UGS Nezavisnost: Prema prognozi Evropske komisije do kraja godine porast privrede u EU za 4,8 odsto

Evropska komisija je objavila prognozu da će se evropska ekonomija oporaviti brže nego što se ranije očekivalo, jer su privredni rezultati u prvom tromesečju premašili očekivanja, a poboljšana zdravstvena situacija podstakla je brže ublažavanje antipandemijskih mera i ograničenja u ​​drugom tromesečju.

Očekuje se da će ekonomski rast podstaći nekoliko faktora.

Pored privrednih aktivnosti koje su u prvom kvartalu premašile očekivanja, ekonomiju podstiče efikasna strategija suzbijanja virusa i napredak u vakcinaciji, koji su doveli do opadanja novih infekcija i hospitalizacija.

Trend suzbijanja virusa omogućio je članicama EU da ponovo otvore svoje ekonomije u drugom kvartalu, što je posebno koristilo preduzećima u uslužnom sektoru.

Rezultati optimističnih anketa među potrošačima i preduzećima, kao i mobilnost u praćenju podataka, sugerišu da je već u toku snažan rast privatne potrošnje.

Pored toga, postoje dokazi o oživljavanju turističkih aktivnosti unutar EU, čemu bi trebalo da doprinese novi EU digitalni kovid sertifikat koji se primenjuje od 1. jula.

U Evropskoj komisiji očekuju da će privatna potrošnja i investicije biti glavni pokretači ekonomskog rasta, podržani zapošljavanjem koje raste uporedo sa većim ekonomskim aktivnostima.

Prognoza inflacije za ovu i narednu godinu takođe je značajno revidirana. Očekuje se da će ove godine na rast potrošačkih cena uticati rast cena energije i robe, “uska grla” u proizvodnji usled ograničenja kapaciteta i nedostatka nekih sirovina u industriji, kao i povećana potražnja na evropskom i drugim tržištima.

Procena je da bi tokom 2022. ti pritisci trebalo da slabe uporedo sa rešavanjem proizvodnih ograničenja i postepenim usklađivanjem ponude i potražnje.

U skladu sa tim očekivanjima, predviđa se da će inflacija u EU ove godine u proseku iznositi 2,2 odsto, odnosno 1,6 odsto 2022. godine.

Najnovija ekonomska prognoza Evropske komisije ukazuje i na rizike, a pre svih na eventualno širenje novih verzija kovida, zbog čega se naglašava važnost daljeg ubrzanja kampanja vakcinacije.

Ekonomski rizici se odnose i na reagovanje preduzeća i domaćinstava na ublažavanje pandemijskih ograničenja, pa inflacija može biti veća od prognozirane ukoliko se nastavi ograničena ponuda roba na tržištu i ako se ne smanje pritisci proizvođačkih cena na potrošačke cene.

Izvršni potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovski izjavio je da se evropska ekonomija snažno oporavlja.

“Trgovina se dobro održala, a domaćinstva i preduzeća su takođe pokazala veću prilagodljivost životu pod kovidom nego što se očekivalo. Nakon mnogo meseci ograničenja, povećano je i poverenje u turizam, mada se zbog pretnje nove varijante virusa putovanja moraju pažljivo organizovati kako bi bila bezbedna”, rekao je Dombrovski.

On je dodao da “kao i uvek, moramo da imamo na umu razlike, pa će neke države članice videti da se njihova ekonomska proizvodnja vraća na nivo od pre krize već u trećem kvartalu ove godine, dok će neke morati da čekaju duže”.

Evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni kazao je da će “ekonomija EU ove godine zabeležiti najbrži rast poslednjih decenija, podstaknut snažnom potražnjom kako kod kuće tako i širom sveta, i bržim ponovnim otvaranjem uslužnih sektora”.

On je, međutim, upozorio da je širenje Delta verzije virusa korona “oštar podsetnik da još nismo izašli iz senke pandemije” i naglasio da je od ključne važnosti da se udvostruče napori u vakcinaciji.

Komentarišući najnoviju prognozu EK, sekretarka Evropske kofederacije sindikata Lina Kar rekla je da se ekonomija oporavlja brže nego što se očekivalo zahvaljujući većoj potrošnji. Zato bi, prema njenim rečima, “povećanje zarada kroz kolektivno pregovaranje trebalo da bude važan deo snažnog i bržeg oporavka ekonomije”.

Visoka predstavnica najveće evropske sindikalne centrale ukazala je i da je privredni oporavak omogućen suspenzijom pravila EU o visini budžetskog deficita i javnog duga, čime su omogućeni uspešni nacionalni programi zaštite radnih mesta i zarada.

„Činjenica da je suspenzija fiskalnih pravila Unije olakšala oporavak pokazuje da su u osnovi ta pravila nekompatibilna sa ekonomskim rastom koji je potreban za dostojanstvena radna mesta i bolji životni standard. Pogrešna fiskalna pravila treba kompletno reformisati pre njihovog ponovnog aktiviranja 2023. godine i tako bi se premostile ekonomske praznine između država članica i obezbedilo finansiranje hitno potrebne tranzicije u zelenu ekonomiju, na pravedan način prema radnicima”, rekla je Lina Kar.