Ugledali smo se na Beč i Tokio

Na osnovu rezultata sprovedenih istraživanja i ankete o zadovoljstvu posetilaca tornja na Avali, prepoznata je potreba za investiranjem u ovaj značajan turistički objekat, kaže na početku razgovora Branko Gogić, v. d. direktora JP Emisione tehnike i veze.

* Otkud ideja i sredstva za to?

– Zajedno sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, koje je finansiralo projekte, dok je ETV učestvovalo sa manjim finansijskim sredstvima, odlučili smo da stranim i domaćim turistima i izletnicima omogućimo nešto zbog čega će se prijatnije osećati, češće dolaziti i duže zadržavati. Znali smo šta konkretno domaći i strani turisti traže, a nemaju kada dođu na Avalski toranj, pa smo po uzoru na slične objekte u svetu (Beč, Tokio) prilagodili i unapredili način informisanja i obaveštavanja turista brošurama, katalozima, lifletima. Konačno će posle sedam godina, nakon što su Beograđani ponovo dobili svoj simbol ili više od pola veka nakon prve izgradnje tornja, ponuda biti zaokružena sadržajima koje treba da ima svaka turistička atrakcija i koje Avala itekako zaslužuje: etno prodavnica, kafe bar, novo prodajno mesto ulaznica, turistički info-centar, suvenirnica Turističke organizacije Srbije, bankomat-menjačnica i dečija igraonica. U prirodnom ambijentu planine Avala, a neposredno uz toranj izgrađeni su i opremljeni: dečiji park sa kafe barom za roditelje, teretana na otvorenom (sa 12 sprava) i sportski tereni (za mali fudbal/ rukomet i košarku).

Danas možemo da kažemo da smo izgradili ono što je Tornju i Avali nedostajalo. Turistima domaćim i stranim, izletnicima svih uzrasta, sportistima, deci i roditeljima, beogradsko popularno izletište stavlja na raspolaganje objekte i terene o kojima se do juče samo govorilo.

* Ovo je najveća investicija u Avalski toranj od njegove izgradnje?

– Avalski toranj od izgradnje i puštanja u rad 2010, nikada nije završen do kraja u turističkom pogledu. Turistima je bio dostupan samo vidikovac na 122 metru tornja. Prepoznavši značaj, ali i nedostatak na ovoj važnoj turističkoj lokaciji, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je putem Konkursa za dodelu subvencije i dotacije za projekte razvoja turizma u 2016. i 2017. godini, izdvojilo sredstva za JP „Emisiona tehnika i veze“ radi realizacije Projekta uređenja kompleksa Avalskog tornja zbog unapređenja turističke ponude. Projekat se izvodio u dve faze. Sa realizacijom projekata se krenulo 26. jula prošle godine i za 11 meseci smo završili sve radove. To je svojevrsni uspeh svih nas. Realizacija ovog projekta predstavlja najveći poduhvat u izgradnji i uređenju prostora za turističke posete u Srbiji tokom 2016. i 2017. godine.

Primenjujući najviše evropske standarde i uvažavajući svaku kategoriju turista, napravljen je i lift za osobe sa invaliditetom i dečija kolica, kao i rampa za prilaz dečijem igralištu i drugi prilazi do ulaza u toranj i bolje povezivanje svih pratećih sadržaja. Uveden je i novi moderniji sistem za kontrolu pristupa posetilaca tornja i prodaju karata (softverska rešenja, oprema i rampe), čime je omogućen još bolji uvid u broj posetilaca, kao i bezbednost svakog pojedinca. Osim izgradnje brojnih objekata u zatvorenom i na otvorenom prostoru kompleksa, paralelno su se izvodili radovi na postavljanju javnog osvetljenja, uređenju zelenih površina, proširenju prilaza za autobuse, ugradnji putokaznih tabli, dvogleda na vidikovcu tornja. Nije nebitno pomenuti, da su pre svih pomenutih radova uložena znatna sredstva čime je sanirano, popravljeno ili zamenjeno sve što je bilo neophodno na samom Tornju, a što nije rađeno od njegove izgradnje. Najvažniji od tih radova su postavljanje nove hidroizolacije na svih pet nivoa tornja, celovito renoviranje terase Vidikovca, sanitarnih prostorija i kompletna sanacija svih oštećenih delova. Grad Beograd je uradio veliku stvar time što je asfaltirao put od podnožja do vrha Avale. Kako bi sačuvali od zaborava, postavili smo izložbenu vitrinu sa otiscima šaka javnih ličnosti koji su učestvovali u izgradnji novog tornja. Među 105 betonskih odlivaka sa otiscima šaka nalaze se otisci Ane Ivanović, Novaka Đokovića i mnogih drugih. Toranj je sada, u mnogo čemu, blistaviji nego što je bio kada je otvoren.

* Kako izgleda digitalizacije TV u Srbiji dve godine nakon gašenja analogne televizije?

