Udruženje potrošača Efektiva: Građani da ne odustaju od tužbi banaka zbog naplate troškova kredita

„Apel udruženja ‘Efektiva’ je da građani ne odustaju od tužbe pre nego što se konsultuju sa advokatima i provere da li su banke imale ponudu o troškovima obrade kredita prilikom sklapanja ugovora o kreditu“, rekao je Gavrilović na konferenciji za novinare o tome da li Vrhovni kasacioni sud pogrešno tumači stav Evropskog suda pravde o troškovima obrade kredita.

On je rekao da je „buka“ koju je izazvao dopunjen pravni stav Vrhovnog kasacionog suda iz septembra prošle godine o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita ukoliko ugovorne odredbe sadrže jasne podatke o stvarnim troškovima obrade kredita imao za cilj da dužnici kredita odustanu od tužbi „što se i dešava jer su građani zaplašeni“.

„Banke i dalje gube sporove i sudovi presuđuju u korist dužnika“, rekao je Gavrilović i naveo da je oko 200.000 korisnika kredita tužilo banke što je, verovatno, nezabeleženo, ne samo u Srbiji nego i u svetu.

S obzirom na to da su banke bile prinuđene da klijentima vrate, ne samo nezakonito naplaćen novac nego i zatezne kamate i troškove advokata, Gavrilović je rekao da je bankarski lobi od sredine prošle godine počeo da vrši pritisak na institucije države da reše problem.

Bankarski lobi je prvo, kako je rekao, pokušao da pritiska da se izmeni Zakon o parničnom postupku, tako da im izmene pogoduju, zatim su tri poslanika vladajuće partije pokušali da izmene Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga tako da im idu u korist.

Pošto, kako je rekao, to nije prihvaćeno, 16. septembra 2021. godine Vrhovni kasacioni sud dopunjuje stav, što faktički znači promenu stava jer su banke do tada morale da dokažu strukturu troškova, a od tada ne moraju, pa je „bankarski lobi izgurao svoju priču“.

Istog dana je, prema njegovim rečima, dopunjen i stav po pitanju premije osiguranja i zauzet stav o troškovima garantovanog snabdevača Elektroprivrede Srbije.

Dopuna se, kako je rekao, svodi na to da je banka morala da ponudi formular o troškovima kredita i upozna dužnika o tome koliko će morati da plati i ako je imala taj dokument dužnik gubi spor.

Dodao je da do 2012. godine banke nisu imale takve ponude i gubile su sporove, a i dalje ih gube bez obzira na dopunu stava Vrhovnog kasacionog suda.

Advokat Miroslav Živković je rekao da se Vrhovni kasacioni sud meša u zakonodavnu vlast i vrši pritisak na nižestepene sudove time što daje upute kao da sude.

„Predsednik građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda Dragiša Slijepčević je posle dopune tumačenja stava o naplati troškova obrade kredita 16. septembra prošle godine zakazao seminar za sudije, davao im uputstva i crtao kako treba da donose odluke, što je sasvim suprotno nezavisnoj sudskoj profesiji“, rekao je Živković.

Istakao je da se Vrhovni kasacioni sud pozvao na presudu Evropskog suda pravde, ali je zauzeo suprotan stav jer ta presuda nalaže da se „ispita stvarnost troškova obrade kredita“.

Prema rečima profesorke prava Dijane Marković Bajalović evropska Direktiva o potrošačkim kreditima i Direktova o nepravičnim odredbama ugovora sa potrošačima ugrađene su, mada ne dosledno, u domaće pozitivno zakonodavstvo u procecu harmonizacije sa EU i to u Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga i u Zakon o zaštiti potrošača.

„Prema stavu Evropskog suda pravde nacionalni sudovi mogu i treba da preispitaju odredbe o troškovima obrade kredita. Drugim rečima odredbe o troškovima moraju biti jasne potrošaču tako da može da predvidi ekonomske posledice, odnosno koliko će morati da plati ako ih prihvati“, rekla je Marković Bajalović.

Dodala je da potrošač mora biti i siguran da se troškovi ne preklapaju, a da sud ima pravo da preispita i adekvatnost cene i usluge.