Udruženje Zaštitimo Jadar i Rađevinu zbog Rio Tinta podnelo žalbu sekretarijatu Bernske konvencije

Ona je za Betu rekla da je u selima Brezjak i Gornje Nedeljice otkupljeno imanje 52 domaćinstva, ali da je ostalo jedno, čiji vlasnik živi u Nemačkoj i ne želi da ga proda.

„Rio Tinto je otkupio zemljište od 52 domaćinstva u Brezjaku i Gornjim Nedeljicama, a ostalo je još jedno, čiji vlasnik živi u Nemačkoj i ne želi da ga proda. Kvadrat kuće je isplaćivan po ceni od 470 evra, a ar zemlje po oko 160 evra i to stanovništvo se sa tim novcem moglo odseliti samo malo dalje od mesta gde su živeli“, rekla je Alimpić koja poseduje imovinu u Rađevini i ne želi da je proda.

Rio Tinto, prema njenim rečima, posebno sa lokacijom u Radjevini ima problem jer na toj teritoriji i Jadru živi više od 150 zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, pa je ta kompanija našla biologa koji je rekao da Radjevina može da se „preseli“ na drugo mesto.

Ona je rekla da je zbog opasnosti ugrožavanja životne sredine, ako bude otvoren rudnik, to udruženje, zajedno sa ekološkim pokretima iz SAD i Velike Britanije, podnelo žalbu sekretarijatu Bernske konvencije čiji je potpisnik i Srbija, a prema kojoj je obavezna zaštita divlje flore i faune i njihovih staništa.

Alimpić je rekla da, prema dokumentaciji do koje je taj ekološki pokret došao, Rio Tinto planira da izgradi deponiju na više stotina hektara, na 450 metara nadmorske visine, a da bi njeni odbrambeni zidovi trebalo da budu visoki 60 metara što svedoči o njenoj veličini i opasnosti da vetar raznosi sadržaj.

Prema internim dokumentima kompanije Rio Tinto planirano je, prema njenim rečima, da se zaposli samo 312 rudara koji bi radili u dve smene i to se, kao ni neki drugi podaci, ne poklapa sa podacima koji se prezentuju javnosti o broju zaposlenih.

Nije jasno, kako je rekla, ni šta je istina kada je u pitanju vek rudnika, jer se u nekim dokumentima Rio Tinta pominje da bi se rudnik zatvorio, ne za 60 godina, već 2112. godine.

„Ljudi ne bi prodali domaćinstva da su bili svesni opasnosti otvaranja rudnika i da nisu bili pod pritiscima“, rekla je Alimpić.

Istakla je da je nedopustivo da država omogući da kompanija Rio Tinto radi studiju o uticaju rudnika na životnu sredinu, da sama bira stručnjake za njenu izradu i da se ne zna pod kojim su finansijskim i drugim uslovima angažovani.

„Strahujemo da će domaći stručnjaci koji su angažovani za potrebe Rio Tinta prodati svoj naučni integritet i etiku zarad ličnih interesa, a na štetu gradjana Srbije“, rekla je Alimpić.

Nerazumno je, kako je rekla, da Rio Tinto sam, iako je to predvidjeno zakonom, finansira razne studije, a posebno o uticaju na životnu sredinu i da ih tako „sam radi i verovatno sam ocenjuje“.