Sudovi različito o EPS-ovoj praksi naplate troškova

„EPS od 2014. godine, kada je Zakon o zaštiti potrošača stupio na snagu, nezakonito naplaćuje troškove štampanja računa kroz stavku koja se zove trošak javnog snabdevača“, rekao je on agenciji Beta. Ristić je dodao i da EPS, još od kada je ovo pitanje pokrenuto, poziva na zakon koji „uopšte nije merodavan“ za ocenu ovog pitanja i na metodologiju koju je donela Agencija za energetiku.

„Zakon o zaštiti potrošača je sistemski zakon i potrošaču ne mogu snižavati prava utvrđena tim zakonom, što znači da nikakav Zakon o energetici, koji je sektorski zakon, ne može da umanji prava potrošača utvrđena sistemskim zakonom, a metodologija još manje, jer metodologija nema snagu zakona“, izjavio je on.

Osnovni sud u Prijepolju doneo je presudu u korist potrošača, odnosno utvrdio da je naplata „troška garantovanog snabdevanja“ nezakonita. Presudu je potvrdio i Viši sud u Užicu da EPS treba da mu nadoknadi gotovo 6.000 dinara, koje je od 2014. platio po tom osnovu. Iz EPS-a su poručili da to javno predužeće strogo poštuje zakone Srbije i da su sve stavke na računu za električnu energiju utvrđene u skladu sa zakonima.

Tako je i u slučaju stavke „trošak garantovanog snabdevača“, najviša sudska instanca Vrhovni kasacioni sud, potvrdio da je ta stavka u skladu sa zakonom, rečeno je agenciji Beta u EPS-u.

„Presuda iz Užica koja se pominje u medijima je izuzetak u sudskoj praksi i to potvrđuje 202 odbijena tužbena zahteva od ukupno okončanih 206 sudskih postupaka“, naveli su u EPS-u.
Dodali su da to pokazuje i poslednja presuda Višeg suda u Beogradu kojom je potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu.

„Obrazloženje i Višeg i Prvog osnovnog je da iskazivanjem i naplatom troška garantovanog snabdevača EPS ne krši zakon. Posle odluka Vrhovnog suda građani moraju da budu obavešteni da samo oni snose troškove izgubljenog spora“, istakli su u EPS-u.