Udruženje Žita Srbije: Tražimo da se zaključeni ugovori o izvozu pšenice i kukuruza realizuju

Ona je za Betu rekla da Srbija raspolaže rekordnim količinama tih žitarica i da treba dozvoliti da se izvezu ugovorene količine.

„Stav ‘Žita Srbije’ je da poštuje odluku Vlade Srbije o zabrani izvoza pšenice i kukuruza, ali mislimo da treba da se dopusti da se zaključeni ugovori realizuju“, rekla je Savović.

Vlada Srbije donela je na jučerašnjoj sednici odluku da, zbog rata u Ukrajini, zabrani izvoz pšenice, kukuruza i jestivog ulja, a odluka je odmah stupila na snagu.

Savović je ocenila da će proizvodjači biti u problemu ako se ne dozvoli izvoz jer neće imati gde da uskladište viškove tih žitarica kada počne nova žetva.

Dodala je da je zadatak država da dovede u ravnotežu ponudu i tražnju kukuruza i pšenice i da za to ima nekoliko mera, među kojima su promena carinske politike, uvođenje kvota, ili carina na izvoz, kao i zabranu izvoza.

„Promena carinske politike u ovom trenutku nije adekvatna, a protiv zabrane su uvek proizvođači, izvoznici i transporteri jer su finansijske posledice velike“, rekla je Savović.

Trgovci su, kako je rekla, od decembra prošle godine do februara ove, izvezli manje pšenice i kukuruza nego što je bilo moguće jer su cene bile visoke i na domaćem tržištu.

Istakla je da su zalihe pšenice 1,2 miliona tona, a da su mesečne potrebe 125.000 tona, što znači da Srbiji ne treba više od 600.000 tona do žetve.

Ukoliko bi zabrana izvoza, kako je rekla, potrajala duže u novu žetvu bi se ušlo sa rekordnim zalihama koje ne može da kupi ni Republička direkcija za robne rezerve.

Srbija je, prema njenim rečima, od oktobra do februara izvezla 735.000 tona kukuruza, a raspolaže sa zalihama od tri miliona tona, dok je mesečna potrošnja oko 380.000 tona.

„Dugotrajna zabrana izvoza tih žitarica je opasna i po prolećnu setvu jer poljoprivrednicima treba novac. Ako ih ne prodaju neće moći da finansiraju novu setvu“, rekla je Savović.