Udruženje radnika na internetu traži od države hitno rešavanje problema naplate poreza

Pismo je upućeno predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić, ministru finansija Siniši Malom i direktorki Poreske uprave Dragani Marković.

U cilju poboljšanja pravno-socijalnog statusa radnika na internetu, Udruženje radnika na internetu traži obustavu postupaka poreske kontrole, donošenja i izvršavanja poreskih rešenja po, kako je navedeno, „neodrživom i neadekvatnom poresko-pravnom tretmanu“ za fizička lica koja su ostvarila prihode iz inostranstva.

„Naš stav je da se naplata poreza i doprinosa može vršiti tek kada se uspostavi održiv, transparentan i precizan poresko-pravni okvir za radnike na internetu, a javnost sa njim upozna“, navedeno je u pismu.

Traži se i početak pregovora i dijaloga o pravnom statusu radnika na internetu, definisanju strukture i finansijskih stopa poreza i doprinosa.

„Naš tim stručnjaka već radi na formulisanju konkretnih predloga za rešenje problema, jer želimo da postupimo odgovorno prema kolegama i društvu u celini, zalažući se za dugoročna i održiva rešenja“, naveli su iz Udruženja.

U pismu se navodi da je poreska politika neadekvatna, da je njena primena nepravična, te da zakonski propusti zahtevaju od radnika na internetu da poštuju nesprovodive zakonsko-poreske okvire, a da pri tom nisu u mogućnosti da ostvare svoja prava.

Podseća se da Zakon o porezu na dohodak gradjana, donet 2001. godine, ne navodi kategoriju prihoda stečenih radom putem interneta niti prihode iz inostranstva.

„Samo nepostojanje ovakve kategorije ukazuje na to da ovaj zakon nije primenjiv u trenutnoj situaciji, te da je neadekvatan zbog potpuno izmenjenih okolnosti prihodovanja. Samooporezivanje na koje poziva Poreska uprava podrazumeva plaćanje visokih stopa poreza i doprinosa (do 50 odsto) za svaki priliv iz inostranstva“, navedeno je u pismu.

Ukazano je da danas, kada postoji više od 100.000 ljudi u Srbiji koji privredjuju putem interneta, ovakav zakon iz 2001. godine „ne može biti osnova za oporezivanje i jasna je potreba za njegovom izmenom, što je i sam ministar finansija Siniša Mali potvrdio u svojoj nedavnoj izjavi medijima“.

Istaknuto je i da postojeći Zakon o radu ne prepoznaje radnike na internetu na odgovarajući način, niti definiše njihova prava i obaveze.

„Radnici na internetu nemaju nikakvu pravnu i socijalnu zaštitu, pravo na bolovanje, trudničko i porodiljsko odsustvo. Zakonom o obaveznom socijalnom osiguranju propisano je da su lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu obveznici doprinosa, ali do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju decembra 2019. godine, fizičko lice koje nema status zaposlenog nije moglo da bude u svojstvu osiguranika tj. nije moglo da upiše radni staž niti da bude zdravstveno osigurano“, precizirano je u pismu.

Navedeno je da to pitanje nije ni do danas u celosti rešeno.

„Nejasno je kako lice koje ima povremene uplate može plaćanjem doprinosa ostvariti svoja prava“, napisali su iz Udruženja.

Zbog toga smatraju kako je jasno da je visoka stopa nepoštovanja poreskih propisa posledica pravnog vakuuma i neažurnosti državnih institucija da prepoznaju rastuću kategoriju radnika na internetu i zakonski definišu njihov status, prava i obaveze, kao što su to uradile susedne zemlje i većina zemalja u Evropi i svetu.

Ono što je prethodnih godina izostalo, osim izmene zakona koja je trebalo da prati nove poslovne okolnosti, ukazano je, jeste angažovanje Poreske uprave, kao savetodavnog tela, na informisanju poreskih obveznika i edukaciji građana o vrstama poreza koje je su dužan da plati.

„Mnogi radnici na internetu su se prethodnih godina raspitivali o svojim poreskim obavezama, ali su im službenici Poreske uprave pružali neodredjene informacije i vraćali ih sa šaltera bez daljih uputstava i konkretnih saveta“, navedeno je u pismu.

Problemu u kome se danas našla zajednica radnika na internetu, napisali su iz Udruženja, dodatno je doprinelo odsustvo kontrolne uloge Poreske uprave u prethodnim godinama, gde je izostalo pravovremeno obaveštavanje i opominjanje poreskih obveznika, kako ne bi došli u direktan poreski prekršaj i višestruko uvećali iznos svoje poreske obaveze.

U pismu se ukazuje da zajednicu radnika na internetu čine ljudi različite starosne dobi, od kojih je većina nezaposlena, a rad preko interneta im obezbeđuje osnovnu egzistenciju i istovremeno državu oslobadja socijalnih davanja.

„To su ljudi koji su u vremenima kada Srbija svake godine izgubi blizu 40.000 ljudi zbog negativnog prirodnog priraštaja i još toliko zbog ekonomskog iseljavanja, ostali ovde da žive, stvaraju porodice i podstiču domaću ekonomiju“, naveli su iz Udruženja.

Dodaje se da radnici na internetu nemaju zakonski zagarantovanu minimalnu zaradu, a s obzirom na to da rade za stranog poslodavca, domaće institucije im ne mogu pružiti pravnu zaštitu u slučaju otkaza ili mobinga.

Takodje, poslovne banke ne prepoznaju radnike na internetu kao lica koja ostvaruju prihode, niti za njih postoje ikakvi finansijski podsticaji ili subvencije od strane države, a ne postoji mogućnost osnivanja sindikata koji bi zastupao i štitio njihove interese.

Ne postoji ni sigurnost zaposlenja, niti ugovori koji se sklapaju sa stranim poslodavcima obezbedjuju ikakvu pravnu zaštitu.

„Trenutni sistemi oporezivanja – samooporezivanje ili paušalno oporezivanje ne odgovaraju nestabilnoj prirodi rada radnika na internetu, a trenutna poreska stopa je, s obzirom na njihov nepovoljan položaj, neodgovarajuća i previsoka“, ukazali su iz Udruženja.

Kako je navedeno, u godini globalne ekonomske krize, nastale usled pandemije, kada je radnicima na internetu smanjen obim posla i visina zarade, „Poreska uprava je odlučila da nakon godina nečinjenja, sprovede zastarele i neprimenjive zakone, obračunavajući poreze i doprinose za prethodih pet godina, te da zateznim kamatama i do 40 odsto uveća ionako ogromne iznose dugovanja“.

„Iznosi poreskih obaveza sa kamatama za poslednjih pet godina mere se u hiljadama i desetinama hiljada evra i njihova prinudna naplata dovela bi do ugrožavanja egzistencije ogromnog broja radnika i njihovih porodica, a time i pripadnika najosetljivijih društvenih grupa (porodilja, samohranih roditelja maloletne dece, mladih ljudi bez radnog iskustva, studenata, osoba sa invaliditetom)“, napisli su u pismu predstavnicima države iz Urduženja radnika na internetu.