UGS Nezavisnost: Otkaz za oko 80.000 radnika „na lizing“ od početka pandemije

Zapravo, prvi talas masovnih otkaza uzrokovanih pandemijom počeo je među ovim radnicima, navodi se u članku objavljenom na portalu UGS Nezavisnost.

Sindikati su naslutili pogubno dejstvo pomenutog zakona prošle godine kada su prilikom njegovog donošenja bezuspešno insistirali da se eliminišu sve uočene pretnje za prava zaposlenih preko agencija. To se posebno odnosilo na visinu plate, prava na bolovanje, godišnji odmor, kao i na bezbednost na radu, prevoz i druga prava iz radnog odnosa.

Nažalost, ispostavilo se da su bila opravdana strahovanja sindikalaca da će zakon poslužiti samo poslodavcima, posebno onima koji sve svoje poslovne promašaje i neuspehe prebacuju na teret zaposlenih. Tokom epidemije, zbog drastičnog pada ekonomskih aktivnosti, ali i zbog rupa u zakonu, domišljati agancijski posrednici brzo su se prebacili u za njih manje rizičnu grupaciju – omladinske i studentske zadruga. Za radnike koji su, ne svojom voljom, iz agencija prevedeni u zadruga to je, po pravilu, značilo niže zarade, manja prava i nesigurnije uslove rada.

Savetnik Sindjkata Nezavisnost Zoran Ristić objašnjava da bi po propisima preko omladinskih zadruga trebalo da se angažuju nezaposleni do 30 godina starosti, a preko studentskih zadruga isključivo studenti do 26 godina. U praksi se to, međutim, ne poštuje uvek pa preko omladinskih zadruga rade i znatno stariji od 30 godina, a na takozvanim privremeno – povremenim poslovima mnogi rade bez prekida i po desetak godina!!! Ovu nezakonitu praksu koriste mnoge kompanije, čak i državne, koje upravo preko zadruga angažuju radnike i po više godina, samo da bi izbegle obaveze koje moraju da ispune ukoliko se radnici angažuju posredstvom agencija.

Zakon o agencijskom zapošljavanju sadrži brojne nejasnoće i nedorečenosti koje stvaraju “nerazrešive pravne zagonetke čak i kada je reč o nekim veoma jednostavnim pitanjima”, kaže za sajt Nezavisnosti naučni saradnik beogradskog Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović,.

”Trebalo bi, na primer, daleko bolje zaštititi položaj ustupljenog zaposlenog (angažovanog preko agencije), koji se proglašava viškom pre isteka zakonskog roka. Takođe bi trebalo onemogućiti agencijski rad pojedinih kategorija, na primer dece, kao i rad u pojedinim delatnostima, kao što je građevinarstvo. Kolektivna prava su katastrofalno uređena tako da, primera radi, ustupljeni zaposleni faktički ne može da koristi pravo na štrajk iako mu je ono formalno priznato”, ukazuje Reljanović.

On naglašava da bi prava ustupljenih (agencijskih) radnika trebalo da budu regulisana Zakonom o radu, imajući u vidu način na koji su radna i socijalna prava garantovana stalno zaposlenima.