Ugalj glavni izrok zagađenja u Srbiji

Ona je u serijalu razgovora Vidokrug, posvećenih ekologiji, ukazala da Srbija ima šest velikih termoelektrana, ali da slična postrojenja postoje i u BIH i Severnoj Makedoniji.

U poslednje vreme, upozorila je Đorđević, svedoci smo i uvoza takozvanih „,prljavih tehnologija”, posebno iz Kine, koje nemaju rešenja za zaštitu od zagađenja vazduha.

Kako je objasnila, tako u vazduh izlaze mnogi toksini, koji se ne prate na nivou države, budući da „naša merna mreža nije opremljena da meri svaki od njih, a može ih biti na hiljade”.

Đorđević je predočila da je država dozvolila stranim investitorima, na primer u pojedinim cementarama ili domaćim investitorima u pojedinim ciglanama, da u proizvodnji, umesto prirodnog gasa, spaljuju otpadne gume, otpadnu plastiku i otpadna toksična ulja i tako zagađuju vazduh.

Govoreći o merenju zagađenja u Srbiji, ona je precizirala da merna mreža u Srbiji uglavnom meri čestice, i to takozvane PM10, nešto manje PM 2,5, a samo poneke od proizvoda sagorevanja, poput sumpor dioksida ili azotnih oksida.

Ti parametri nisu dovoljni da pokažu pravu sliku zagađenja u Srbiji, ocenila je Đorđević i poručila da zdravlje nema cenu. Kako je ilustrovala, lečenje samo jednog bolesnika od kancera košta oko 100.000 evra, što pokazuje koliki su samo zdravstveni troškovi zagađenja u Srbiji.

Prema njenim rečima, lignit je postao naskuplja sirovina za proizvodnju električne energije, ali Srbija, uprkos tome, uopšte ne koristi potencijal za solarnu energiju, iako je za 30 odsto veći nego u Nemačkoj.

Srbija ima i veliki potencijal geotermalnih voda, istakla je Đorđević i podsetila da taj izvor energije Mađarska, Nemačka, a posebno Island, koriste i za grejanje i za druge energetske potrebe.

Ona predviđa da bi Srbija znatno smanjila potrošnju električne energije za grejanje kada bi koristila svoje potencijale geotermalnih voda.

Đorđević je ukazala da Srbija ne vodi računa ni o energetskoj efikasnosti, iao bi njenim povećanjem mogla da smanji potrošnju električne energije i do pet puta.

To sve predstavlja potencijal za smanjivanje proizvodnje struje iz termoelektrana, konstatovala je ona i podsetila da Srbija već proizvodi 30 odsto električne energije iz hidropotencijala, Prema njenim rečima, Srbija je do ove godine bila u obavezi da smanji potrošnju lignita za 20 odsto, da poveća energetsku efikasnost za 20 odsto, kao i da poveća učešće obnovljivih izvora energije takođe za 20 procenata.

Umesto toga, država Srbija je odlučila da izgradi tri nove termoelektrane na ugalj, što se ne može razumeti, zaključila je Đorđević.