Udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ saopštilo je da se svake godine pregovori o minimalnoj ceni rada „svedu na jednostranu odluku državnog aparata“, uprkos tome što je Ministarstvo finansija dalo dobre smernice u kom pravcu treba da ide visina opterećenja na male zarade.
Udruženje je u današnjem saopštenju navelo da ne vide razlog zašto se sistem ne bi odmah uskladio po tim smernicama.
„Povećanje neto zarada na račun smanjenja poreza i doprinosa ne ide na ruku samo onima u državnom aparatu koji žele da se bave malverzacijama kroz subvencionisanje određenih lobi kategorija krupnog kapitala na štetu domaćeg preduzetništva i zaposlenih u privatnom sektoru koji primaju male zarade ispod prosečne potrošačke korpe“, navedeno je u saopštenju.
Preciziraju da je Ministarstvo finansija svojim potezima u prethodne dve godine dalo dobre smernice u kom pravcu treba da ide visina opterećenja na male zarade, navodeći da su među smernicama oslobođenje od svih nameta za zaradu frilensera do 64.000 dinara mesečno, „čime je određena granica između samozaposlenog i socijalnog slučaja“. Udruženje smatra da se stoga ovaj iznos može uzeti kao minimum neophodan za preživljavanje i to pre inflacije.
Oslobođenja do 70 odsto poreza i doprinosa za zarade prethodno nezaposlenih lica, ako im je neto zarada minimum 55.000 dinara, čime je, kako je ukazano, postavljen limit za minimalnu zaradu za preživljavanje koja uključuje plaćene doprinose.
Stoga smatraju da, kad se uzme u obzir prethodno, „minimalni bruto iznos treba da iznosi 64.000 dinara, porezi i doprinosi do 9.000 dinara, a minimalan neto 55.000 dinara“.
„Usklađivanje je neophodno i iz razloga što se ovom poreskom smernicom diskriminišu zaposleni koji su vredno radili prethodnih godina, a čija zarada ne može da dobaci do 55.000 zbog previsokih opterećenja od čak 58 odsto“, smatraju u udruženju.
Smernice su i oslobođenje za novonastanjene zaposlene koji imaju plate veću od 300.000 dinara, što znači, kako je navedeno, da teret subvencija za razliku doprinosa snose oni sa najmanjim zaradama, što smatraju apsurdnim.
„Tu je i opterećenje na paušalno oporezivanje, ukoliko se koristi limit od šest milona dinara godišnje, koje iznosi oko sedam do osam odsto u zavisnosti od delatnosti, što je još jedan pokazatelj šta bi bilo realno opterećenje“, piše u sopštenju.
Podseća se i da Udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ okuplja uglavnom preduzetnike i vlasnike mikro preduzeća, koji su i sami radnici u svojim firmama, pa time dele i teret previsokih nameta na zarade, zbog čega smatraju da su u stanju da sagledaju problematiku iz oba ugla.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.