– Prelazak na digitalno emitovanje televizijskog signala smo završili 7. juna 2015, pre roka određenog u Ženevi i dobili priznanje iz Evrope, dok neke zemlje u okruženju još uvek nisu završile ovaj proces. O kvalitetu digitalne slike i tona nabolje mogu da govore sami gledaoci. Sve što od njih saznajemo kao i naša istraživanja govore da su građani Srbije dobili najkvalitetniji digitalni signal i mogućnost prijema minimum 20-ak TV programa. Imamo digitalnu tehnologiju kakvu u ovom trenutku, na celoj svojoj teritoriji, nema više od pet-šest država u Evropi. Srbija ima i veću pokrivenost stanovništva digitalnim signalom od proseka najrazvijenijih evropskih država koja iznosi 98,37 odsto.

Posebno se ponosimo što smo u Somboru i Kikindi sagradili dve impresivne, potpuno nove, emisione stanice sa antenskim stubovima visine od po 105 metara i danas besprekornim signalom pokrivamo šire regije oko njih. Puštanjem u rad emisionih stanica u Somboru i Kikindi pokrili smo digitalnim signalom u Vojvodini 1.945.436 stanovnika ili 99, 71 odsto od ukupnog broja stanovnika Vojvodine. Ostalo je da tokom ove i naredne godine digitalnim TV signalom pokrijemo i mesta u zaleđu Vršačkog brega: Markovac, Gudurica, Malo Središte i deo Velikog Središta, do kojih TV slika nije dopirala ni u vreme analogne televizije. Time bi Vojvodinu pokrili digitalnim TV signalom sa skoro 100 odsto. Uspešno smo obnovili 165 emisionih stanica, bez čega takođe ne bismo uspeli da završimo proces digitalizacije. Nacionalni, regionalni i lokalni TV emiteri zadovoljni su kvalitetom usluge koje im pružamo, opremom koju posedujemo i značajno većom zonom pokrivanja u odnosu na analognu eru. U skladu sa evropskim preporukama, prelaskom na digitalno emitovanje televizijskog programa, oslobodili smo frekventni spektar iznad 800 megaherca, čime je država prodajom tih frekvencija mobilnim operaterima, zaradila 105 miliona evra. Iz navedenog je očigledno da je digitalizacija svima donela korist.

* Da li ste počeli sa vraćanjem kredita EBRD-u, uzetog za završetak procesa digitalizacije?

– Dve rate za otplatu kredita su stigle na naplatu. Obe su isplaćene u ugovorenim rokovima. Ipak jedan od uslova za dobijanje kredita od Evropske banke za obnovu i razvoj, bio je da i Radio televizija Srbije, kao naš najveći korisnik, potpiše Ugovor i plaća usluge emitovanja. Sa RTS-om još uvek nije potpisan Ugovor, ali se nadam da ćemo i to pitanje rešiti veoma brzo. Imali smo razgovore, nastavljamo dalje sa pregovorima i siguran sam u veoma brz i pozitivan ishod tih razgovora, uz puno razumevanje za realne probleme sa kojima se i RTS suočava.

* Možete li da stvorite neki novi izvor prihoda?

– Pokušavamo da dođemo do novih izvora prihoda. JP ETV je prošle godine zajedno sa Telekomom Srbija osnovalo preduzeće „mts AntenaTV“, kako bi iskoristili slobodne kapacitete u trećem multipleksu. To je „Pay TV“ servis, dostupan svima koji TV signal primaju putem krovne ili sobne antene. Na ovaj način smo ponudili građanima paket raznovrsnih programa. Promotivna akcija traje do kraja avgusta i košta 599 dinara mesečno. U paketu su 23 različita programa od sportskih (Arena 1,2,3,4,5), crtanih, filmskih, kulturno-obrazovnih, poljoprivrednih. Na ovaj način bi građani koji se odluče za ovaj paket u proseku mogli da gledaju minimum 45 TV programa.

Planovi

Planiramo da izgradimo još neke pogodnosti za turiste na kompleksu Avalskog tornja, kako bi Toranj u turističkom smislu bio aktivan 365 dana u godini. Pripremamo izradu planova za digitalizaciju radija u standardu DAB+, što je trenutno jedna od glavnih tema u Evropi. Stalo nam je da obnovimo postojeću FM mrežu kojom emitujemo programe Radio Beograda i Radio Novog Sada. Na tome ozbiljno radimo i da nemamo finansijskih problema već bi je opremili najmodernijom tehnologijom.

Širenje postojeće mreže za digitalnu televiziju, gde god nam to tehnički uslovi dozvoljavaju, kako bismo povećali procenat pokrivenosti stanovništva. Uvođenje novih tehnologija i servisa u postojećoj mreži (HbbTV, audio deskripcija, titlovanje sadržaja) je nešto na čemu ćemo stalno morati da radimo kako bismo pratili nova tehnološka dostignuća. To su neki od planova za realizaciju u toku ove godine.