksirani u svajcarskim francima su postali socijalni problem i potrebno je da se njihova otplata regulise zakonom, kao sto je to uradjeno u vise zemalja u okruzenju (Hrvatska moze biti primer). Da bi se to sprovelo, potrebno je traziti od stranaka zastupljenih u Parlamentu da proslede tekst zakona (koliko vidim, predlog postoji) i da se o njemu izjasne poslanici. Tesko je ocekivati da ce Kasacioni sud preuzeti takvu odgovornost na sebe. Inace, problematika je jasna. Valutna klauzula je dozvoljena Zakonom o deviznom poslovanju i taj deo nije sporan. Ono sto je gotovo sigurno je da se banke nisu istvovremno zaduzivale u CHF, pa su tako imajuci plasmane u CHF a svoje izvore u EUR ili dinarima, ostvarile ekstra zaradu na kursnim razlikama. U kojoj meri su zaradile, lako moze da utvrdi NBS kontrolom. Dakle, treba ici na zakon, primenjujuci iskustva nekih od susednih zemalja i na taj nacin oduzeti od banaka ono sto su ekstra zaradile na ovim poslovima i tim sredstvima olaksati dug duznicima.

   1. Valuta klauzula je dozvoljena zakonom o deviznom poslovanju i odnosi se na slučajeve kada se devize isplaćuju rezidentima, ili dinari nerezidentima. Ovde su u pitanju dinari isplaćeni rezidentima, znači čist dinarski posao koji je regulisan čl1065 ZOO… Ovo čisto da se više ne mešaju babe i žabe…

      1. Pokusavam da pomognem u usmeravanju na sustinu problema. Ugovorom je prihvacena isplata dinarske protivvrednosti CHF I dug se vodi u CHF, odnosno dinarskoj protivvrednosti.. Poenta je da je banka ostvarila ekstra dobit , ako se sama nije zaduzila u CHF I da joj se ta ekstra dobit oduzme ili njen veci deo. Ovako kako postavljtate stvari ispada da je dug cisto dinarsk,a kamata vazeca za CHF. To bi bankama ne samo oduzelo ekstra dobit po osnovu jacanja CHF, nego bi ih oteralo u prilicnu dobit, kolika je razlika dinarske I CHF kamate. Pogledajte resenjer u Hrvatskoj, tamo je nadjen kompronisni kurs za evro na odredjeni dan pre naglog jacanja CHF pa je takav obracun ponudjen svakom duzniku u CHF.

         1. Ne postavljam ja tako stvari, već zakon. Hvala na iskrenoj pomoći, ali ne razumete ovo u potpunosti, kao što to na razume 95 posto pravnika, najmanje. Ja ugovorom, kao slabija strana naspram profesionalca u tom poslu, mogu da prihvatim bili šta. To je ugovor po viđenju, na njegove odredbe ne mogu da utiče, tako da se o usklađenosti sa zakonom brine banka.

   2. Probacu da odgovorim a da mi se ne obrise komentar,kao i svaki do sada na ovu temu.
      Po toj logicii obrazlozenju,oni ne tuze banke zato sto je kurs CHF skocio duplo,a to su znali u tom momentu i vrapci na grani da ce da se desi,nego zato sto su banke ostvarile MOGUCI ekstra profit?Po toj logici da je kurs franka pao na polovinu,banka bi bila u minusu,i mogla bi da tuzi klijente da joj vrate izgubljen novac?
      Niko nikoga nije terao da uzima te kredite,smejali su se ljudima koji su uzimali u evrima,u to vreme oni su za njih bili budale.I sad kad se kurs CHF vratio na neku svoju normalu,ajde sad da preracunamo u evre,puj pike ne vazi.
      Meni je zao nekih ljudi,koji su ostajali bez posla,samim tim i bez krova nad glavom,ali kad se uzima dugorocni kredit u valuti,preuzimaju se i rizici.

      1. Ne informisanosti, površno znanje, nepotrebno trošenje reči…

5. Ako postoje zemlje koje su svoje građane uzele u zaštitu, ne treba dokazivati da je OK.
   Nemaju ovi ljudi tetke u Kanadi.
   Nije za verovati da će ova vlast učiniti bilo šta za bilo koga, osim za sebe!

   1. Od 14 zemalja u kojima je ova prevara plasirana, jedino je Srbija bez rešenja. Ne radi se tu o zaštiti građana apriori, radi se o zaštiti poretka i o vladavini prava. Svi bi trebali biti jednaki pred zakonom, a ne da neki, u ovom slučaju, budu jednakiji. Apsolutno svi dokazi postoje, a pošto kod nas vlada jedinstvo vlasti umesto podele na izvršnu, sudsku i zakonodavnu, sudije, kao najzaštićenija kasta u ovoj zemlji, jer se biraju doživotno, ne žele da se mešaju u svoj posao, čekaju mig prvo rođenog. A on pre par godina izjavio kako neće da taj problem reši, javno kod Marića, da ga ne optuže da to radi zbog brata, siromaha zaduženog ovim kreditom. Pa daj da mi pomognemo bratu i isplatimo mu kredit, dajmo šansu prvorođenom da čista srca namigne sirotim sudijama.

