Usled krize s gasom posle smanjenja isporuka iz Rusije, sve više članica Evropske unije okreće se uglju kao privremenom sredstvu za suočavanje s nestašicama i poskupljenjem energenata.
Ipak, povratak uglju podstakao je bojazni da bi zemlje EU mogle da iskoriste krizu s gasom da odlože zelenu tranziciju, prenosi Radio Slobodna Evropa pisanje svetskih medija.
U opširnom tekstu navodi se da su se Nemačka i Austrija, a početkom nedelje im se pridružila i Holandija, već vratile termoelektranama usled nestašice i visoke cene energenata izazvane sukobom Rusije i Ukrajine.
Povratak na fosilna goriva ogleda se pre svega u ukidanju restrikcija za termoelektrane, koje su pre ove situacije morale da ograniče proizvodnju na nešto više od trećine kapaciteta.
Uprkos ovim merama, Nemačka je navela da i dalje ima za cilj da zatvori svoje termoelektrane na ugalj do 2030. u borbi protiv klimatskih promena.
Glavni uzrok donošenja tih mera je veliki skok cena energenata koje su počele da se podižu još od polovine prošle godine, što zbog posledica pandemije, što zbog političke napetosti između Zapada, pre svega Ukrajine i Rusije na drugoj strani.
Istovremeno došlo je i do smanjenja isporuka ali i potrošnje ruskog gasa.
Tako je Nemačka smanjila udeo ruskog energenta sa 55 na 35 odsto, ali je evropski prosek i dalje visok.
Naime, ruski gas je prošle godine pokrivao više od 40 odsto ukupne potrošnje gasa u EU, zbog čega sada članice moraju da traže alternativne izvore energije.
Rusija je obezbeđivala i 27 odsto uvoza nafte u EU i 46 odsto uvoza uglja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
