Ugovor o brzoj pruzi tajan zbog neisplativosti ulaganja

Stručna javnost smatra da je ovakvo ponašanje mađarskih i srpskih institucija usmereno na prikrivanje podataka koji bi jasno pokazali da će u finansijskom pogledu taj građevinski poduhvat doneti štetu a ne očekivanu korist.

Prema usvojenom zakonu u Mađarskoj detalji ugovora moraju da ostanu tajna u narednih 10 godina. U obrazloženju takve svoje odluke parlament Mađarske ističe da se na taj način zemlja štiti „od nepotrebnog spoljnog uticaja“ kao i „nacionalni interesi“.

Sa druge strane, mađarski mediji naglašavaju da je pravi razlog činjenica da je reč o izgradnji najskuplje železničke investicije u istoriji te zemlje te da će biti potrebno čak 130 godina, i to u najboljem slučaju, da se ona isplati.

Prema dogovoru, kineska državna banka Eksim finansiraće 85 odsto troškova investicije, procenjene na oko dve milijarde evra, a ostatak od 15 odsto Mađarska će finansirati sopstvenim sredstvima. Završetak radova se planira najkasnije 2022. godine.

U Srbiji je portal „Istinomer“ u novembru 2016. godine od nadležnih zatražio na uvid ugovor o izgradnji ove pruge sa srpske strane, od Beograda do Budimpešte, međutim iz Infrastrukture železnice Srbije im je tada poručeno da „navedu precizno koje informacije žele da vide u ugovoru, kako bi im bile dostavljene, pod uslovom da nisu tajna“. Dakle, nisu mogli da dobiju uvid u kompletan ugovor.

Ekonomski analitičar Milan R. Kovačević kaže za Danas da je sakrivanje sadržine ovakvih ugovora tipično za vlasti koje ne prihvataju načelo transparentnosti u demokratiji.

– Ako neka vlast ne želi da se procedure i ugovori sagledavaju na transparentan način, što je svojstveno demokratijama, onda se dešavaju ovakve stvari. Vlast premijera Viktora Orbana je sklona takvim stvarima a vidimo da su naše aktuelne vlasti bliske sa zvaničnom Budimpeštom. To je jedna linija po kojoj treba tražiti razloge za ovakvo ponašanje. Druga je vezana način na koji Kina vodi svoje ekonomske poslove, odnosno skrivanjem ugovora pokušava se zaštiti Peking jer neke metode njegovog poslovanja nisu uobičajene na evropskim prostorima. I treći razlog je taj da li je izgradnja te pruge finansijski isplativa za Mađarsku i Srbiju. Kada je reč o putničkom saobraćaju ne može se očekivati da će veliki broj ljudi putovati tom trasom. A s obzirom da je reč o novim brzim modernizovanim prugama za koje će karta biti svakako skuplja pitanje je da li će biti dovoljno putnika, odnosno da li će trasa biti isplativa kako za Budimpeštu tako i za Beograd – navodi Kovačević i dodaje da je u Srbiji česta praksa da sadržaji raznih ugovora ne budu dostupni građanima na uvid.

Pravnik Branko Pavlović ističe da ne postoji nijedan razlog da Srbija ne obelodani sve delove ugovora sa Kinezima o izgradnji pruge Beograd – Budimpešta.

– Ne vidim zbog čega bi nadležni u Srbiji skrivali jedan takav ugovor. Protiv sam u principu da se takvi ugovori ne daju na uvid javnosti. Građani bi uvek trebalo da znaju šta je njihova sadržina sem u slučajevima kada je reč o zaštiti bezbednosti države. Kada je reč o Mađarskoj pretpostavljam da neki delovi ugovora sačinjenog sa Kinezima ne odgovaraju pravilima u Evropskoj uniji. Zato su taj ugovor proglasili državnom tajnom. Ali bez obzira na motive Budimpešte, Beograd ne bi trebalo da postupa tako i ugovor bi trebalo staviti na uvid javnosti – ističe Pavlović.

Inače, ugovor o rekonstrukciji pruge Beograd – Budimpešta je vredan oko dve milijarde evra. Deo radova se finansira iz kineskog a deo iz novca ruskog kredita odobrenog za modernizaciju železnica u Srbiji. Trenutno se sa srpske strane radi na izgradnji deonice od Stare Pazove do Novog Sada nakon čega će se graditi deonica od tog grada do Subotice. Očekuje se da kompletni radovi budu završeni do kraja 2022. godine.