6. Smem da se kladim da velika većina Serbskog naroda ne razume o čemu se ovde radi,pa ajde da malo ojasnimo.
   Naime građani su uzimali razne kredite kod banaka koje po pravilu odobravaju iste sa deviznom klauzulom,tj vaš kredit/dug se izražava u devizama pretvorenim u dinare,sa svakom pojedinačnom ratom otplate u dinarima po bančinom dnevnom kursu.
   E tu nastaje problem, građani su masovno svojevoljno uzimali kredite (pokušavajući da nešto „ušićare“)u Švajcarcima zbog tadašnje trenutno mnogo niže kamatne stope u odnosu na kamatu u Eur-ima,ne računajući na dug vremenski period otplate u kome je kretanje kursa nepredvidivo.To je rizik koji su svojevoljno prihvatili,uprkos višekratnim upozorenjima tadašnjeg vrha NBS (Guverner Jelašić).U jednom trenutku je Švajcarac znatno „skočio“ i eto problema svima,kojima se rata kredita dinarski povećala zbog ove korekcije kursa.
   Građani sada protestvuju jer kredit nisu dobili u valuti,nego dinarski,pa sada spekulišu da li je banka menjala Evre ili Švajcarce da njima da kredit u dinarima,ali to je ipak sastavni deo devizne klauzule Ugovora sa svakim klijentom.
   Činjenica je da je ovakvo poslovanje banaka trenutno potpuno zakonito i da je jedino generalno trajno rešenje kod bilo kakvog zaduživanja kod banaka (u našem slučaju većinski franšizno/zelenaških)zakonsko ukidanje devizne klauzule i prelazak na dinarski obračun zaduženja u zvaničnoj valuti Srbije,a to je dinar.
   Tu se otvara problem političke volje vlasti /NBS, gde na scenu stupaju sukobi interesa banaka,vlasti i pojedinaca!
   Najbolji primer nepovoljnosti zaduživanja kod domaćih „stranih“banaka je činjenica da se većina domaćih tajkunsko/uvozničkih firmi zadužuje isključivo u inostranstvu (preko-granični krediti)zbog mnogo nižih kamatnih stopa i povoljnijih uslova.
   Da rezimiramo.Osnovno pravilo za zaduženje za svakog pojedinca je:zadužuj se u valuti u kojoj zarađuješ/imaš prihod,a to je dinar!

   1. Napisao si gomilu neistinitih tvrdnji, da ne kažem gluposti, jer možda zaista želiš pomoći ali to ne razumeš. Za početak, ajd navedi mi članove zakona na kojima zasnivaš tvrdnju o zakonitosti valutne klauzule?

   2. Ujka Vaso, nije ovaj problem, baš tako jednostavan kako vi to prikazujete. Valutna klauzula jeste dozvoljenja pozitivnim zakonodavstvom ali u ovim slučajevima, ona je izgubila smisao zbog čega je i evropski sud pravde u nekim sudskim postupcima ukazao da su te odredbe ništave. Za pamtnog to je dovoljno. Slažem se sa vama, da kod nas, pitanje rešenja nije pravno, na žalost, već političko pitanje, odnosno kada političari procene da im to ide u prilog, onda će rešavato ovaj problem. Do tada, samo borba i pritisak, i onako u Srbiji se ništa ne može rešiti bez pritiska.

      1. Ljudi, o čemu vi pišete? U naslovu meni stoji UGOVOR O DINARSKOM KREDITU, a i po samoj suštini u pitanju je dinarski kredit. Dinarski kredit je obuhvaćen čl 1065 ZOO a koji kaže da je korisnik kredita dužan vratiti PRIMLJENI NOVAC, ZNAČI DINARE, UZ DOGOVORENU KAMATU U ODREĐENOM BROJU RATA. Nema tu mesta tumačenjima, sve je jasno napisano…

   3. Jasno je kako je doslo do problemai kako bi trebalo raditi ubuduce. Steta je sto se ne ide na kompromisno resenje (kao sto je bilo u Hrvatskoj), pa da se uzme kurs za evro pre naglog rasta CHF i time smanji teret kursne razlike. Insistiranje na ZOO i okolnosti da su primljeni dinari, da nije dug u devizama (u ovom slucaju CHF) bi potpuno porusio bankarske kredite sa deviznom klauzulom i dovelo do masovnog utuzenja banaka za svaki takav kredit To bi dovelo do gubitaka u bankama i one bi se protiv takvog resenja borile svim raspolozivim sredstvima. Zato je neophodan kompromis u vidu zakona pa da se banke prisile da najveci deo kursne razlike vrate CHF duznicima. Prvenstveno je to u interesu duznika od kojih su se mnogi nasli u izuzetno teskoj situaciji, svedoci smo da jedan broj njih strajkuje gladju u nemoci da rese problem u kojem su se nasli Moj savet je, zakon po hitnom postupku!

