Foto: Stanislav MilojkovicUvođenje 12 avio-linija od javnog interesa od Niša do različitih destinacija u Evropi može ugroziti postojeće letove lou kost kompanija i poslovanje aerodroma „Konstantin Veliki“, a moguće je i da je predstavlja „nameštanje“ posla na tim linijama za Er Srbiju.
Na to je juče upozorio Mladen Jovanović, aktivista Inicijative „Ne damo niški aerodrom“ i predsednik Upravnog odbora Nacionalne koalicije za decentralizaciju.
Lokalni zvaničnici su istovremeno saopštili za naš list da „ne znaju“ da li će predstojeći međunarodni tender za izbor avio-prevoznika na tim linijama biti raspisan za klasične ili lou kost kompanije, kao ni da li će Niš uopšte učestvovati u definisanju tenderskih uslova. Oni su prethodno, na konferenciji za novinare, ocenili da će ovakva odluka doprineti razvoju aerodroma, Niša i regiona, a v. d. direktora niškog aerodroma Dušan Knežević je čak „prognozirao“ da će ta vazdušna luka već sledeće godine „ima pola miliona putnika“.
Vlada Srbije je prošle sedmice usvojila odluku o uvođenju ovih linija od javnog interesa jer su one, kako je navedeno, značajne za razvoj regiona, nisu komercijalne, a do tih destinacija ne saobraća nijedna avio-kompanija. Za tu namenu iz republičkog budžeta opredeljeno je 600 miliona dinara, a kompanije čiji će letovi biti subvencionisani u periodu od 1. jula 2019. do 30. juna 2023. godine biće izabrane na međunarodnom tenderu. Sve avio-linije, do destinacija u Nemačkoj, Italiji, Švedskoj, Austriji, Mađarskoj, Sloveniji i Crnoj Gori, predložio je grad Niš.
– Ovakva Vladina odluka je vraćanje na stari model poslovanja niškog aerodroma – subvencionisanje. On se nije pokazao kao uspešan, a predstavnici ove vlasti su pretili i krivičnim prijavama zbog štetnosti takvih ugovora. Subvencije jesu legitimni model poslovanja aerodroma i avio-kompanija, ali tamo gde kompanije to traže, a u slučaju niškog aerodroma to nije bio slučaj. Ovo je, dakle, adminstrativna odluka sa potencijalno lošim posledicama, a ne zahtev tržišta – ocenio je Jovanović za Danas.
Jovanović je primetio da se većina od 12 destinacija od javnog interesa nalazi na samo 100 do 300 kilometara udaljenosti od postojećih destinacija do kojih lete „niški“ loukosteri. To znači da će subvencionisane kompanije leteti do tih gradova pod povoljnijim uslovima i izbeći različite rizike na tržištu, a postojeće lou kost kompanije biti dovedene u neravnopravni položaj i demotivisane da ostanu u Nišu, rekao je.
– Ne bi me iznenadilo da je Er Srbija uticala na izbor ovih linija, tim pre što će one biti subvencionisane do 2023. godine, kada ističe i poslednji komercijalni ugovor loukostera sa niškim aerodromom. Šta će biti sa „Konstantinom“ ako ove linije dobije Er Srbija, a posle 2023. u Nišu više ne bude lou kostera, pa Er Srbija poveća cene? Hoće li jedan ovakav aerodrom tada uopšte moći da opstane – rekao je Jovanović.
– Ne znam da li će Niš na bilo koji način učestvovati u izradi teksta međunarodnog tendera, odnosno tenderskih uslova, to je posao Ministarstva saobraćaja. Pretpostavljam da bi ljudi sa niškog aerodroma trebalo u tome da učestvuju, zbog jasnog sagledavanja funkcionisanja aerodroma, o čemu bi moralo da se vodi računa – rekao je za naš list Mihajlo Zdravković, resorni gradski većnik.
On je kazao da je Grad Niš prilikom predlaganja nekomercijalnih destinacija koje bi trebalo subvencionisati „uzeo u obzir postojeće linije lou kost kompanija i vodio računa da se ne ugroze njihovi letovi“. Te kompanije će, međutim, same odlučivati da li će povećati ili smanjiti broj svojih linija, rukovodeći se tržišnim uslovima i poslovnim interesima, dodao je.
On je ocenio da su tvrdnje da će budući međunarodni tender verovatno biti namešten za Er Srbiju „zlonamerne“.
– Taj tender, uostalom, ne sprovodi grad već resorno ministarstvo, i njegov tok i rezultat će pokazati šta je tačno – rekao je.
Niški aerodrom trenutno ima redovne avio-linije do deset evropskih destinacija, odnosno jednu manje u odnosu na početak 2018. U januaru i februaru ove godine zabeleženo je 12,4 odsto manje putnika i 6,3 odsto manje aviona nego u istom periodu prošle godine, zvanični su podaci veb sajta aerodroma.
Ko je sve „otpao“
– U analizi na osnovu koje smo određivali linije od javnog interesa imali smo u vidu tri ciljne grupe – dijasporu, poslovne putnike i dolazeće i odlazeće turiste. „Otpali“ su pravci koji su već pokriveni i koji su najverovatniji budući izbor postojećih lou kostera. Morali smo da isključimo i najkomercijalnije linije – do Pariza, Londona, Moskve, Istanbula, Amsterdama ili Brisela, jer linije od javnog interesa moraju biti nekomercijalne, odnosno one za koje postojeći vidovi transporta ne zadovoljavaju potrebe stanovništva. Za izradu analize imali smo samo 20-tak dana i nije bilo jednostavno, pošto je takva analiza za Niš i region rađena prvi put i gotov model nije postojao – rekao je za naš list Milan Ranđelović, direktor niške Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i projekte, koja je u analizi „odredila“ linije koje bi trebalo subvencionisati.
Kovačević: Država olako troši novac
Nekako olako država troši novac, a još lakše ga uzima od građana i privrede kroz razne poreze i nove namete. Nisam siguran ni da će subvencije linijama sa niškog aerodroma biti dobro utrošen novac, jer takva podrška po pravilu ne daje dobre rezultate. Naša avio kompanija inače ima vrlo skupe karte, posebno za bliže destinacije u regionu, dok su nešto povoljnije duže linije. Ali, nisam siguran ni da će se plan o subvencijama realizovati, ne verujem da će se javiti mnogo avio prevoznika spremnih da započnu novu destinaciju, pogotovu što su davanja vremenski ograničena. Mislim da pravi cilj i nije pomoć aviokompanijama da otvore i održe linije za koje je naše tržište zainteresovano, nego da se pre radi o poruci građanima Niša, kojima je inače, aerodrom oduzet nakon što je promet na njemu počeo ozbiljno da raste. A poruka glasi: Vidite kako ćemo se mi svojski potruditi i ulagati u razvoj ovog aerodroma – kaže Milan Kovačević, konsultant za investicije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