      1. Opet kažem, batalite literarne radove na zadatu temu, držimo se činjenica. U Hrvatskoj je izvršena konverzija u euro, a koji je u fiksnom odnosu na nacionalnu valutu, tako da možemo reći da je konverzija, suštinski, izvršena u nacionalnu valutu. A brinuti zbog banaka i njihovog nezakonitog rada? Jesmo li svi jednaki pred zakonom? Pogledaj presudu suda u Grčkoj, a protiv Eurobanke, gde je utvrđeno da je banka ZNALA da će doći do enormnog skoka CHF, da je, usput, imala čoveka koji je 8 godina uzastopno osvajao nagradu za valutna predviđanja. Uostalom, to je posao banaka, špekulacije na tržištu novca. Mi, kao građani, ušli smo u banku da uzmemo kredit, u skladu sa zakonom, a ne da, nesvesno, budemo deo špekulativnog tržišta. Druga stvar, koju verovatno ne razumete, banke kreditom ne stavljaju korisniku na raspolaganje novac deponovan od građana ili pozajmljen od banke matice, kredit je kreiranje nove novčane mase, novca koji do tog momenta nije postojao na tržištu. Kakav bi to gubitak imala banka ako ne bude dobila nešto što nije ni imala? Na stranu to, i da je imala, ako nije u skladu sa zakonom, zašto ne bi zakon važio za njih?!

         1. Dragi Vojkane, dao bih Vam savet da u komunikaciji birate pristojnije reci. Svi mi koji se dopisujemo u vezi ove teme pokusavamo da damo sugestije kako da se olaksa teret ljudima koji su upali u probleme vezane za nagli rast CHF. Vi tvrdite da dugujete isti onaj iznos dinara koji ste dobili uz kamatu koja je verovatno prilagodjena CHF i njena stopa je minimalna. I da cete to dokazati na sudu. Ako je to misljenje i ostalih duznika sa CHF deviznom klauzulom, uradite tako, mada ja mislim drugacije. Sto se tice kursa HRK on nije fiksan u odnosu na evro, nego se zbog povoljnog odnosa ponude i traznje odrzava na priblizno istom nivou. slicno se u poslednjih nekoliko godina desava kod nas, posto su znacajna strana ulaganja i doznake iz inostranstva. Setite se, pre skoro cetiri godine, evro je stigao do 123 dinara, a ovih dana je cak ispod 118. Cudi me Vase navodjenje presude iz Grcke i tvrdnji sudije da je banka ZNALA kako ce se kretati kurs CHF. U vezi sa tim bih vam ispricao anegdotu koju sam cuo od bivseg direktora japanskog Sonija davne 1987 godine. Posto je stalno imao problem da pogodi kuda ce ici kurs, pitao je prijatelja koji je bio vodeci diler u velikoj japanskoj banci. On mu je rekao da banka pravi kratkorocne, srednjorocne i dugorocne procene kretanja kurseva. On ga je pitao koliki vremenski period obuhvataju te dugorocne procene, a ovaj je odgovorio: 2-3 dana. Salu na stranu, malo kome ko je duznik u tako nepovoljnim okolnostima je do sale. Moj savet je: idite na zakon, koristite hrvatsko iskustvo i postoje izgledi da se teret prevali na banke, posebno na njihovu ekstra zaradu, posto se nisu zaduzivale u CHF.

            1. Dragi Miroslave, ne sumnjam u želju ljudi da pomognu, no, ako se slažete, za zdravstvene savete se ne obraćamo automehaničaru, ma koliko on dobar bio. Vi prvo ne razumete šta čini ugovor, ne razumete razliku između dinarskog i deviznog kredita, kao i zakona koji ih određuju, a još manje ste informisani o dešavanjima i presudama u regionu. U Hrvatskoj je gotovo fiksni kurs, izvinjavam se što sam tu reč ispustio, ali sam ispod napisao da suštinski zbog gotovo fiksnog kursa, to jeste konverzija u nacionalnu valutu. Formalno nije. Dalje, ne tvrdim ja ništa u vezi grčke presude,presuda je PRAVNOSNAŽNA. Pored Hrvatskog, postoji iskustvo još 12 evropskih zemalja, plus mišljenje evropskog suda pravde.